Veoma učtivo su me pitali da li mi odgovara da umesto u štampanom moje pesme budu objavljene u elektronskom izdanju jer ionako je sajt čitaniji od novina. Naravno, pristao sam. Iskreno, ne zanima me da li je štampano izdanje, u dnevnim novinama, manje čitano. Za mene taj komad papira ima važnost. Pesme su poslate početkom godine kao vid nastavka saradnje sa komplentno novom redakcijom već ustaljeno dobrog kulturnog dodatka. No, ni posle šest meseci ni traga od objavljivanja, a iako sam dobio uveravanja da će saradnja biti nastavljena, očigledno je da se tu prvenstveno misli na autore bliske članovima redakcije u kojem god smislu. Prvi put je posle 6 meseci objavljena i rubrika Vreme smrti i razonode koja je rezervisana za poeziju, ali bez mojih pesama. Moje prethodno objavljene pesme nalaze se u arhivi sajta zajedno sa svim poetskim radovima objavljenim tokom uređivačke politike stare redakcije.
Kao i uvek, tako se i ovde očigledno dogodilo ono što se događa generalno uvek, u svim porama društva, toliko često......
Ne mogu reći da sam iznenađen. Takav ishod sam očekivao onog trenutka kada sam pročitao objavu bivšeg urednika da "poslednji član napušta redakciju". Znao sam da će nova redakcija imati neke svoje autore, ali sam se ipak odazvao pozivu za nastavak saradnje sa novom redakcijom. Smatrao sam da je jedan od retkih kulturnih časopisa (ili onoga što danas postoji kao kulturno izdanje) ipak iznad tog mentalnog sklopa koji čini pomamu čim se oseti i iskrica moći (ma kakva ona bila). But I was wrong. Ovo je ipak Srbija.
Umesto toga, izašao je ništa manje značajan (naprotiv) tzv Ruski Libartes u okviru kojeg je objavljena jedna moja pesma iz novog rukopisa u pripremi koja jasno govori o stanju u društvu ne samo u ovom trenutku (iako je datumom fiksirana za taj trenutak), već o stanju u poslednjih desetak (i više) godina.
Hvala Libartesu, a koga interesuje neka čita pesmu i ovaj broj Libartesa preko linkova istaknutih u tekstu.
20.09 h
Vladimir Milojković
Szabadka
