Wednesday, 15 November 2017

199

U toku života poklon hladni rat istorijska ekskluziva šest ogromnih pogrešnih odluka četiri zločina i osveta novije srpske istorije najveća tajna koja povezuje nit u regionu petogodišnje istraživanje otkud vučić i tragična crvena od najvećih petra i ivana miloševića i miru u crniću malom nikada nije oprostila 199 dinara


_________________________________________________________________________

završeno oko 5.35 pm
14. novembra 2017.
utorak



Wednesday, 1 November 2017

Jack-o-Lantern na balkonu


o nekoj vrsti nasilja.......


I još jedna pesmica bez naslova:


:::::::::::::::::::::::::::::::::::::

najmanja šansa da odemo
zgažene, zarivene u beton
mrtve
pod prozorom, tiho
ponori naši beskrajni su
kada sve potone
dublje u tkivo
dani u kojima
se sve to podrazumeva

__________________________

5.25 am – 5.31 am
1. novembar 2017.
sreda

(Halloween)

Autor:
Vladimir Milojković




Monday, 30 October 2017

Nesaglasnost

tražeći zemlju

Oduzimanje nužnosti
koja se cedi
Slika će biti nejasna pri velikoj udaljenosti
- Slika fiktivne idile
Teach in London
QUALITY GUARANTEED * !
ali u različitom, obrnutom redosledu
jer meso truli sa simbolima plodnosti
u koje se cedi smola.

Iskopavamo krtičnjake, zemlju i krtice
odstranjujemo
u presecima.

Ploče polažemo na preostalu travu.
Beležimo je.
„Naša revolucija: budućnost u koju verujemo“ –
objavljena je
I FORGOT WHERE I WAS
sa elektronskim čestitkama
najavljuje se radikalizacija
Šta je preostalo?
Terezin
Birkenau
Mathausen
Fragmenti:
kafa iz kesice sa mlekom
kupovna torta sa glutenom
- komad podeljen na nekoliko
  1/5 komada
smeće puno ljuski u zelenoj i crvenoj nijansi
zemlja koja se javlja
povremeno,

A onda se može dočekati kraj
Imaš li putnu kartu?
kažeš: “Oh, kako je divno.....“
Sve pada u zaborav
Neko je rekao: odlazak
- znanje, pamćenje, zaboravljanje
odjednom, mogla je da bude bilo ko.

Intrazvučni talasi jesu mehanički talasi
seizmički talasi
svi čija je frekvencija ispod 16 hz.
zvučni talasi od 16 do 20.000 hz.
Cilj bi se izjalovio
bio bi zaboravljen.
život bez prošlosti.
Pokušavam da zamislim likove.
poneki pokret –
kažnjen sam
strašni izvori bljuju vodu, mulj,
mesto postživotnog egzila.
zasićenje mrtvog
po meri njegove, rugobe i nesreće
u kojoj će umreti.


-----------------------------------------------------------------

6.17 pm – 6.39 pm
Sunday, April 16th 2017.

(Uskrs)

(iz rukopisa "teško u glavi")

Autor:
Vladimir Milojković



Wednesday, 25 October 2017

Herta prihvata Razgovor sa Hertom

logika 23. oktobra

hlebovi smrtne kazne i načini egzekucije
ovo mesto straha
takođe i slogani
na površinama
sudije ne utvrđuju zlo
paćenik bi ipak prošao
sa belim prstima
i nije mi hladno zbog toga
slobode koja krvari rasečena
kao pomelo zaklati strah
jer nema prozora
samo obični egzekutori slobodno šetaju
sa obe strane crte
u dobroj formi
moje telo neće preživeti
unutar stana s prezirom
pa bi se njihalo
a umesto smrtne kazne
bili su živi zakopani
žrtve koje ne oučavaju
sa dva kilograma ili manje

-------------------------------------

02.07 am - 02.26 am
24.10.2017.
utorak
(simina, beograd)


Saturday, 21 October 2017





Jesen u smeni caruje,
a u smeni ti


Autor pesme:
Dragoljub Ćurčić
(PSq3)

Ilustracija/vizualizacija:
Vladimir Milojković
(PSq3)

Friday, 20 October 2017

zimski razgovor

mučnina sa hamletom
u zemlji dvije točke
kraj i početak
diego & frida
newtonova naranča
dječak koji miješa pekmez
melodija budućnosti –
zimski razgovor:
nosi slavuja što postaje transparent
                                                   aparat
                                                   koji jede
                                                   nepomične zvijezde
                                                   uzaludna umjetnost fuge
                                                   od mrvica
            konj na spratu, slijepac u gradu
            na spratu
                             i mrtvim
                                            na nebu


---------------------------------------------- 
4.30 pm – 4.36 pm
11.10.2017.
srijeda

(moje inspirativno mjesto)
autor:
vladimir milojković

Wednesday, 18 October 2017

SKICA - PAUČINA ZA JEDAN DAN


/3 Maj 1942/

JUTRO


Prethodni dan bio je pun znakova!
Da ne ide po dobrom
Sivilo jutra koje je došlo
Potvrđivalo je naše strepnje
Sve što nas spakovano već danima čeka
Znam, neće nam trebati
Tamo gde idemo, gde smo pozvani
Mi, potomci Davida i Solomona
Spremnost čitavog mog, i samo mog ljudskog bića
Nije došla odjednom.
Brz, jutarnji još snen pogled na radni sto / moje dugogodišnje Utočište /
Knjige, knjige, knjige, obavijene zlatastom prašinom odavnina

PODNE

Svi su pošli, oni prozvani
I oni koji su nas pratili
Pošla je sva ta naša skučena, pritajena energija
Oni koji su ostajali duž našeg poslednjeg puta
Ka Starom Sajmištu
Preko pontonskih mostova
Bili su naša straža, naše pamćenje za dan sutra, koji za nas nikada neće postojati
Poslednje lampe naših Staništa duž Jevrejske ulice i dalje
Ugasile su se tiho
Na čin pogubljenja
Nismo bili spremni, ni pre, ni danas ni sutra / Zašto mislim o sutra? /
Zašto govorim o sutra, kada će to biti dan koji neće postojati
Ili se varam?
Učili su nas o tom činu / teško mi je da mislim o toj reči / odavnina
Iz prvih knjiga-talmuda
Iz prvih soba našeg naroda
Kako je lako ispisvati ove reči
Kada stojiš iza svoje odluke
Ono što pamtim, dok sam koračao čvrsto, nisam želeo da odem sa ovoga tla
Miris moje ulice, detinjstva, odrastanja, stasavanja
Miris moje zavičajne kože
Majskog dana
Koji je mamio da ostanem.

SUTON PRE VEČERI

Nekako je sve došlo brzo, u Suton
Predao sam se molitvama, želeo sam to
Nemim posmatranjem sebe oko sebe.
Pitanje: Da li postoje strane sveta na kojima nismo bivstvovali
Mi, potomci Davida i Solomona?
U ovom obeleženom prostoru odlaska, na levu obalu Save
Obavijaju me zeleni pojasevi sreće. Skica za jedan dan je zabeležena.
Dogovor je pao
Jevrejin lutalica čeka da preuzme u danu koji za nas nikada neće postojati
Pre predaje, pre mraka udahnuo sam duboko
To nije bio udah Smrti.
To je bio udah tako opojan, od mirisa zlataste prašine odavnina.

DAN SUTRA - DAN KOJI NIKADA NEĆE POSTOJATI

On, Jevrejin lutalica nije ni slutio, da će nova Skica
Prodrmati do srži.
Već neko vreme put ga je vodio u ovaj deo sveta.
Prozor na Staništu u Jevrejskoj ulici, u kome će ostati /nrodređeno/ bio je otvoren.
Posmatrao ga je golub.
Majsko jutro
Bilo je jasno svetlo
Znao je govor ptica,
Mislio je: On nije bio baš običan čovek
Skica za jedan dan, kao paučina spustila se na sto
Zar on nije Jevrejin lutalica?
U prvi mah nije je pažljivo pogledao, nije bilo potpisa autora!
On voli jasne slike sveta, čiji je vekovni svedok.
A zašto bi jedna laka Skica-paučina, mogla da ga uznemiri?
Mogao je ovu Skicu-paučinu napisati bilo ko
Čitavog dana, sa Skicom u džepu / nekako se našla tu, slova su iskakala, učila ga /
Pored mirno stojećih ljudi, pogleda punog neverice.
Jasno!
Oni su tu da nastave ovaj dan
Te ponovljene slike nemosti i neverice prate ga od trenutka, kada se on
Takav i takav usudio, da ne da vodu
Onome
Koji se slavi, obavijen zlatastom paršinom odavnina.

EPILOG

On, kao vekovni putnik-prolaznik /zna on šta je kazna/
Kroz svet patnje, konačne odluke i predaje
Između iluzije Rađanja, Života i Smrti
Okusio je samo rašanje i lutanje.....
Kolika nedovršenost u njemu?
Dan je bio blistav
Skoro nestvaran
Stajao je na desnoj obali Save
Posmatrao Staro Sajmište
Poslednje kratko Stanište
Sada je već znao
Autora Skice-paučine.


Autor:
Katarina S. Jovanović
(Beograd)

Saturday, 14 October 2017

nova pesma nakon nedavnih dešavanja



..........................................


čega se plašim na jednoj klupi
bazen je izgrađen
moram da žmurim
neko sedi i viče:“stani pederčino!“
ponovo se plašim
da li ću uskoro da dođem kući
i sednem zatvoren
ovde je sandviken city i mrak
tako crn da ne moram da žmurim
ovde nemam klupe
moglo bi da bude patetično
stavljam ruke na udah
i shvatam da lepše neće biti


3.32 pm – 3.37 pm
12.10.2017.
četvrtak

(stadion spartak – subotica)

Saturday, 7 October 2017

My (American) Dream

The American Dream

To absorb space ships off the oven pane
With dissolving meat
And the traces of tantamount letters
Of an open book

Regurgitated slime through a stitched net
For vermin and against them
Against ingress and penetration through the screen
Where a creature erects in red underwear
And winks in body photography

I shut my eye lids and tone down
To the flat line of life support
And swim in a puddle of blood and fumes
Faraway and deep
Towards the sun
Towards the egress out of the cesspool

------------------------------------
7th September 2011.
Monday
03.34 am - 03.40 am

Author:
Vladimir Milojković

[Long time ago this poem was one of those which were sent to poetry competition. Another of my poems won first prize. Now, many years after it's written, American Corner in Subotica which held that competition in 2011 will maybe be closed down. In the memory of American Corner SU and that competition (held for 5th anniversary of AC Subotica) I am posting this My American Dream (as the topic of that competition was).]


Friday, 6 October 2017

U susret razgovoru sa Hertom 23.09.

Razgovor sa Hertom

12.46 pm

Sunce nikad neće me spržiti
do temelja
hodam uz ogradu
prelazeći preko polja
tek izleglih labudova

12.48 pm

kroz prozor bacaš krake
bela plastična čaša uliva prisustvo
stojiš drugim telom okrenutim
ka zidu leđima
a lice ka izvoru svetla

12.50 pm

maska te skriva
ekran doziva slovima
plavo oko prolazi nasmejano

a da li je sretno
što te vidi?

12.51 pm

infiltriran u parking
sa njenim mačkama i nogama
samo moje stoje
ukopane

da li ću krenuti
ili potrčati
ili možda više neću čuti
kada mahnem

12.54 pm

12.58 pm

Majčinstvo je druga forma
istrošenosti sa točkovima
od plastike
gurajući polurazvijene jajne ćelije
do klackalice
ili mostića za pad na dole                                                                                   

01.00  pm

___________________________________________________


30.6.2012.
Kreativna radionica NS
CK13
(objavljeno "Razgovor sa Hertom", SKC Kragujevac 2014.)

Autor:

Vladimir Milojković

Saturday, 30 September 2017

[hipsterska soba]

Herta na parkingu

Sl  obodni  smo  ne   SLO     O
Bo Dni  dna   na    dnu
Rov   a   kornjacha  u   akvarijumu

Sun  Glitters
informa  cija  ja  sam  sâm

u dubini mozga udar sa listovima
kralj je na kauchu
Herta u kavezu na parkingu

njene machke stoje
i ochi sa zenicama

obodni   Slo   bodni

u     w     mozga

_______________
end → 12.51 am
22. May 2016.

(„Skladishte“ – Noch M-zeya, instalacija „Hipsterska soba“ Svetlane Ždrnje)



Sunday, 24 September 2017

Slepa ulica

Slepa ulica

"Možda ovo jeste slepa ulica, ali to je MOJA slepa ulica i ne bih je menjao ni za šta na svetu."

Miloš je od početka bio zbunjen. Za njega su žene bile kao pandorina kutija. Strašno su ga privlačile, ali kad bi konačno došao dovoljno blizu sve bi krenulo po zlu. Svaka njegova reč bi bila pogrešno shvaćena i iskorišćena kao osnov za nova pitanja, povod za sumnju.

"Rekao si da znaš kuda ideš?" – Reče ona uz blago pijano njihanje.
"Ko te je terao da mi veruješ!" – Dreknu on na nju sa dahom punim alkoholnih isparenja.

Svađali bi se još na ulici, da ih i nije prekinuo jedan od stanara.
Nastavili su da se svađaju kod kuće.
Sklopio je oči i položio knjigu na poprsje. Kapci su mu se sami sklapali a telo je vapilo za snom. Iako ga je nastavak romana „Slepa ulica“ nekog nebitnog autora (koji je dobio od druga za rođendan) veoma zaintrigirao; jednostavno nije imao snage da nastavi da ga čita.
Za njim je, kako se nadao, bio veoma buran period koji se upravo završio. Priznao je svoje tajne strasti, a lik Miloša – iskompleksiranog mladića, iz romana koji je čitao ga je u mnogo čemu podsećao na njega samog.
Bio je pun strahova, stalnih nelagoda i skrivenih strasti. Jedina razlika između virtuelnog i stvarnog sveta bila je ta što je Miloš bio nedodirljiv i tako vešto prikrivao svoj, na večitu patnju osuđen karakter. A on, eto, to nije mogao.

Okrećem se na drugu stranu, posežem za tabletama novom terapijom, uzimam plastičnu flašu vode i pijem dva gutljaja, pa još dva kako nijedna polovina tablete ne bi ostala zaglavljena u uskom grlu.
Zatim se okrećem prema zidu. Čekam. Kapci su stisnuti. Iscrpljen sam. Brojim zadatke. U deset seansa, u jedanaest - pola dvanaest doručak, pa nova tura tableta, pa posao, pauza za ručak.....
San me hvata. Opirem se. Tablete su ipak jače. Ulica je slepa. Mračno je. Neko me prati. Ali nema nikoga. Odjednom ispred je devojčica modrog oka sa ćelavom lutkom što trepće u desnoj ruci. Lutka trepće sve brže. Stojimo. Gledamo se. Ona otvara usta i vrišti iz petnih žila. Arterije na vratu joj iskaču. Nema više od deset godina. Nije me strah. Stojim u čudu. Spušta se magla, a panika počinje sve više da me hvata. Penje se do grla i ponestaje mi vazduha. Ubrzano dišem.

Aaaaaaaaaaa!!!!! Digitalni sat pokazuje tačno 6:21.
21 je deljivo sa 7, a 7 je sveti broj iz biblije. 6 je đavolski broj. Bar tako kažu. Mokar sam i još uvek se borim za vazduh.

"Možda ovo jeste slepa ulica, ali to je MOJA slepa ulica i ne bih je menjao ni za šta na svetu."

_______________________________________________
Autori su članovi umetničke grupe PSq3
(Dragoljub Ćurčić, Suzana Ljubić i Vladimir Milojković)

priča je nastala tokom novembra 2013. godine u okviru radionice kreativnog pisanja “Danilo Kiš” fondacije u Subotici.

Sunday, 30 July 2017

glitch



obšn o opstni m... latš e
vtš e ao vrtša, izbljn u rnosi
zđn u sjj šzrnji, psmtš sb u ogdl dlsti
ovja t pjtno ldlo, s prmsm nrmng... kzš e
omh hjne i utrl zb u usj dplj, n dju usma d e spj
d umkn kk kj skč z tga gla
sktš rke, nge, ksš p njm nktm,
štrkm i dgm, 
stsš s sb pršu spstn egzsncj, nsvsn sb
nsvsn drgh nrmnh ldka...
žvš zrbljn u kvzu
kj t j drdl krma,
d e kprcš u vm svt ldla, dk n svtš d mžd i js... bnprta.

--------------------------------------------

završeno ~ 14.27 h
4.juli 2017.
utorak

(glitch na pesmu “Šizofrenija”, autorke Branke Šanta)

Tuesday, 11 July 2017

glitch (poetry)

Sʘl@©ϵ                    (diϵ grϵϵтings)



Ex@lт@тiн du défi Uzvišenye iz@zv@
Il ét@iт uнe fis uн p@ys liнт@iн, Bil@ jednm jedn@ d@lek@ zemly@
Là-b@s u je deviнs Gde psт@dh
@ub@iн, G@sт@rb@yтеr,
M@is тuтefis, N ip@k,
Y esт resтé mн pr©h@iн. Т@m sт@de mi bližnyi.
нibles eт vides sнт les m@тiнs Тešk@ i pr@zn@ su yuтr@
Qu@нd je m'éveille eт m'@pperçis K@d se budim i uviđ@m
Qu'il нe drт p@s à ©ôтé de mi; D@ ne sp@v@ pkr@y mene;
Peuт-être bieн plus dures sнт les нuiтs Mžd@ yš тeže su nći
Qu@нd l@ plus belle méldie K@d n@ylepš@ meldiy@
Н'esт plus sн suffle ©@lme eт régulier. Niye više nyegv mirn i redviт dis@nye.
Je suis uн éтr@нger d@нs mн prpre p@ys, Sтr@n@© s@m u spsтveny žemlyi,
Uн @ub@in liéнé p@r évéнemeнтs frтuiтs, Dđš sтr@nčen sluč@ynim dg@đ@yim@,
M@is l'espir me rappelle que l@ fiн N n@da me pdseć@ d@ kr@y
@rrive qu@нd н l'@©©epтe sur нs ©hemiнs. Sтiže k@d g@ prihv@тim n@ puтevim@ si.
Je l'@ттeнds s@нs r@н©eur, Ček@m g@ bez mr@ze,
Peнd@нт qu'uн veнт fr@is Dk svež veт@r


n@ vrϵmϵ ©ʘrrϵ©tiʘn bϵz ispr@vkϵ
gʘt sʘmϵthing                                                                           bluϵ iz                         zvučnik@
pʘruka
tʘ diϵ vʘi©ϵs
tvʘj            rʘđϵnd@n bϵz                      čϵstitkϵ
jučϵ
istʘ k@ʘ d@n@AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA___________S
k@ʘ kučka izjutr@ ©ʘld jučϵ
k@ʘ d@nA___________S ++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++30


Refridit de тemps eн тemps Hl@di s vremen@ n@ vreme
Les тréfнds du ceur, Dubine sr©@ mi,
©rridrs u il н'esт j@m@is Hdnik@ gde nik@d@
©mplèтemeнт @bseнт. Niye z@isт@ dsut@n.
Le тemps нe signifie plus rieн Vreme ne zn@či više nišт@
Qu@нd il нe s'é©ule p@s. K@d ne тeče.
Les jurs fureнt lнgs ©e mis de m@i, Behu dugi d@ni vg mese©@ m@y@,
Et ©e juiн, les jurs se sнт prlнgés @ vg yun@, prdužiše se
D'@v@нт@ge. D@p@če.
Le тemps s'esт @rrêтé Vreme se z@usт@vil
Qu@nd l'hrloge @ ruillé K@d ye s@т z@rđ@●
Uн jur eнsleillé ©e mi de m@i, Sunč@ng d@n@ vg m@y@,
©ette @ннée. ve gdine.
Le тemps repreнdr@ Vreme će n@sт@viтi
(Peuттre) (Mžd@)
Qu@нd il me verr@ K@d me bude vide
Reнтre Prep●r●đen●g
Sus l'égide de ses br@s, Pd z@šтiтm ruku mu,
Des br@s de mн guerrier s@iнт. Ruku sveтg mi r@тnik@.


--------------------------------------------------------------------------

ended ~19.13 h
10th July 2017
Monday
Author:
Vladimir Vladda Milojković
(source for glitch: Exaltation du défi / Uzvišenje izazova by Milan Milošević)