Školjke detinjih moreuza
 
Ne mogu se osloboditi tog sna
Koji me odvodi do mračnog dna
U potoke i brzake gorkih suza
Gde plivaju jata morskih meduza
 
Voda sa peskom belim pomešana
Kao da je ravnice površina uskomešana
Tu su čak i školjke našeg detinjstva
Iz doba kada vladala su ljubavi jedinstva
 
Tada retko smo groblja posećivali
Lepotama ravničarskog horizonta smo se divili
Trčali smo okeanima u cvatu divljih trava
Budili noćne leptire i svice dok sve spava
 
Bilo je to doba bez tamnih teških suza
Na atlasu našem špilja moreuza
U kojoj smo se znali skriti
Kada je trebalo nežne vlati i latice pokriti
 
____________________________________
 
4.52 pm – 4.59pm
23. avgust 2025.
subota
/migrena sa aurom u sobi broj 1, Uxbridge/

Humanoidi ne vole beskućnike
 
Niko te ne želi kada si u magli, kada ne vidiš sopstvene korake. Humanoidi ne vole beskućnike, ni kišu, ni zime. A pogotovo jeseni sive. Prijatelji koji nekada su bili ostaju poruke i obećanja da ćemo se videti. I novi i stari, oni leže u glavi. Poneki stvaran se iz gomile lišća na zemlji pojavi. Puž bez kuće pokušava iz čvorišta tame da se izbavi. Ah snovi, ah snovi, o domu i ljubavi..... I tupi bol u mozgu i glavi.
 
____________________________
 
9.58am
8.11.2025.
Subota

 

Sindrom radnog konja bez posla

 

Putujem sâm                             nebrojeno puta

                                                  u ruci

                        prošlost

               proviruje iz magle

                    među perone

                  čekače i vrevu

                    kutija šibica

deset godina kasnije

grad

ulica

ljudi                                          u meni

                     iskakanje

            kao mera snađenosti

sâm u nekom dalekom gradu

ritam

na adresi u Londonu

još uvek stisnute šake u meni.

 

___________________________________

 

15.08 h

ponedeljak

8. decembar 2025.

(burnout sindrom u novom smeštaju, Cowley, soba 4)

 

 

Šta raditi kada ti se plače?
 
U plastičnoj ili keramičkoj posudi
Raste sadašnjost
Koja će stotinku kasnije biti prošlost
Svodeći život na slike instagramskih uspomena
 
Čitam stihove pre izlaska na ulicu
Snježana Vračar Mihelač govori o svršetku -
"u šezdesetima se teško zapošljava...."
Staza je još uvek dugačka do te tačke račvanja
Kao tunel iskrivljenih cevi kanalizacije
 
Tako se čini jutro selekcijom straha
Gnječenje blagosti
Listanje motivacionih poruka za nastavak saradnje s životom
Prema sebi do dementnog oblaka
Cipele sa hvataljkama gaze zimsko lišće
Vodeni stomak raste na nebu
 
Da li će i mene neko negovati mislima
Na samačkom uzglavlju tuđe sobe
Negde na Ostrvu ili u zemlji?
 
____________________________
 
15.11h
Harris + Hoole, Uxbridge
11.12.2025.
četvrtak

 

 

mirna Bačka

 

”i živiš, živiš, nekad s tugom, nekad s srećom” –

                                                    moja tetka Snežana

 

u sobi broj četiri, na krevetu

poneo sam plavi prekrivač iz Subotice

ponovo u Engleskoj jer me skladište stvari doziva u svojoj          zaglavljenosti

soba broj četiri i skladište broj C i nešto

ne znam želim li više živeti u Britaniji

da li je ovo moj život?

Jezero ima Rt pesničke nade kojem se vraćam

bar ponekad

kada se nađem pogledom među talasima

na mestu plaže gde moja mama pliva svakog leta

upijajući zrake izlazaka i zlazaka sunca

jednom ću, pretpostavljam, sedeti sam i gledati horizont

sačinjen od gubitaka

zagrljaja

dok budem gledao filmove

u zaboravljenom, malom bioskopu

 

________________________________________

 

14.50h

14.12.2025.

nedelja