Summertime sadness (III) i / ili 5 pesama

Razmišljao sam o uvodu, ali onda su reči same potekle i nastala je jedna socijalna pesma. Razmišljanje o današnjem danu i jučerašnjoj večeri. Ne znam kako da tumačim nastale promene. Možda sam u fazi pada motivacije. Možda mi je zapravo previše ove situacije, ovakvog života. I iako ponekad delujem sasvim zadovoljno i sposobno da se nosim sa izazovima situacije, moj karakter i temperament dovode do fizičkih promena koje ukazuju da nije sve tako sjajno. Prva pesma u ovom nizu je ona koja je danas nastala direktno unosom na blog. Ostale su iz različitih perioda poređane po godini nastanka, da bih zaključio ovaj 'ciklus' sa pesmom iz 2019. godine.

Naizgled sve je isto ili možda i bolje, ali suštinski je gore. Zapravo, ako je isto kao ranije, onda je zapravo lošije u ovom trenutku. Nedavno stvorena neizvesnost oko mojeg ostanka u radnom odnosu (na crno preko države) dovela je do mnogih dilema. Stres je doveo do toga da sam za nekoliko nedelja osedeo još više. Prvi put ovakva drastična promena se dogodila 2016. / 2017. godine, u jesen nakon jednog od najbrutalnijih napada na mene i nakon zime provedene u radu u call centru gde sam svakodnevno trpeo poniženja, uvrede, ucene i pretnje otkazom. Ovaj nedavni stres je drugi veliki u ovoj godini. I nije zapravo nimalo čudno što se isto ponavlja tri godine kasnije. Početkom godine sam pretrpeo napad tokom kojeg mi je čak prećeno smrću, a onda opet nesigurnost u vezi sa poslom..... 

Preživljavanje u neo-kapitalizmu se nastavlja......

u Subotici, u 20.57 h

13. jula 2019.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Propadanje

Konstatovao sam da sam osedeo, udebljao sam se poput neke sredovečne žene

prijatelj je primetio moje propadanje

jedan prijatelj, pa drugi –

polako se primećuje rashodovano telo, oklop

još se jedino mozak opire

ugrušcima, aneurizmama, čvorovima koji pritiskaju vitalne centre

i nemam objašnjenje

sem da je sled nedavnih događaja ubrzao proces

koji se odvija godinama unazad

sedim na podu razmišljajući u mestu inspiracije

oblaci su sivi i teški

život na ivici se nastavlja

plivam ukoliko je moguće otvorene lobanje

da li je kraj blizu?

stadijum postaje očigledniji

sa pogledom na horizont sa visine letnjih ptica u letu.

________________________

20.31 – 20.37

13. juli 2019.

subota

(Szabadka / Subotica)

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Dok okrećem pedale

Bezlično je dok se topi belo

sliva se niz obraze i šake

točkovi se okreću

vozim i polazim

a prolazim do zaborava

Stope u belom i slova smera

New York ili beton predgrađa

sivo-bela šema

smeši se sa okna

dok pogled se baca

U svetu snova i ta mogućnost postoji

negde ispod pokrivača

belog kao belo na krovovima

kao belo u očnim dupljama

kao belo u lobanji

kao belo kada pogled pada

na teme iznad neona

uglavljenih u srž betona

_________________________

28.12.2009.

21.54 h  – 22.00 h

ponedeljak

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Vožnja sivom kucavicom

Nema takvog dana dok ne popucam po šavovima

Ili propucam po venama i arterijama

Ako frižider bude glavna nagrada

U auri mraka na stejdžu od kamenčića

Ili jednostavnije šljunka

Na obali neiskristalisanoj sa odsjajima nijansi

Zvuk mola se čuje sa niskim tonovima

I fijuk na točkovima sa burekom i voćnim jogurtom

U plastičnoj kesi za poneti

Sa bodljama spašeno stablo kaktusa

Od namera gomile sa tastaturama na stolu

U tami film se okreće scena po scena kreće

Tam-tam odzvanja niz klikova

Da li je to dosada ili potreba usahlih tripova

Ili rifova što ponekad se čuju

Igra je gotova ili nije ni počela jer starta nema

Kao intenzivna hidratantna krema

Koju koža sa lakoćom upija

Dekoncentracija od mase informacija

Jeftinog zadovoljenja niskih pobuda

Ili prethodnice osećanja skrivenih u oblaku prašine

Prekrivaču za sline i kamuflaži za sedišta

Sa ornamentima i slikama stakla vitrine ili prozora

Oronule zgrade ljudske fasade

____________________________

25.10.2010.

3.58 pm – 4.11 pm

ponedeljak

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

u što se sve ovo pretvara

volim kada dođeš poslije a ja od poslije

bez ustezanja pijemo pijemo pivo i rakiju

tranzistor je uključen što ukazuje na to

da u ovoj zemlji nema dobrog života

mogu jasno čuti nepristrasan pregled situacije

korake i vidjeti ono što mi se urezalo u pamćenje

u što se sve ovo pretvara.

_____________________

8.19 pm – 8.24 pm

utorak

29.08.2017.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Ubistvo u Subotičkoj peščari

Životinje su se gušile

ostali su samo rogovi i tela srna

izgorela su krila i gnezda

endemske biljke

počinioci nepoznati

na zgarištu

to je svakodnevica kada otvorim prozor

u večernjim satima čuju se udarci o zidove

šamari

Voland i ja se gledamo kroz staklo

hvatam telefon

ali onda odustajem

organi zaštite me nikada nisu zaštitili

od krikova što vitlaju ulicama

od kontuzije jagodične kosti

potresa mozga i slomljenih naočara

od povraćanja i jakog bola u predelu abdomena

od pljuvanja

i ’jebanja’ majke mađarske

zariven u duge pramenove i prepušten patnji

stiskao sam telefon

Voland je uporno poručivao pogledima –

gladan sam!

____________________

9.58 h – 10.06 h

23. mart 2019.

subota

[*Voland – kornjača ljubimac]

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
/autor pesama i fotografija Vladimir Vladda Milojković/