'...imamo pesnike sa čudnim i često neobjašnjivim, neshvatljivim talentom, hermetičarski nastrojenim ka formama izražavanja, gde se uvek računa na domišljatost i svestranost, kao i bolesna opsesivnost za originalnošću i spontanošću, što zapravo ne predstavlja ništa loše. Zato avangardnih i modernističkih strujanja ni u XXI veku ne manjka, ušuškanih u okrilje postmoderne. I Vladimir Milojković je pod tim tajnovitim velom, a njegov lični (mal)tretman i obračun sa poezijom prikazuje u svojoj debitantskoj zbirci "Razgovor sa Hertom" (SKC Kragujevac, 2014), koja čini fragmente njegovog multimedijalnog delanja.'
'Sam narativ ove zbirke je u formi (rekao bih elektronskog) dnevnika, postoje datumi i časovi kada su misli zabeležene, metrika i versifikacija su tu namerno izostavljeni iz teoretskog okvira, radi autentičnosti. Tu je i duhovni sagovornik, gospođa Müller......................pomenut je signalizam kao smernica u tumačenju stihova...'
'....smelost dadaizma i bizarnost nadrealizma su uronjeni u makluanovsku viziju sutona XX veka – kvazi-računarska prepiska sa spiritualnim entitetom je položena na emotivno nestalan temelj pesnikove eksperimentalne poezije, kao pečat vremena i (surove) stvarnosti.'
'....cut-up poezija, direktna posveta Herti (koja je još živa i verovatno ne zna za ovu zbirku) i omiljeni ludizam autora, čiji su koreni u Dadi, 'pokušaji' haikua (iako prate metriku uz začin nonsensa) kao i grafičko-misaoni ogledi u fizičkoj formi poezije. Smisao takve igre rečima jeste hvatanje u koštac sa životom i dokazivanje uzvišenosti pesničkog čina.'
No comments:
Post a Comment