Saturday, 14 July 2018

Joe Fraizer & Marina na petom

Gledam na život dve i po godine,
tog novog života
prvi put sam imao plan
da posetim prijatelja
u ostalim sobama
bilo je više prašine
i ništa mi se ne dešava.
Nikada.
Sve je prah.
Doneseš koleno od blata
znači da nije dobro
visio na tankoj niti
mehanički zvuk u uglu moga oka
glas mrtvih uspomena.

Spustio sam glavu na rasklopni krevet.
Glava u veštačkom cveću
kao grobno mesto
svi ljudi koji prolaze podno solitera.
I kiša koja se najavljuje
kroz šuštanje
kao utvara
zaglavila se knedla,
ne mogu da gutam
bol -
dolazi od nevidljive rane.

________________________

16.06 h - 16.14 h
14. 07. 2018.
subota
(Prozivka/Harcosok Sorakozója)

V.M.

Sunday, 8 July 2018

Raspad

Praktično u vreme jedne od najvećih kriza u novijem periodu (mog) života raspao se moj omiljeni bend sa ex-yu prostora. Njihov poslednji album iz 2011. nosi sada se čini simboličan naziv "Vidimo Se". Od raspada je prošlo nešto malo više od godinu dana i teško je reći da li se zaista vidimo ili ne. Poslednje što sam čitao o ovom izuzetnom bendu, za čije pesme je vezano mnogo bitnih momenata iz mojeg života pa i stvaralaštva, jeste da bend radi na novim pesmama. O razlozima raspada sada možemo razglabati do beskonačnosti i povod ovog kratkog osvrta na njihovu muziku svakako nije taj. Povod je želja da se podsetim značajnog perioda, ali i da na neki način opišem taj period dvadesetih i ranih tridesetih godina kroz omiljene pesme Darkwooda.

1.Zapremina Tela

Best of the best - pesma za koju me veže mnogo trenutaka, pesma koja je obeležila jednu deceniju, koja je donela mnogo uspona i padova i, prekretnica, lomova.... Pesma me podseća i na neke od najtežih perioda kada je svaki dan bio pitanje života ili smrti. I dan danas taj brzi ritam budi melanholiju koja je nekada bila svakodnevica. Periodi teškog sivog koji su trajali i trajali. Kada bih sedeo sam na mnogobrojnim inspirativnim mestima. Najviše sam stvarao upravo u tim periodima sivila. Ova pesma je bila ujedno i tužna i sretna. Puštao bih je da pojačam osećaj sivila jer sam tada bio u inspirativnom naboju, ili bih je u trenucima očajanja pustio kao neku vrstu duhovne hrane uz pomoć koje bih uspeo da isplivam u manje sivu zonu. Na vrhuncu, kada je ova pesma bila ultra hit, desio se i koncert na sada odavno usahlom Trench Town festivalu, gde se u prvim redovima jasno može videti moja malenkost kao jedan od najvatrenijih fanova.

2.Život počinje u 30-toj

Pesma bez teksta. Samo ritam elektronike. Zapravo tekst je kompjuterski modifikovan. Dok sam je slušao, zaista sam osećao da to što je trenutno sve odvratno ništa ne znači jer život tek treba da počne. I zaista, početak tridesetih mi je pre svega na umetničkom planu doneo mnogo značajnih i pre svega pozitivnih promena. Neke od njih su trajno uticale na moj način razmišljanja. Činilo se da je život zaista počeo i krenuo uzlazno i da sve ono propušteno u periodu vegetiranja pre 30-te može biti ne samo nadoknađeno nego i prevaziđeno. Vegetiranje koje je trajalo deset godina, tokom dvadesetih, i koje nije donelo ništa toliko značajno da bih se toga setio je bilo završeno u jednom periodu. No, i pre toga sam počeo da slušam ovu pesmu intenzivno. Krajem dvadesetih davala bi mi nadu da će kroz 3-4 godine ipak sve krenuti na bolje. A kada su tridesete počele osećaj da je sve to baš sada, upravo, je ono što bi me održavalo. Ovom pesmom sam se uvek podsećao na to da imam razloga da živim.

3.Kolotečina

Često sam imao utisak da živim u pustinji. Pustinja o kojoj se peva u ovoj pesmi za mene je svakako bio grad. Ne samo moj rodni, već uopšte grad kao naseljeno mesto peščanih zrnaca, gde zapravo nema nikoga, jer me niko ne razume, jer sam sam u toj pustinjskoj gomili ljudi. Uvek sam želeo da pobegnem iz pustinje. Čini se da je u međuvremenu ponegde nikao kaktus, a ja i dalje lutam tražeći izlaz. Ova pesma je takođe bila najviše slušana u periodima kada sam intenzivno razmišljao o smislu života. A kada ga nisam pronalazio razmišljao sam kako staviti tačku na tu agoniju koja me je sve više pritiskala. Ovo je takođe bila moja szomorú vasárnap

4.Prostor Između Nas

Negde u tom periodu sam ostao bez ijednog prijatelja. U nekom momentu su svi krenuli drugim putevima. Za mene je promena tek počinjala (bila u začetku), a većina mojih vršnjaka se transformisala u dosadne starce. Devojke su postale ženturače koje uz nekoliko slojeva naslaga celulita guraju svoje polurazvijene jajne ćelije, nemajući više nikakvih drugih tema za razgovor osim onih dosadnih o ispraznom životu čiji je vrhunac rođenje deteta koje takođe, po potrebi, može zameniti i nedostatak karijere. Tako se vrlo često (i dan danas) umesto nekog ličnog uspeha tj postignuća ističe upravo to rođenje. Na primer ta i ta je umetnica i majka (kraljica) - što je vrlo čest opis na raznim umetničkim dešavanjima pogotovo kada osim nekih beznačajnih postignuća dotične nemaju ništa drugo vredno pomena što bi se stavilo u biografiju. Tada je često to famozno dete i nešto što se ističe kao vrhunska umetnost zbog čega je rodkinja bolja i umetničkija od drugih. Muških prijatelja gotovo da i nisam imao pa tih par poznanika koji su isčileli iz mojeg života u tom periodu nisu vredni pomena. Ovaj prostor između nas se zapravo najviše odnosio na moju najbolju prijateljicu Ivanu koja se tada, u tom periodu odselila u inostranstvo i time je zacementiran kraj jedne životne ere. Synth muzika koja je tada baš Ivaninim posredstvom ušla u moj život sve je više preuzimala primat muzičkog ukusa. Polako sam se okretao elektronici, a Ivanin odlazak je ujedno bio i početak nečeg novog, nekog novog talasa koji je na vrhuncu doneo i objavu moje prve samostalne zbirke pesama.

5.Vrtlog Vira

izgubljeno vreme
uspavana mladost
suviše ljudi
zaboravljena lica
plamen kao kamen u vrtlogu vira

treperi svetlo
igra senki
korak bliže gubitku svesti
tragovi nemira u vrtlogu vira

sve što vrtlog vira krije
kao da se nikada dogodilo nije

kao da se nikada dogodilo nije (x5)

I kao da se zaista nikada dogodilo nije, dok sedim na ivici poslednjeg stepenika, gde se niko više ne seća (tvojeg) imena, u crnilu između zuba, u njihovim glavama je praznina velika.....


________________________________________________________________

U Subotici,
8. jula 2018.
u 18.41 h
nedelja

(Vladimir Vladda)

Friday, 15 June 2018


naše borbe

proleter tvoje ruke i tvoja puška u čast tvoje borbe skinuta glava spomenika naše misli proleter proleter proleter proleter u kamenu u bronzi isklesan si yu ex yu ex yu na ex tvoje ruke u kamenu u vodi lekovi escilatopram escila to pram ram načet bol krvi živi proleter proleter dvadesetprvi vek isklesan si kamen bronza gips odsečene glave spomenik proleter tvoje ruke tvoje borbe skinute glave moj grad moj grad moj glad very glad zapravo ne kuhinja javna sos prodavnica narodna moj grad glad kavez aušvic vic auschwitz tz megaherz herz grudi moje ruke tvoje ruke moje borbe tvoje borbe bez lekova sa lekovima u vodi pijemo fontana je suis misérable complexe proleter tvoja puška skinuta glava metak u srce naše misli u kamenu krv živi

__________________

22.49 h – 22.56 h
10.06.2018.
nedelja
(poluautomatski tekst – poezija toka svesti)

__________________

Autor:
Vladimir Milojković
(inspired by musique de YusYus)

Sunday, 10 June 2018

ПОДСЕЋАЊЕ НА 2014.

Саопштење жирија - Првенац 2014


На овогодишњем конкурсу крагујевачког СКЦ-а ПРВЕНАЦ је окупио педесетак писаца из 17 градова из Србије и окружења чија је књижевна понуда била врло квалитетна са несумњивим афинитетом ка модерним песничким и прозним коцептима, пре свега.

Жири у саставу: Миљурко Вукадиновић(председник), Зоран Петровић и Зоран Пешић Сигма (чланови) донео је једногласну одлуку да се ове године објаве следеће књиге: „ЗАПИСИ ИЗ СТУДЕНТСКОГ ДОМА. Према есејима из књижевности“ Милана Громовића из Чачка, РАЗГОВОР СА ХЕРТОМ“, песничка књига Владимира Милојковића из Суботице и „ТВИТЕР ПРИЧЕ“ Драгана Бабића из Карловца-Новог Сада.
Новост овогодишњег избора је вишеструка.

Најзад у „Првенцу“ добили смо књигу књижевнокритичких и есејистичких текстова једног младог тумача који није генерацијски оптерећен а чији текстови прате разнолику литерарну продукцију последњих година.

Без икаквог кашњења симултано са феноменом друштвених мрежа Бабић је поред кратких кратких прича (понудио је и једну такву збирку проза) исписао приче које се уклапају у нови тип друштвене комуникације а које би се могле сврстати у ред најкраћих прича, радикално залажући се за поетику минимализма и принципа скраћеног излагања. Пројекат колико личан толико и ризичан али недостајући и храбар.

Милојковићева песничка збирка такође нуди један особен ауторски пројекат који га је издвојио и утврдио у ред песнички најпровокативнијих.

Жири предлаже да се у реализацији и Бабићеве и Милојковићеве књиге брижљиво и примерено уради прелом књига јер су књиге специфичне и у том смислу захтевне..

Посебно су биле запажени песнички рукописи Николе Оравеца, Олге Трубарац. Сузане Ђорђевић, Анђеле Пендић и Иване Сарић, те роман „Хладнокрвна“ Јоване Мурић.
Видљив допринос били су и запажени радови младих аутора који студирају или живе у Крагујевцу.

ЖИРИ: Миљурко Вукадиновић, Зоран Петровић, Зоран Пешић Сигма

СКЦ2014-06-0223:00h

Saturday, 2 June 2018

Литературни Искри 2018 part II

      Меѓународен Поетски Фестивал  Литературни Искри - Гостивар


One more poem, read at Festival and published on Festival Facebook page:


:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

jedan od onih dana
sa predstavom o nasilju
u stvarnom životu
razrogačila je zenice
obuhvatila nečiji vrat
i počela da steže
čupajući teme noktima
ulazeći pod kožu sve dublje
a onda je izustila
nešto kao:
„zabranjeno je vršiti nasilje
nad ženama“
optužujući me za gušenje

dok hvatam gutljaje kiseonika
pokušavam pojmiti
hertu müller
....tako psećoglavo nezgrapno
i istovremeno gušterski nežno
kao sadašnjost

u abecedi straha
iz koje želim izaći

__________________________

11.53 am – 11.58 am
1. decembar 2017.
petak



Autor:
Vladimir Milojković


°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°° 

:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

еден од оние денови
со претстава за насилство
во реалниот живот
ги проширила зениците
обграбила нечиј врат
и почнала да стега
кубејќи го темето со ноктите
вовлекувајќи се сè подлабоко под кожа
а потоа изустела
нешто како:
„забрането е да се извршува насилство
врз жените“
обвинувајќи ме за давење

додека ги фаќам голтките кислород
се обидувам да ја сфатам
херта милер
... така песјоглаво несоодветно
а истовремено и гуштерски нежно
како сегашноста

во азбуката на стравот
од која сакам да излезам

__________________________

11.53 – 11.58
1. декември 2017 год.
петок


Препев од српски: Елена Пренџова

Sunday, 27 May 2018

Литературни Искри 2018

Меѓународен Поетски Фестивал  Литературни Искри - Гостивар ~~ Special reward as one of the best foreign authors, for poem:



losing game

potrebno je zadovoljiti se
pelenama za odrasle
i minimalnim zaradama
ako želite biti sretni
samo zamislite trgovce odnosno vlasnike već sutra
a vi ste bez identiteta i domovnice
bez zdravstvene i bez ikakvog osiguranja
odavno hodaš ivicom kontejnera i pitaš se – ma dokle više?!
dok sjediš pokraj prozora u dva i pol poslije ponoći
sve ti se čini tako jednostavnim
misliš da je dovoljno stati tu gdje si sada
i prostreti život
kao stolnjak prije obeda
i uzeti nož i vilicu i raskomadati ga

02.21 am – 02.27 am
15. mart 2018.
četvrtak
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

losing game

треба да се задоволите
со пелени за возрасни
и со минимум заработувачка
ако сакате да бидете среќни
уште утре замислете ги трговците т.е. сопствениците
а вие сте без идентитет и дом
без здравствено или какво и да било осигурување
одамна одиш по работ и се прашуваш – до кога веќе?!
додека седиш покрај прозорот во два и пол по полноќ
сè ти изгледа така едноставно
мислиш дека е доволно да се запре онаму каде си сега
да се спростре животот
како чаршаф пред ручек
и да се земе нож и вилица па да се разчеречи


02.21 – 02.27 
15. март 2018 год.
Четврток


Препев од српски: Елена Пренџова

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Autor:
Vladimir Milojković








Tuesday, 22 May 2018

Tuesday, 20 March 2018


WC lady

Film se nije završio
čemer koji traje
poznajem ga
i sve ono što me još čeka
beskonačne rasprave
pljuskovi
kapi opaljuju po koži

a baba na ulazu WC-a
ima divnu plavu kosu –
nekada je igrala balet.

__________________________

00.31 h – 00.37 h
20.03.2018.
utorak

Tuesday, 13 March 2018

Poésie Sonore!!


Achtung, achtung!!

I want to inform you all, that my new artwork is published under MATERIALIDADES DA LITERATURA or "MATLIT 5". You can find my poésie sonore (sound poetry) under the name of Vladimir Vladda Miloykovitch. More info you can find on the link above. I am very happy and honored to be one of few artists, chosen to participate and represent the new art & the new generation of artists.
This is something what keeps me going further. Excellent start of 2018. ➽<3

Tuesday, 27 February 2018

Remorseful day

How Clear, How Lovely Bright


How clear, how lovely bright,
How beautiful to sight
    Those beams of morning play;
How heaven laughs out with glee
Where, like a bird set free,
Up from the eastern sea
    Soars the delightful day.


To-day I shall be strong,
No more shall yield to wrong,
    Shall squander life no more;
Days lost, I know not how,
I shall retrieve them now;
Now I shall keep the vow
    I never kept before.

Ensanguining the skies
How heavily it dies
    Into the west away;
Past touch and sight and sound
Not further to be found,
How hopeless under ground
    Falls the remorseful day.

by
A. E. Housman


Friday, 16 February 2018


Hashtag #newthings

O, kako sve može da se promeni u trenutku;
Samo dva Tuborg piva i razgovor sa do juče nepoznatom osobom –
Odjednom ista postaje poznata.
Ne verujem u karmu, ali nešto sigurno postoji
Kada se dve osobe na istim valnim dužinama sretnu –
Pijemo pivo, ponekad i rakiju i razgovaramo o ličnim temama,
O onome što ne govoriš svakome koga si juče ili prekjuče sreo
Ali imaš osećaj kao da se oduvek znate
I zato govoriš iz dubine duše.

____________________

21.13. h – 21.17 h
16. februar 2018.
petak
(posvećeno Tanjchi)




Tuesday, 13 February 2018

《最后的墓地》




《最后的墓地》
"The Last Graveyard"

"Poslednje groblje"
机台的鸣叫也打着瞌睡
Even the machine is nodding off

Čak i mašina klima glavom
密封的车间贮藏疾病的铁
Sealed workshops store diseased iron

Zapečaćene fabrike skladište bolesno gvožđe
薪资隐藏在窗帘后面
Wages concealed behind curtains

Nadnice skrivene iza zavesa
仿似年轻打工者深埋于心底的爱情
Like the love that young workers bury at the bottom of their hearts

Kao ljubav koju mladi radnici sahrane na dnu srca
没有时间开口,情感徒留灰尘
With no time for expression, emotion crumbles into dust

Pošto nema vremena da se izrazi, osećanje se mrvi u prah
他们有着铁打的胃
They have stomachs forged of iron

Oni imaju stomake kovane od gvožđa
盛满浓稠的硫酸,硝酸
Full of thick acid, sulfuric and nitric

Pune guste kiseline, sumporne i azotne
工业向他们收缴来不及流出的泪
Industry captures their tears before they have the chance to fall

Industrija im zarobi suze pre no što imaju šanse da padnu
时辰走过,他们清醒全无
Time flows by, their heads lost in fog

Vreme teče, glave im se gube u magli
产量压低了年龄,疼痛在日夜加班
Output weighs down their age, pain works overtime day and night

Učinak preteže njihovu starost, bol radi prekovremeno dan noć
还未老去的头晕潜伏生命
In their lives, dizziness before their time is latent

U njihovim životima, vrtoglavicom pre nego što im je vreme sakriveno
皮肤被治具强迫褪去
The jig forces the skin to peel

Uređaj za bušenje ljušti im kožu
顺手镀上一层铝合金
And while it's at it, plates on a layer of aluminum alloy

I dok je tamo, na tanjirima na podlozi aluminijumske legure
有人还在坚持着,有人含病离去
Some still endure, while others are taken by illness

Neki su izdržali, dok je druge odnela bolest
我在他们中间打盹,留守青春的
I am dozing between them, guarding

Ja dremam između njih, kao čuvar
最后一块墓地
The last graveyard of our youth.

Na poslednjem groblju naše mladosti.

-- 21 December 2011
        Xu Lizhi

Monday, 29 January 2018

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Nekontrolisana strana volumena
Ne moraš mnogo razmišljati o
delovima
Posebni trenuci prejedanja
veštačkih ukusa
Ruke i noge pod pritiskom
U glavi čekić i nakovanj
Nova partija
Tišine

_____________________

4.49 am - 4.53 am
31.12.2017.
nedelja

Autor:
Vladimir Milojković
Ne postoji unutrašnji lirizam bez zrnca unutrašnje ludosti. Karakteristična je činjenica da se pošetak psihoza odlikuje lirskom fazom u kojoj sve obične rampe i granice nestaju da bi ustupile mesto jednom od najplodnijih unutrašnjih pijanstava. Tako se objašnjava poetska proizvodnja iz prvih faza psihoze. Ludilo bi moglo da bude paroksizam lirizma. Zadovoljavamo se pohvalama lirizmu da ne bismo pisali pohvale ludosti. Lirsko stanje je stanje s one strane oblika i sistema.

Emil Sioran