U susret rodnom gradu

 

O staklu, o ogradi, o zidovima

 

Vozim bicikl od davnina kući

gazim suve leševe mrtvih stonoga

na plavim izrezima tepiha

ispred wc-a:

ne zaboraviti povući vodu

obrisati prašinu

odbaciti ničim izazvane nesporazume

o tobožnjim vlasništvom nad rečima i jezikom

oranžada i cut-up prelazi u black-out –

crno pred očima

 

Ne, ti nisi ta osoba

iako sam imao drugačiji utisak pre odrastanja

talasi koji se miču stoje oko metle

njima bi trebalo brnjicu na njušku

Vindišova žena odnosi metlu u šupu

„Bila je poštarka“, kaže.

„Podrigivala je i smrdela.......“

na nivo obdaništa moždane razvijenosti

u kupatilu idem za šinama

sa šlemom

ograda se završava dok prilazim

iz slivnika ka lavabou sredstvima za dezinfekciju.

 

_______________________________________

 

11.26h – 11.34h

četvrtak

03.06.2021.

(West London; Svetski dan bicikala & biciklista)

[tokom priprema za posetu Szabadki]

[kurziv – Herta Müller]

Summertime sadness (III) i / ili 5 pesama

Razmišljao sam o uvodu, ali onda su reči same potekle i nastala je jedna socijalna pesma. Razmišljanje o današnjem danu i jučerašnjoj večeri. Ne znam kako da tumačim nastale promene. Možda sam u fazi pada motivacije. Možda mi je zapravo previše ove situacije, ovakvog života. I iako ponekad delujem sasvim zadovoljno i sposobno da se nosim sa izazovima situacije, moj karakter i temperament dovode do fizičkih promena koje ukazuju da nije sve tako sjajno. Prva pesma u ovom nizu je ona koja je danas nastala direktno unosom na blog. Ostale su iz različitih perioda poređane po godini nastanka, da bih zaključio ovaj 'ciklus' sa pesmom iz 2019. godine.

Naizgled sve je isto ili možda i bolje, ali suštinski je gore. Zapravo, ako je isto kao ranije, onda je zapravo lošije u ovom trenutku. Nedavno stvorena neizvesnost oko mojeg ostanka u radnom odnosu (na crno preko države) dovela je do mnogih dilema. Stres je doveo do toga da sam za nekoliko nedelja osedeo još više. Prvi put ovakva drastična promena se dogodila 2016. / 2017. godine, u jesen nakon jednog od najbrutalnijih napada na mene i nakon zime provedene u radu u call centru gde sam svakodnevno trpeo poniženja, uvrede, ucene i pretnje otkazom. Ovaj nedavni stres je drugi veliki u ovoj godini. I nije zapravo nimalo čudno što se isto ponavlja tri godine kasnije. Početkom godine sam pretrpeo napad tokom kojeg mi je čak prećeno smrću, a onda opet nesigurnost u vezi sa poslom..... 

Preživljavanje u neo-kapitalizmu se nastavlja......

u Subotici, u 20.57 h

13. jula 2019.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Propadanje

Konstatovao sam da sam osedeo, udebljao sam se poput neke sredovečne žene

prijatelj je primetio moje propadanje

jedan prijatelj, pa drugi –

polako se primećuje rashodovano telo, oklop

još se jedino mozak opire

ugrušcima, aneurizmama, čvorovima koji pritiskaju vitalne centre

i nemam objašnjenje

sem da je sled nedavnih događaja ubrzao proces

koji se odvija godinama unazad

sedim na podu razmišljajući u mestu inspiracije

oblaci su sivi i teški

život na ivici se nastavlja

plivam ukoliko je moguće otvorene lobanje

da li je kraj blizu?

stadijum postaje očigledniji

sa pogledom na horizont sa visine letnjih ptica u letu.

________________________

20.31 – 20.37

13. juli 2019.

subota

(Szabadka / Subotica)

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Dok okrećem pedale

Bezlično je dok se topi belo

sliva se niz obraze i šake

točkovi se okreću

vozim i polazim

a prolazim do zaborava

Stope u belom i slova smera

New York ili beton predgrađa

sivo-bela šema

smeši se sa okna

dok pogled se baca

U svetu snova i ta mogućnost postoji

negde ispod pokrivača

belog kao belo na krovovima

kao belo u očnim dupljama

kao belo u lobanji

kao belo kada pogled pada

na teme iznad neona

uglavljenih u srž betona

_________________________

28.12.2009.

21.54 h  – 22.00 h

ponedeljak

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Vožnja sivom kucavicom

Nema takvog dana dok ne popucam po šavovima

Ili propucam po venama i arterijama

Ako frižider bude glavna nagrada

U auri mraka na stejdžu od kamenčića

Ili jednostavnije šljunka

Na obali neiskristalisanoj sa odsjajima nijansi

Zvuk mola se čuje sa niskim tonovima

I fijuk na točkovima sa burekom i voćnim jogurtom

U plastičnoj kesi za poneti

Sa bodljama spašeno stablo kaktusa

Od namera gomile sa tastaturama na stolu

U tami film se okreće scena po scena kreće

Tam-tam odzvanja niz klikova

Da li je to dosada ili potreba usahlih tripova

Ili rifova što ponekad se čuju

Igra je gotova ili nije ni počela jer starta nema

Kao intenzivna hidratantna krema

Koju koža sa lakoćom upija

Dekoncentracija od mase informacija

Jeftinog zadovoljenja niskih pobuda

Ili prethodnice osećanja skrivenih u oblaku prašine

Prekrivaču za sline i kamuflaži za sedišta

Sa ornamentima i slikama stakla vitrine ili prozora

Oronule zgrade ljudske fasade

____________________________

25.10.2010.

3.58 pm – 4.11 pm

ponedeljak

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

u što se sve ovo pretvara

volim kada dođeš poslije a ja od poslije

bez ustezanja pijemo pijemo pivo i rakiju

tranzistor je uključen što ukazuje na to

da u ovoj zemlji nema dobrog života

mogu jasno čuti nepristrasan pregled situacije

korake i vidjeti ono što mi se urezalo u pamćenje

u što se sve ovo pretvara.

_____________________

8.19 pm – 8.24 pm

utorak

29.08.2017.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Ubistvo u Subotičkoj peščari

Životinje su se gušile

ostali su samo rogovi i tela srna

izgorela su krila i gnezda

endemske biljke

počinioci nepoznati

na zgarištu

to je svakodnevica kada otvorim prozor

u večernjim satima čuju se udarci o zidove

šamari

Voland i ja se gledamo kroz staklo

hvatam telefon

ali onda odustajem

organi zaštite me nikada nisu zaštitili

od krikova što vitlaju ulicama

od kontuzije jagodične kosti

potresa mozga i slomljenih naočara

od povraćanja i jakog bola u predelu abdomena

od pljuvanja

i ’jebanja’ majke mađarske

zariven u duge pramenove i prepušten patnji

stiskao sam telefon

Voland je uporno poručivao pogledima –

gladan sam!

____________________

9.58 h – 10.06 h

23. mart 2019.

subota

[*Voland – kornjača ljubimac]

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
/autor pesama i fotografija Vladimir Vladda Milojković/

Danse macabre

Ja neću da gledam drugima u leđa

Ja neću klijentelizam

Ja neću da budem dio šablona

dok kočnice tlaka guše moj lik

Ja neću da nosim stožer Listopadske revolucije

Ja neću da budem ograničeni nadražaj erogene zone

nedostatak kritičke i naučne misli

Ja neću današnji prekarni rad

nemogućnost da se živi u polju umjetnosti i kulture

Ja neću ljudski software

predatorski i udvorički

Ja neću institucionalizirani hardware

Ja neću da čekam u redu

da nosim sivo poslovno odijelo

all those beautiful tears

washed away by the river

situacija zahtjeva: певај на срБском!!

Ja neću da budem pragmatični motiv

Ja neću mehanizme partizacije

neetičku socijalnu mobilnost za preživljavanje

Ja neću da budem kapo –

žrtva protiv žrtve

Ja neću klike i nepotizam dugoročnih investicija

Ja neću kontinuiranu izolaciju

Ja neću da sve njegove misli postanu stvarnost

situacija zahtjeva status quo mode opératoire

move your body

leave your body

behind

ritmički lice na kraju tunela

___________________

19.21 h – 19.41 h

9. rujna 2018.

nedjelja

Autor:
Vladimir Milojković

Photo(s):
"Umetnost u Protestu"
art performance 2013
(klub 'Žica', BG)

snovi / dreams / träume / rêves / álmok

Berlin

Zašto volim Berlin?

Posmatram: Berlin-Charlottenburg, Berlin-Alexanderplatz,

Berlin-Zoologischer Garten, Berlin-Marlene-Dietrich-Platz, Berlin-Mitte, Berlin-Treptower Park,

Berlin-Hackescher Markt, Berlin-Bellevue Palace, Berlin-Lientzesee, Berlin-Hauptbahnhof,

Berlin-Kreuzberg, Berlin-Tiergarten, Berlin-Flughafen Tempelhof,

Banhof Potsdamer, Brandenburger Tor i reka Spree;

razmnožavanje domaćih životinja – neka analiza dnevnih stihova

sabijenih u knjigu, a potom i sinovi nacija poniklih sa farmi;

šutirajući jeftinu nacionalpatetiku – katarza je opšta – ovde

u lokalnim kertvarošima

pevaju pevci i pevaljke, bez pameti i smisla, nepovezano domoljublje,

koncentracija sveopšte bagre testosteronske

testo-steronske

test-ost-eronske

eonske – perspektive

u Berlinu i kante za đubre uživaju u čistom

i đubre je čisto između solitera

raste grmlje

na slikama

volim Berlin

zanimljiv i uzbudljiv prostor

i ostali statusi iz Hauptstadt von Deutschland

Zašto?

Posmatram: Ker, Šandor, Prozivka, Gat i ostali delovi ka centru

iskasapljene staze, ljudi, korenje....

Sveži produkti malih i velikih nuždi lokal-patriota,

urlici u dnevnim novinama;

a kroz mali prozor na šalteru psihijatrije uokvirena mrtva šalteruša – gleda

kao da nikada nije napustila

prostor Szabadkai Közkórház.

______________________________________________

20.48h – 21.27h

27.07.2018.

petak

(Harcosok Sorakozója)

Joe Fraizer & Marina na petom

Gledam na život dve i po godine,
tog novog života
prvi put sam imao plan
da posetim prijatelja
u ostalim sobama
bilo je više prašine
i ništa mi se ne dešava.
Nikada.
Sve je prah.
Doneseš koleno od blata
znači da nije dobro
visio na tankoj niti
mehanički zvuk u uglu moga oka
glas mrtvih uspomena.

Spustio sam glavu na rasklopni krevet.
Glava u veštačkom cveću
kao grobno mesto
svi ljudi koji prolaze podno solitera.
I kiša koja se najavljuje
kroz šuštanje
kao utvara
zaglavila se knedla,
ne mogu da gutam
bol -
dolazi od nevidljive rane.

________________________

16.06 h - 16.14 h
14. 07. 2018.
subota
(Prozivka/Harcosok Sorakozója)

V.M.

naše borbe

proleter tvoje ruke i tvoja puška u čast tvoje borbe skinuta glava spomenika naše misli proleter proleter proleter proleter u kamenu u bronzi isklesan si yu ex yu ex yu na ex tvoje ruke u kamenu u vodi lekovi escilatopram escila to pram ram načet bol krvi živi proleter proleter dvadesetprvi vek isklesan si kamen bronza gips odsečene glave spomenik proleter tvoje ruke tvoje borbe skinute glave moj grad moj grad moj glad very glad zapravo ne kuhinja javna sos prodavnica narodna moj grad glad kavez aušvic vic auschwitz tz megaherz herz grudi moje ruke tvoje ruke moje borbe tvoje borbe bez lekova sa lekovima u vodi pijemo fontana je suis misérable complexe proleter tvoja puška skinuta glava metak u srce naše misli u kamenu krv živi

__________________

22.49 h – 22.56 h

10.06.2018.

nedelja

(poluautomatski tekst – poezija toka svesti)

__________________

Autor:

Vladimir Milojković

(inspired by musique de YusYus)

ПОДСЕЋАЊЕ НА 2014.

Саопштење жирија - Првенац 2014

На овогодишњем конкурсу крагујевачког СКЦ-а ПРВЕНАЦ је окупио педесетак писаца из 17 градова из Србије и окружења чија је књижевна понуда била врло квалитетна са несумњивим афинитетом ка модерним песничким и прозним коцептима, пре свега. Жири у саставу: Миљурко Вукадиновић(председник), Зоран Петровић и Зоран Пешић Сигма (чланови) донео је једногласну одлуку да се ове године објаве следеће књиге: „ЗАПИСИ ИЗ СТУДЕНТСКОГ ДОМА. Према есејима из књижевности“ Милана Громовића из Чачка, РАЗГОВОР СА ХЕРТОМ“, песничка књига Владимира Милојковића из Суботице и „ТВИТЕР ПРИЧЕ“ Драгана Бабића из Карловца-Новог Сада. Новост овогодишњег избора је вишеструка. Најзад у „Првенцу“ добили смо књигу књижевнокритичких и есејистичких текстова једног младог тумача који није генерацијски оптерећен а чији текстови прате разнолику литерарну продукцију последњих година. Без икаквог кашњења симултано са феноменом друштвених мрежа Бабић је поред кратких кратких прича (понудио је и једну такву збирку проза) исписао приче које се уклапају у нови тип друштвене комуникације а које би се могле сврстати у ред најкраћих прича, радикално залажући се за поетику минимализма и принципа скраћеног излагања. Пројекат колико личан толико и ризичан али недостајући и храбар. Милојковићева песничка збирка такође нуди један особен ауторски пројекат који га је издвојио и утврдио у ред песнички најпровокативнијих. Жири предлаже да се у реализацији и Бабићеве и Милојковићеве књиге брижљиво и примерено уради прелом књига јер су књиге специфичне и у том смислу захтевне.. Посебно су биле запажени песнички рукописи Николе Оравеца, Олге Трубарац. Сузане Ђорђевић, Анђеле Пендић и Иване Сарић, те роман „Хладнокрвна“ Јоване Мурић. Видљив допринос били су и запажени радови младих аутора који студирају или живе у Крагујевцу. ЖИРИ: Миљурко Вукадиновић, Зоран Петровић, Зоран Пешић Сигма СКЦ 2014-06-02 23:00h

Литературни Искри 2018 part II

      Меѓународен Поетски Фестивал  Литературни Искри - Гостивар

One more poem, read at Festival and published on Festival Facebook page:

:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

jedan od onih dana

sa predstavom o nasilju

u stvarnom životu

razrogačila je zenice

obuhvatila nečiji vrat

i počela da steže

čupajući teme noktima

ulazeći pod kožu sve dublje

a onda je izustila

nešto kao:

„zabranjeno je vršiti nasilje

nad ženama“

optužujući me za gušenje

dok hvatam gutljaje kiseonika

pokušavam pojmiti

hertu müller

....tako psećoglavo nezgrapno

i istovremeno gušterski nežno

kao sadašnjost

u abecedi straha

iz koje želim izaći

__________________________

11.53 am – 11.58 am

1. decembar 2017.

petak

Autor:

Vladimir Milojković

°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°° 

:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

еден од оние денови

со претстава за насилство

во реалниот живот

ги проширила зениците

обграбила нечиј врат

и почнала да стега

кубејќи го темето со ноктите

вовлекувајќи се сè подлабоко под кожа

а потоа изустела

нешто како:

„забрането е да се извршува насилство

врз жените“

обвинувајќи ме за давење

додека ги фаќам голтките кислород

се обидувам да ја сфатам

херта милер

... така песјоглаво несоодветно

а истовремено и гуштерски нежно

како сегашноста

во азбуката на стравот

од која сакам да излезам

__________________________

11.53 – 11.58

1. декември 2017 год.

петок

Препев од српски: Елена Пренџова