Ti vrlo dobro znaš da vrediš

 Du vet väl om att du är värdefull

 

Možda su postale Andersenove bajke razmišljanja o kraju

ali Anne je i dalje u utrobi živa;

nema petog sprata i nije moguće skočiti;

obesiti se o lančiće vetrokaza u dvorištu? –

suviše je tanko i pomalo klišeizirano.

 

Nema dovoljno prostora za ubijanje na odloženo.

 

______________________________________

 

10.19 am – 10.24 am

29.08.2020.

subota

(Abbey, Reading, UK)

[*Ti vrlo dobro znaš da vrediš – naslov,sa švedskog]

U fazonu "pazi šta pišeš"

SrBski Chun-Li

Somehow I knew you just find me

I thought you’re smarter than that

Strategically designed architecture,

                      architecture that only I have the pinkprint for

Never the less, you took the bait

And oh, I get it

You paintin’ me to be the bad guy

Možeš kupiti kesu za povraćanje ako ti je muka, Sonja

Možeš sakupiti 65.000 požutelih protestanata

                                      čim odeš na godišnji, Jasmina

Možeš paziti da ne upotrebiš šešeljevsku terminologiju, Aljoša

I come alive, I,  I’m always stay high

Designer thigh highs

It’s my lifestyle

Kaže fikus 401, nema iseljavanja

Kaže fikus 1, živimo 46 miliona puta bolje

Kaže fikus milion i 101, ne koristi Šešeljeve izraze

                                    ili budi svestan njihovog značenja

Kaže fikus 4 miliona i 500, koristiš Vučićevu retoriku i bićeš

                                  koristan na sledećim izborima

Kaže fikus 3 miliona i 70, Vladimire pazi šta pišeš

                                                 i objavljuješ

I been on, bitch you been dosmanlijski con

Bentley tints on, Fendi prints on

Ay yo I been North, Laura been Croft

Plates say ’Chun-Li’ drop the Benz off

Možeš okrenuti čmar i gaće požutele od dosmanlijske demokracije

                                                                   sranja i pišanja

Možeš skakati iz mreže u mrežu retoričkih okvira

                                          otpadaka sa smetlišta istorije

Žuto je trulo, korodiralo je kao i srBsko tzv. srce

Kažeš, pričaj srBski, ćirilica brate –

Truliš na rate, srce ti je puno razgrađenih hamburgera

You play checkers, couldn’t beat me playin’ chess

Kažeš, razbijaćeš glave ako postanemo k’o Francuzi

Ali tvoj android voli da se guzi

Žuto, samo žuto – back seats bitch, fuck the gossip

Bitch it’s King Kong, yes it’s King Kong

Chinese ink on, Siamese links on

Call me 2 Chainz, name go ding dong

So they can get on their fuckin’ keyboards

                               and make me, the bad guy

Samo srBski, samo srBski, malo ruski, patriotski

Najbolje kineski, lezbijski

Now I’m about to turn around and beat my chest

Pesnici poput mene, potrebni su

Bitch it’s King Kong

I mean I been Storm, X-Men been formed

Tanjiri govore, radnici-robovi se traže, kosti naci M. Draže

Rehabilitacija kvislinga been on, bitch you been con

Na svojoj tastaturi otkucaj jebeno Chun-Li, lošim me napravi

I’m my Kingdom, yes Miss Bitch yellow con

I been on, city light prints won’t gone

Slušaj nadalje srBski-kineski sa ekrana, it’s been yellowishly on

______________________________________________

≈ 17.53 h – 18.40 h

27.12.2019.

petak

(Sombor, Café SG Priča)

[kurziv na engleskom Nicki Minaj – ’Chun-li’]

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Herta priča svom Nerudi

Herta priča svom Nerudi: - Moja poezija je

                                                 zaključana

imam 40 i kusur godina, a osećam da imam 20

pakuju me u razne kalupe

pijem lekove i alkohol

znam da ne bih smela jer to uništava

ali, ja ne znam drugačije

                           i idem, idem dalje

ulazim sve dublje i onda više ne znam

                         ko sam bila.

_____________________________________

21.41 h – 22.45 h

27.12.2019.

petak

[Studio Vincent, Sombor, Poeziodrom #4]

Summertime sadness (III) i / ili 5 pesama

Razmišljao sam o uvodu, ali onda su reči same potekle i nastala je jedna socijalna pesma. Razmišljanje o današnjem danu i jučerašnjoj večeri. Ne znam kako da tumačim nastale promene. Možda sam u fazi pada motivacije. Možda mi je zapravo previše ove situacije, ovakvog života. I iako ponekad delujem sasvim zadovoljno i sposobno da se nosim sa izazovima situacije, moj karakter i temperament dovode do fizičkih promena koje ukazuju da nije sve tako sjajno. Prva pesma u ovom nizu je ona koja je danas nastala direktno unosom na blog. Ostale su iz različitih perioda poređane po godini nastanka, da bih zaključio ovaj 'ciklus' sa pesmom iz 2019. godine.

Naizgled sve je isto ili možda i bolje, ali suštinski je gore. Zapravo, ako je isto kao ranije, onda je zapravo lošije u ovom trenutku. Nedavno stvorena neizvesnost oko mojeg ostanka u radnom odnosu (na crno preko države) dovela je do mnogih dilema. Stres je doveo do toga da sam za nekoliko nedelja osedeo još više. Prvi put ovakva drastična promena se dogodila 2016. / 2017. godine, u jesen nakon jednog od najbrutalnijih napada na mene i nakon zime provedene u radu u call centru gde sam svakodnevno trpeo poniženja, uvrede, ucene i pretnje otkazom. Ovaj nedavni stres je drugi veliki u ovoj godini. I nije zapravo nimalo čudno što se isto ponavlja tri godine kasnije. Početkom godine sam pretrpeo napad tokom kojeg mi je čak prećeno smrću, a onda opet nesigurnost u vezi sa poslom..... 

Preživljavanje u neo-kapitalizmu se nastavlja......

u Subotici, u 20.57 h

13. jula 2019.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Propadanje

Konstatovao sam da sam osedeo, udebljao sam se poput neke sredovečne žene

prijatelj je primetio moje propadanje

jedan prijatelj, pa drugi –

polako se primećuje rashodovano telo, oklop

još se jedino mozak opire

ugrušcima, aneurizmama, čvorovima koji pritiskaju vitalne centre

i nemam objašnjenje

sem da je sled nedavnih događaja ubrzao proces

koji se odvija godinama unazad

sedim na podu razmišljajući u mestu inspiracije

oblaci su sivi i teški

život na ivici se nastavlja

plivam ukoliko je moguće otvorene lobanje

da li je kraj blizu?

stadijum postaje očigledniji

sa pogledom na horizont sa visine letnjih ptica u letu.

________________________

20.31 – 20.37

13. juli 2019.

subota

(Szabadka / Subotica)

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Dok okrećem pedale

Bezlično je dok se topi belo

sliva se niz obraze i šake

točkovi se okreću

vozim i polazim

a prolazim do zaborava

Stope u belom i slova smera

New York ili beton predgrađa

sivo-bela šema

smeši se sa okna

dok pogled se baca

U svetu snova i ta mogućnost postoji

negde ispod pokrivača

belog kao belo na krovovima

kao belo u očnim dupljama

kao belo u lobanji

kao belo kada pogled pada

na teme iznad neona

uglavljenih u srž betona

_________________________

28.12.2009.

21.54 h  – 22.00 h

ponedeljak

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Vožnja sivom kucavicom

Nema takvog dana dok ne popucam po šavovima

Ili propucam po venama i arterijama

Ako frižider bude glavna nagrada

U auri mraka na stejdžu od kamenčića

Ili jednostavnije šljunka

Na obali neiskristalisanoj sa odsjajima nijansi

Zvuk mola se čuje sa niskim tonovima

I fijuk na točkovima sa burekom i voćnim jogurtom

U plastičnoj kesi za poneti

Sa bodljama spašeno stablo kaktusa

Od namera gomile sa tastaturama na stolu

U tami film se okreće scena po scena kreće

Tam-tam odzvanja niz klikova

Da li je to dosada ili potreba usahlih tripova

Ili rifova što ponekad se čuju

Igra je gotova ili nije ni počela jer starta nema

Kao intenzivna hidratantna krema

Koju koža sa lakoćom upija

Dekoncentracija od mase informacija

Jeftinog zadovoljenja niskih pobuda

Ili prethodnice osećanja skrivenih u oblaku prašine

Prekrivaču za sline i kamuflaži za sedišta

Sa ornamentima i slikama stakla vitrine ili prozora

Oronule zgrade ljudske fasade

____________________________

25.10.2010.

3.58 pm – 4.11 pm

ponedeljak

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

u što se sve ovo pretvara

volim kada dođeš poslije a ja od poslije

bez ustezanja pijemo pijemo pivo i rakiju

tranzistor je uključen što ukazuje na to

da u ovoj zemlji nema dobrog života

mogu jasno čuti nepristrasan pregled situacije

korake i vidjeti ono što mi se urezalo u pamćenje

u što se sve ovo pretvara.

_____________________

8.19 pm – 8.24 pm

utorak

29.08.2017.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Ubistvo u Subotičkoj peščari

Životinje su se gušile

ostali su samo rogovi i tela srna

izgorela su krila i gnezda

endemske biljke

počinioci nepoznati

na zgarištu

to je svakodnevica kada otvorim prozor

u večernjim satima čuju se udarci o zidove

šamari

Voland i ja se gledamo kroz staklo

hvatam telefon

ali onda odustajem

organi zaštite me nikada nisu zaštitili

od krikova što vitlaju ulicama

od kontuzije jagodične kosti

potresa mozga i slomljenih naočara

od povraćanja i jakog bola u predelu abdomena

od pljuvanja

i ’jebanja’ majke mađarske

zariven u duge pramenove i prepušten patnji

stiskao sam telefon

Voland je uporno poručivao pogledima –

gladan sam!

____________________

9.58 h – 10.06 h

23. mart 2019.

subota

[*Voland – kornjača ljubimac]

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
/autor pesama i fotografija Vladimir Vladda Milojković/

CITOSTATICI / REAKTOR DANAŠNJICE / EKSTREMNO PAKOVANJE

U novom broju kulturnog mesečnog dodatka Beton, dnevnog lista Danas, u rubrici vreme smrti i razonode možete pročitati i tri moje pesme. Tema je naravno socijalna, ali svakako anagažovana. Jer, umetnost u drugačijoj formi nije moguća. Ne postoji neangažovana umetnost, apolitična umetnost.... Umetnost je jedan izraz, lično mišljenje određenog autora, umetnost je stav. Samim tim postoji neka vrsta angažovanja. Angažovanje u mišljenju. U ovom slučaju angažovanje je direktno u drugoj ili čak i u prvoj pesmi. Dok je treća postala angažovana prevashodno stavljanjem u kontekst sa prve dve, u kulturnom dodatku Beton koji sam po sebi ima određeno angažovanje kroz umetničke izraze različitih autora, kroz određeni kontekst. Prve dve pesme se nalaze u novoj zbirci koja je u pripremi, dok je treća nastala u međuperiodu, kada je zbirka već bila zaokružena konceptualno. Kulturni dodatak Beton predstavlja, za mene, u ovom trenutku, jedini književni list u kojem je moguće objaviti radove i na neki način ispratiti proces stvaranja na godišnjem nivou. Svako objavljivanje u štampanom izdanju predstavlja veliki uspeh, često i značajnije od ulaska u finale nekog zvučnog konkursa. Jer, dok na konkursima rad mora proći subjektivnu selekciju nominalnog žirija, gde se često rukopisi 'upodobljavaju' pravljenjem bezbroj ustupaka ili se, ako je reč o pojedinačnom radu a ne kolekciji, rad bira metodom 'sviđa mi se - ne sviđa mi se', a tada angažovana dela, apstraktna, eksperimentalna ispadaju u prvim krugovima selekcije. Stoga nije lako doći do priznanja, čak i danas u eri hiperprodukcije konkursa, ali i autora. Naviknut na činjenicu da je spontano odabrani stil 'neprikladan' za dalju komercijalnu eksploataciju na konkursima, ako se odlučim za učešće, učestvujem bez mnogo ili bez ikakvih očekivanja. Tako je i ova jesen protekla. Ali uspeh je tu - pesme su objavljene u kulturnom dodatku dnevnih novina. To je, smatram, značajnije od nagrada ili objavljivanja u zbornicima koje međusobno čitaju isključivo autori i njihovi prijatelji. Dok pesme u novinama svakako dolaze do mnogo većeg broja čitalaca, a poenta pisanja, smatram, jeste da radovi budu čitani i od onih slučajnih 'prolaznika' a ne samo od strane autora i prijatelja.

Do pesama objavljenih u novembarskom izdanju betona može se doći klikom na link (u tekstu označenom crvenim slovima), dok se kao dopuna može pročitati pesma iz najnovijeg ciklusa posvećenog Gilets Jaunes, baveći aktuelnim temama današnjice:


Institucionalno nasilje i samoodbrana društva

5.38 pm

Ponavljala je "strašan zločin"
ne usuđujući se (ili ne želeći) da izgovori genocid
i tim koji stoji iza
mora da se pripremi unapred
iznova je zaključila razum
deset puta o vojsci i puškama
čišćenje kao opcija na stolu
u ovom trenutku se čita doslovno
Odgovor je jednostavan:
ne zaustavljaju se na pukom brojanju (reči i glasova)
zaboravljaju prošlost
i iz vidokruga brišu neposrednu sadašnjost
zahvaljujući njima
vlasnici firmi novih pretnji
u obzir uzimaju rat naroda i države
a poenta je iznova pogubna

5.51 pm

________________________

08.12.2018.
subota
(Pisalište, stajalište "Žednik", voz NS-SU)

Danse macabre

Ja neću da gledam drugima u leđa

Ja neću klijentelizam

Ja neću da budem dio šablona

dok kočnice tlaka guše moj lik

Ja neću da nosim stožer Listopadske revolucije

Ja neću da budem ograničeni nadražaj erogene zone

nedostatak kritičke i naučne misli

Ja neću današnji prekarni rad

nemogućnost da se živi u polju umjetnosti i kulture

Ja neću ljudski software

predatorski i udvorički

Ja neću institucionalizirani hardware

Ja neću da čekam u redu

da nosim sivo poslovno odijelo

all those beautiful tears

washed away by the river

situacija zahtjeva: певај на срБском!!

Ja neću da budem pragmatični motiv

Ja neću mehanizme partizacije

neetičku socijalnu mobilnost za preživljavanje

Ja neću da budem kapo –

žrtva protiv žrtve

Ja neću klike i nepotizam dugoročnih investicija

Ja neću kontinuiranu izolaciju

Ja neću da sve njegove misli postanu stvarnost

situacija zahtjeva status quo mode opératoire

move your body

leave your body

behind

ritmički lice na kraju tunela

___________________

19.21 h – 19.41 h

9. rujna 2018.

nedjelja

Autor:
Vladimir Milojković

Photo(s):
"Umetnost u Protestu"
art performance 2013
(klub 'Žica', BG)

Vreme smrti i razonode

Teško je opisati situaciju koja grabi deo po deo svakodnevice. Borba je ponekad besmislena. Ponekad, jedini način da opstanem jeste da "kriknem" na sebi svojstven način, kroz poeziju. Ne postoje dubokoumne rečenice sa pojmovima koje treba raščlanjivati kako bi se doprlo do dela suštine. Samo jednostavno; poezija u svom najsirovijem obliku; poezija bez težnje za metaforizacijom; poezija kojom saopštavam svoj autsajderski doživljaj života - neki novi stil i forma kojom oblikujem izraz.

Ovoga puta SKOK u vremenu smrti i razonode.

Mogućnost objavljivanja u dnevnim novinama je, smatram, možda i značajnija od objavljivanja u kulturno-književnim časopisima i zbornicima. Pogotovo kada je reč o anagažovanoj umetnosti.

[klik na naziv pesme, istaknuto crvenim]