Triptih o muškarcima, jetri i
umiranju
1.
Na travnjaku opet stojim
a koliba otvara se za
mene
iz tame izlazim na
svetlo kroz pravougaonik
on stoji ispred i
objašnjava
zašto je društveni
ljigavac ili puž bez kućice
i šta je u stvari put
koji prelazi
on ne razume i ne
shvata
baca me u đubre
zajedno sa svim neizrečenim
što pod pritiskom na
mozak dovodi do udara
na teme ispod kore
svakodnevnog sivila.
2.
Jednom ću pronaći podvodni grad
i otploviću bez i
jedne stranice sa obeležjem
datuma i tačkom
rođenja smrti
nestaću kao deficit
pismenosti za jezik specifičnosti
dok ležim sve se
raspada i dušek
sa federima koji
prodiru u meso
i kosa koja ponekad
opada kao posle hemoterapije
jer jutro je teško
iako ovih dana
snopovi kvarcovane
prašine
bacaju tela u delovima
na oči
mnogo kasnije.
3.
Taj beli krug što širi vene
i razređuje krv
dovodi do teškoća sa
gutanjem i disanjem
poremećaja funkcije
nekih organa
ali pretpostavljam da
je lakše ako imaš škrge
sa malo mozga plivaš u
kocki
i ne razmišljaš o
mogućnosti da sklopiš oči
pod pritiskom zauvek
jer zapravo nemaš
kapke
a kada zaspiš gubi se
sećanje
ulceracija u ustima i
perianalna
a razlog za prekid
terapije ne postoji.
Autor:
Vladimir Milojković
