vagoni su se nizali s
torbom na ramenima
novi
dispanzer za obitavanje niče.
krem
žuta boja. nijansa kanalizacionog sadržaja.
virtualno,
takozvani miris se ne oseti.
sravnjivanje
korenja sa zemljom u najavi.
posmatram
čamce i talase Grand Union kanala.
bez
potrebe da promenim mesto ili položaj.
čekam
da osetim zadovoljstvo postojanja.
sunce
se promalja kroz zastore, mami da ih uvežem u dve viseće kićanke.
čistim
tanjire za vodu biljaka što love insekte.
sada
sam u sobi, sa planom da sednem na točkove.
da
se otkotrljam.
novi
dispanzer, u starom jezgru grada u kojem sam rođen živeo, nikao je.
zrači
mimikrivnim bojama. to su one koje koriste na psihijatriji.
tamo
gde se zidovi ljušte od vlage.
tamo
gde demencija traži svoj krevet.
tamo
gde toaleti nemaju vrata.
tamo
gde ruke sa ostacima povraćene supe miluju teme.
tamo
gde niko ne dolazi.
tamo
gde te samo gurnu.
tamo,
tamo je ta nova bolnica.
da
preobrazi rodno mesto u budući Bangladeš.
_______________________
13.54h
– 14.00h
20.02.2021.
subota
(West
Drayton)
[In Memoriam Szabadka]
