U ROPSTVU

Došao je i taj dan, kada je nakon sistemskog izbacivanja jedan-po-jedan iz programa i udžbenika izbačena i velika ex-yu pesnikinja, Desanka Maksimović. Nakon raspada SFRJ iz školskih programa ex-yu zemalja izbačeni su svi veliki pisci koji nisu od odgovarajućeg roda, odgovarajućeg etnosa, odgovarajuće novonastale zemlje. Tako su deca u Srbiji na primer ostala uskraćena za Ivanu Brlić Mažuranić čije su priče za mene, uz poeziju Desanke Maksimović i priče Grozdane Olujić bile osnova koja mi je pomogla da razvijem ljubav prema pisanoj reči. Kasnije sam se upoznao sa stvaralaštvom Mire Alečković, Oskara Daviča, Branka Ćopića i drugih, koji su učvrstili moje interesovanje i privrženost knjizi.... Naravno, uz mnoge druge, strane autore koji takođe, već odavno nisu u programu. A danas je došao i taj dan kada je i Desanka, kao poslednji "naš" mohikanac izbačena iz obavezne lektire i udžebnika. Ali je zato "srpska majka", supruga pokojnog koljača Arkana, svakako našla svoje mesto u udžebnicima kao "slikoviti vokativ".

Osim gorčine i poraza pre svega, jednim dobrim delom osećam i ponos što sam učio i išao u školu u periodu kada su istinski autori, pesnici sa snažnim porukama bili obavezna literatura. Jer sam uspeo da izgradim jedan pogled na svet, svetonazor, koji mi ne dozvoljava da loše u ovom svetu hiperprodukcije đubreta različitog porekla vidim kao dobro i "neizbežnu realnost". To je ono što sam naučio od onih, "naših" i "tuđih" koji su u neku ruku profilisali i moje stvaralaštvo danas i dali mi mogućnost da među novim autorima koji dolaze prepoznam one koji nose upravo to nešto, važno u sebi i svojem radu. A što nadam se i sam uspevam da nastavim......

U ROPSTVU

Nekad smo svi znali jasno,
od najnepismenijeg seljaka
pa do gospode i dece njine,
šta je rodoljubivo i časno,
i šta treba da čine
potomci negdanjih junaka.

Ne mogu da poznam narod
čije su pevali vrline
pesnici od Branka do sada.
Srpsko stado malo
sve do poslednjeg runa
razbilo se i ošugalo.

Postali smo zemlja
robova i potkazivača
i stokatnih zelenaša.
Pune su nam ulice sada
poštovanih zlikovaca,
a zatvori nevinih robijaša.

Na leđima kao da grbu
nosim od bola i stida,
i ulicama kad idem,
kao da mi blato baca
pogled oholih stranaca
u lice, i svakog dana
veo mi se po veo skida
sa rugoba naših rana.

[Desanka Makismović]

U fazonu "pazi šta pišeš"

SrBski Chun-Li

Somehow I knew you just find me

I thought you’re smarter than that

Strategically designed architecture,

                      architecture that only I have the pinkprint for

Never the less, you took the bait

And oh, I get it

You paintin’ me to be the bad guy

Možeš kupiti kesu za povraćanje ako ti je muka, Sonja

Možeš sakupiti 65.000 požutelih protestanata

                                      čim odeš na godišnji, Jasmina

Možeš paziti da ne upotrebiš šešeljevsku terminologiju, Aljoša

I come alive, I,  I’m always stay high

Designer thigh highs

It’s my lifestyle

Kaže fikus 401, nema iseljavanja

Kaže fikus 1, živimo 46 miliona puta bolje

Kaže fikus milion i 101, ne koristi Šešeljeve izraze

                                    ili budi svestan njihovog značenja

Kaže fikus 4 miliona i 500, koristiš Vučićevu retoriku i bićeš

                                  koristan na sledećim izborima

Kaže fikus 3 miliona i 70, Vladimire pazi šta pišeš

                                                 i objavljuješ

I been on, bitch you been dosmanlijski con

Bentley tints on, Fendi prints on

Ay yo I been North, Laura been Croft

Plates say ’Chun-Li’ drop the Benz off

Možeš okrenuti čmar i gaće požutele od dosmanlijske demokracije

                                                                   sranja i pišanja

Možeš skakati iz mreže u mrežu retoričkih okvira

                                          otpadaka sa smetlišta istorije

Žuto je trulo, korodiralo je kao i srBsko tzv. srce

Kažeš, pričaj srBski, ćirilica brate –

Truliš na rate, srce ti je puno razgrađenih hamburgera

You play checkers, couldn’t beat me playin’ chess

Kažeš, razbijaćeš glave ako postanemo k’o Francuzi

Ali tvoj android voli da se guzi

Žuto, samo žuto – back seats bitch, fuck the gossip

Bitch it’s King Kong, yes it’s King Kong

Chinese ink on, Siamese links on

Call me 2 Chainz, name go ding dong

So they can get on their fuckin’ keyboards

                               and make me, the bad guy

Samo srBski, samo srBski, malo ruski, patriotski

Najbolje kineski, lezbijski

Now I’m about to turn around and beat my chest

Pesnici poput mene, potrebni su

Bitch it’s King Kong

I mean I been Storm, X-Men been formed

Tanjiri govore, radnici-robovi se traže, kosti naci M. Draže

Rehabilitacija kvislinga been on, bitch you been con

Na svojoj tastaturi otkucaj jebeno Chun-Li, lošim me napravi

I’m my Kingdom, yes Miss Bitch yellow con

I been on, city light prints won’t gone

Slušaj nadalje srBski-kineski sa ekrana, it’s been yellowishly on

______________________________________________

≈ 17.53 h – 18.40 h

27.12.2019.

petak

(Sombor, Café SG Priča)

[kurziv na engleskom Nicki Minaj – ’Chun-li’]

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Herta priča svom Nerudi

Herta priča svom Nerudi: - Moja poezija je

                                                 zaključana

imam 40 i kusur godina, a osećam da imam 20

pakuju me u razne kalupe

pijem lekove i alkohol

znam da ne bih smela jer to uništava

ali, ja ne znam drugačije

                           i idem, idem dalje

ulazim sve dublje i onda više ne znam

                         ko sam bila.

_____________________________________

21.41 h – 22.45 h

27.12.2019.

petak

[Studio Vincent, Sombor, Poeziodrom #4]

Vreme smrti i razonode

Teško je opisati situaciju koja grabi deo po deo svakodnevice. Borba je ponekad besmislena. Ponekad, jedini način da opstanem jeste da "kriknem" na sebi svojstven način, kroz poeziju. Ne postoje dubokoumne rečenice sa pojmovima koje treba raščlanjivati kako bi se doprlo do dela suštine. Samo jednostavno; poezija u svom najsirovijem obliku; poezija bez težnje za metaforizacijom; poezija kojom saopštavam svoj autsajderski doživljaj života - neki novi stil i forma kojom oblikujem izraz.

Ovoga puta SKOK u vremenu smrti i razonode.

Mogućnost objavljivanja u dnevnim novinama je, smatram, možda i značajnija od objavljivanja u kulturno-književnim časopisima i zbornicima. Pogotovo kada je reč o anagažovanoj umetnosti.

[klik na naziv pesme, istaknuto crvenim]

Joe Fraizer & Marina na petom

Gledam na život dve i po godine,
tog novog života
prvi put sam imao plan
da posetim prijatelja
u ostalim sobama
bilo je više prašine
i ništa mi se ne dešava.
Nikada.
Sve je prah.
Doneseš koleno od blata
znači da nije dobro
visio na tankoj niti
mehanički zvuk u uglu moga oka
glas mrtvih uspomena.

Spustio sam glavu na rasklopni krevet.
Glava u veštačkom cveću
kao grobno mesto
svi ljudi koji prolaze podno solitera.
I kiša koja se najavljuje
kroz šuštanje
kao utvara
zaglavila se knedla,
ne mogu da gutam
bol -
dolazi od nevidljive rane.

________________________

16.06 h - 16.14 h
14. 07. 2018.
subota
(Prozivka/Harcosok Sorakozója)

V.M.

naše borbe

proleter tvoje ruke i tvoja puška u čast tvoje borbe skinuta glava spomenika naše misli proleter proleter proleter proleter u kamenu u bronzi isklesan si yu ex yu ex yu na ex tvoje ruke u kamenu u vodi lekovi escilatopram escila to pram ram načet bol krvi živi proleter proleter dvadesetprvi vek isklesan si kamen bronza gips odsečene glave spomenik proleter tvoje ruke tvoje borbe skinute glave moj grad moj grad moj glad very glad zapravo ne kuhinja javna sos prodavnica narodna moj grad glad kavez aušvic vic auschwitz tz megaherz herz grudi moje ruke tvoje ruke moje borbe tvoje borbe bez lekova sa lekovima u vodi pijemo fontana je suis misérable complexe proleter tvoja puška skinuta glava metak u srce naše misli u kamenu krv živi

__________________

22.49 h – 22.56 h

10.06.2018.

nedelja

(poluautomatski tekst – poezija toka svesti)

__________________

Autor:

Vladimir Milojković

(inspired by musique de YusYus)