CITOSTATICI / REAKTOR DANAŠNJICE / EKSTREMNO PAKOVANJE

U novom broju kulturnog mesečnog dodatka Beton, dnevnog lista Danas, u rubrici vreme smrti i razonode možete pročitati i tri moje pesme. Tema je naravno socijalna, ali svakako anagažovana. Jer, umetnost u drugačijoj formi nije moguća. Ne postoji neangažovana umetnost, apolitična umetnost.... Umetnost je jedan izraz, lično mišljenje određenog autora, umetnost je stav. Samim tim postoji neka vrsta angažovanja. Angažovanje u mišljenju. U ovom slučaju angažovanje je direktno u drugoj ili čak i u prvoj pesmi. Dok je treća postala angažovana prevashodno stavljanjem u kontekst sa prve dve, u kulturnom dodatku Beton koji sam po sebi ima određeno angažovanje kroz umetničke izraze različitih autora, kroz određeni kontekst. Prve dve pesme se nalaze u novoj zbirci koja je u pripremi, dok je treća nastala u međuperiodu, kada je zbirka već bila zaokružena konceptualno. Kulturni dodatak Beton predstavlja, za mene, u ovom trenutku, jedini književni list u kojem je moguće objaviti radove i na neki način ispratiti proces stvaranja na godišnjem nivou. Svako objavljivanje u štampanom izdanju predstavlja veliki uspeh, često i značajnije od ulaska u finale nekog zvučnog konkursa. Jer, dok na konkursima rad mora proći subjektivnu selekciju nominalnog žirija, gde se često rukopisi 'upodobljavaju' pravljenjem bezbroj ustupaka ili se, ako je reč o pojedinačnom radu a ne kolekciji, rad bira metodom 'sviđa mi se - ne sviđa mi se', a tada angažovana dela, apstraktna, eksperimentalna ispadaju u prvim krugovima selekcije. Stoga nije lako doći do priznanja, čak i danas u eri hiperprodukcije konkursa, ali i autora. Naviknut na činjenicu da je spontano odabrani stil 'neprikladan' za dalju komercijalnu eksploataciju na konkursima, ako se odlučim za učešće, učestvujem bez mnogo ili bez ikakvih očekivanja. Tako je i ova jesen protekla. Ali uspeh je tu - pesme su objavljene u kulturnom dodatku dnevnih novina. To je, smatram, značajnije od nagrada ili objavljivanja u zbornicima koje međusobno čitaju isključivo autori i njihovi prijatelji. Dok pesme u novinama svakako dolaze do mnogo većeg broja čitalaca, a poenta pisanja, smatram, jeste da radovi budu čitani i od onih slučajnih 'prolaznika' a ne samo od strane autora i prijatelja.

Do pesama objavljenih u novembarskom izdanju betona može se doći klikom na link (u tekstu označenom crvenim slovima), dok se kao dopuna može pročitati pesma iz najnovijeg ciklusa posvećenog Gilets Jaunes, baveći aktuelnim temama današnjice:


Institucionalno nasilje i samoodbrana društva

5.38 pm

Ponavljala je "strašan zločin"
ne usuđujući se (ili ne želeći) da izgovori genocid
i tim koji stoji iza
mora da se pripremi unapred
iznova je zaključila razum
deset puta o vojsci i puškama
čišćenje kao opcija na stolu
u ovom trenutku se čita doslovno
Odgovor je jednostavan:
ne zaustavljaju se na pukom brojanju (reči i glasova)
zaboravljaju prošlost
i iz vidokruga brišu neposrednu sadašnjost
zahvaljujući njima
vlasnici firmi novih pretnji
u obzir uzimaju rat naroda i države
a poenta je iznova pogubna

5.51 pm

________________________

08.12.2018.
subota
(Pisalište, stajalište "Žednik", voz NS-SU)

Danse macabre

Ja neću da gledam drugima u leđa

Ja neću klijentelizam

Ja neću da budem dio šablona

dok kočnice tlaka guše moj lik

Ja neću da nosim stožer Listopadske revolucije

Ja neću da budem ograničeni nadražaj erogene zone

nedostatak kritičke i naučne misli

Ja neću današnji prekarni rad

nemogućnost da se živi u polju umjetnosti i kulture

Ja neću ljudski software

predatorski i udvorički

Ja neću institucionalizirani hardware

Ja neću da čekam u redu

da nosim sivo poslovno odijelo

all those beautiful tears

washed away by the river

situacija zahtjeva: певај на срБском!!

Ja neću da budem pragmatični motiv

Ja neću mehanizme partizacije

neetičku socijalnu mobilnost za preživljavanje

Ja neću da budem kapo –

žrtva protiv žrtve

Ja neću klike i nepotizam dugoročnih investicija

Ja neću kontinuiranu izolaciju

Ja neću da sve njegove misli postanu stvarnost

situacija zahtjeva status quo mode opératoire

move your body

leave your body

behind

ritmički lice na kraju tunela

___________________

19.21 h – 19.41 h

9. rujna 2018.

nedjelja

Autor:
Vladimir Milojković

Photo(s):
"Umetnost u Protestu"
art performance 2013
(klub 'Žica', BG)

snovi / dreams / träume / rêves / álmok

Berlin

Zašto volim Berlin?

Posmatram: Berlin-Charlottenburg, Berlin-Alexanderplatz,

Berlin-Zoologischer Garten, Berlin-Marlene-Dietrich-Platz, Berlin-Mitte, Berlin-Treptower Park,

Berlin-Hackescher Markt, Berlin-Bellevue Palace, Berlin-Lientzesee, Berlin-Hauptbahnhof,

Berlin-Kreuzberg, Berlin-Tiergarten, Berlin-Flughafen Tempelhof,

Banhof Potsdamer, Brandenburger Tor i reka Spree;

razmnožavanje domaćih životinja – neka analiza dnevnih stihova

sabijenih u knjigu, a potom i sinovi nacija poniklih sa farmi;

šutirajući jeftinu nacionalpatetiku – katarza je opšta – ovde

u lokalnim kertvarošima

pevaju pevci i pevaljke, bez pameti i smisla, nepovezano domoljublje,

koncentracija sveopšte bagre testosteronske

testo-steronske

test-ost-eronske

eonske – perspektive

u Berlinu i kante za đubre uživaju u čistom

i đubre je čisto između solitera

raste grmlje

na slikama

volim Berlin

zanimljiv i uzbudljiv prostor

i ostali statusi iz Hauptstadt von Deutschland

Zašto?

Posmatram: Ker, Šandor, Prozivka, Gat i ostali delovi ka centru

iskasapljene staze, ljudi, korenje....

Sveži produkti malih i velikih nuždi lokal-patriota,

urlici u dnevnim novinama;

a kroz mali prozor na šalteru psihijatrije uokvirena mrtva šalteruša – gleda

kao da nikada nije napustila

prostor Szabadkai Közkórház.

______________________________________________

20.48h – 21.27h

27.07.2018.

petak

(Harcosok Sorakozója)

Vreme smrti i razonode

Teško je opisati situaciju koja grabi deo po deo svakodnevice. Borba je ponekad besmislena. Ponekad, jedini način da opstanem jeste da "kriknem" na sebi svojstven način, kroz poeziju. Ne postoje dubokoumne rečenice sa pojmovima koje treba raščlanjivati kako bi se doprlo do dela suštine. Samo jednostavno; poezija u svom najsirovijem obliku; poezija bez težnje za metaforizacijom; poezija kojom saopštavam svoj autsajderski doživljaj života - neki novi stil i forma kojom oblikujem izraz.

Ovoga puta SKOK u vremenu smrti i razonode.

Mogućnost objavljivanja u dnevnim novinama je, smatram, možda i značajnija od objavljivanja u kulturno-književnim časopisima i zbornicima. Pogotovo kada je reč o anagažovanoj umetnosti.

[klik na naziv pesme, istaknuto crvenim]