Sunday, 11 September 2022

Színes transzformátor doboz (Valentinának)

 

Színes transzformátor doboz (Valentinának)

hogy életben maradt - azt hiszem, így gondolják -
egy tizenhét éves lány, aki önként lógott egy mezőn az egészségügyi központ közelében
Azt mondanám – bárcsak részt vettem volna
az életörömre gondolva a színes fém trafódobozok miatt
amelyek közül minden más nem működik
egy tizenhét éves lányt valószínűleg önként akasztanak fel
időnként a teraszról tapsolt "csodálatos orvosainknak" (ha vannak)
vagy úgy gondolják, hangosan tapsolna a festőknek és ötletgazdáknak
ezekből a színes fém diszfunkcionális transzformátordobozokból
mert itt valami készül, pozitívan, végre értelmet nyer az élet abban a Szabadkán
mert csodálatos és bátor orvosainkon kívül van
és gyönyörű, gyönyörű transzformátor dobozok
így az a szándékosan felakasztott tizenhét éves most lesz az a pillanat
úgy dönt, hogy egy festett fém transzformátor dobozt néz;
élete végre értelmet nyer, és felhagy az ilyen repüléssel a mező felett
mert a valóság agóniájának most szivárványszínei vannak.

___________________________________________________

3.25-kor fejeződött be
2022.05.19
csütörtök
(Nyugat-London)
[zenei inspirációs háttér: Arvo Pärt – „Für Alina”]

Szerző: Milojkovity Vladimir




Saturday, 25 June 2022

Obojena trafo-kutija (für Zvezdana)

 

Obojena trafo-kutija (für Zvezdana)

 

U jednom danu moja sestra, u svom stanu-akvarijumu

                             lišena oslonca, neobuzdana u patnji

jednog popodneva jedne metalne, disfunkcionalne, ofarbane trafo-kutiije

tamo gde stanuje lisica, a oduvek monstrum

i zimjska koža (Vlad je otišao od te kuće-kutije)

 

Nije kako si zamišljala:

živi kako možeš, kad ne možeš kako hoćeš –

glasila je poruka kolačića sudbine

kao okrečene trafo-kutije; metalne; disfunkcionalne iznutra

                    A onda, bezbroj puta: - Nisam kriva!

                                                              nisam kriva!

                                                              nisam kriva!

                                                               nisam kriva!

                                                              nisam kriva!

                                                               nisam kriva.....

                                              (ne mogu s njom da se nadvikujem)

pokušaji deluzija da se saberu u rečenicu

dešavalo mi se da najednom  ne mogu zamisliti budućnost

nisam kriva, već sam prava

živa

dišem

Milch ist der zwillig von

TEER in Weiß oder

Schwartz kann Man fügen

kada je otac jedna zelena svinjska muva sa sekirom u rukama, bez krila:

        „dao sam vam život, pa mogu i da ga uzmem!“

                uzeo je papir i telefon u ruke

beše propast kao što dobro znamo u izveštaju, rojevi izmišljotina

rojevi mogu biti zelene muve koje se sele

parazitske nevidljive bube koje sisaju krv

da operu delove

sa larvama produženog izgleda

                                    On, otac, u slušalicu je ispovratio

                                         ostatke toksičnih govana

                                                 i pretvorio ih

                                                    u rešetke

                                                proizvodnje laži

→{P.S.

       smestio ju je u ćeliju; metalnu; disfunkcionalnu; ofarbanu

od strane lokalnih umetnika, odabranih za te svrhe

        Znam da nisam kriva!

        Znam da nisi kriva. (volim te........)}

 

Na kraju ne mogu da shvatim sistem – Arbeit Macht Frei

                                                                  u fazonu: radi bilo šta; pekara; trgovina; 

fabrika→ okreni                                    se budućnosti!

                                                                                                       zavičajnim korakom

                                                           koliko mu još živog mesa i krvi treba?

 

 

_______________________________________________________________________  

     

13.22h – 13.30h

22.06.2022.

sreda

(Harmondsworth Moor)

[stihovi na nemačkom - Herta Müller]

[muzička inspirativna podloga Arvo Pärt – ’Für Alina‘]

Sunday, 29 May 2022

Postcard from Hillingdon

 

Razglednica za prijatelja

 

Probudio sam se anesteziran belbienom

a migrena je opet ojačala

ne ustaje mi se

ne smem dugo biti u depresiji

nemam vremena za to (danas)

tu je bensedin za kasnije

i možda rivotril da predupredim napad

(znaš me kakav sam)

„Rastank je reč kao jabuka

zakotrljava se tako slepa i okrugla

ručke vuku kofere dalje

nemajući drugog razloga

osim što žele da žive“

iskosa na jastuku moja kosa

(izvini što tako grozno izgledam)

žao mi je što ne mogu uvek da se radujem

i to plavo ponekad je tu za tebe

u uglovima sobe ove zajedniške kuće

 

Jedan raštimovani uplašeni sićušni čovek

leži na krevetu sa crnim plahtama

cvetno sivo-roze prekrivačem

i madracem upakovanim u najlon

probuđen iz sna u kojem se bacam na sat

pre nego što ubije druge snove

uzvraćam ti onaj zagrljaj iz dvorišta

malog nepostojećeg filmskog kluba

i govorim:

hajde da jedemo čokoladu galeb

                   &

medeno srce od višnje

 

Pričvrstio sam mozak tabletama migraleve

nepomičnim sivim oblacima Engleske

i ponavljam u sebi:

– biće sve u redu

– biče sve u redu

   biće        u redu

   biće        u redu

           sve

           sve

           sve

           sve

       u svim pravcima

sakupljam iznutrice zbrda-zdola

i život

u prizemlju:

stojimo jedan naspram drugog

došao si mi u susret

tražio sam te

našao si me

i sada si tu

i onda kada nemam snage

                          da postojim

sada je ja sakupljam

kako bi nastavio da (me) gledaš

kada uskoro dođem preko neba

 

_______________________________________

 

11.55h – 12.10h

nedelja

West Drayton

/kurziv stihovi Herta Müller/

(za Pavla)



Sunday, 22 May 2022

Headshots

 U glavi odzvanja headshots

                                 and a picture of a boy

                                               in the magazine

Znam, treba prekinuti taj

                                žuti cvet

                                        na obali

Znam, treba, ali nešto me vuče

                            kao nekakav stockholmski

                                                         sindrom

Vraćam se po još udaraca i još

                                  malo migrenoznih napada

                                                  još malo bolova

              po još koji kilogram manje

Dok iz dubine nečeg tamnog izvire

                    komentar o mojoj navodnoj fizičkoj naduvenosti

                                              o mojem navodnom nervnom slomu

                                                            o mojoj navodnoj nezrelosti

                        poruke o radu koji je mogao biti moj

                                                       da mi je data šansa

Ali nije

      dato mi je ništa

             jedna velika, disfunkcionalna trafo-kutija

               nije mi data topla reč virtualnog

                                                 zagrljaja

A ipak se nadam da ću čuti -

                                tu sam za tebe

                                         jer te volim!

Jer, duboko u sebi

                        osećam da je ljubav važna

                        osećam strah od mogućeg glasa

                                                preko telefona

                               osećam                              ljubav

                                             mora biti važna

U suprotnom, za život nema nade

                                               nema nade

                                                         nema smisla

                                                                    nema svrhe

                      a žutilo će prekriti jutro

                                                             zauvek.

__________________________________________________

19.17h - 19.23h

21.05.2022.

subota

[Harmondsworth Moor park, pod uticajem Migraleve tableta]


Sunday, 24 April 2022

Nevidljivo uže

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Nadao sam se da je izlaz radostan i da se nikada neću vratiti, kao Frida.
Iskosa na moju kosu zakotrljava se rastanak u vidu imaginarne nuklearne pečurke.
Mačke na parkingu prostiru svojih pet-šest šapa negde u predgrađu grada u kojem
istrošeni pankeri posećuju izložbe jedni-drugih.

Imam krila koja držim u šakama do grča, tako da nekada ne mogu ispraviti prste izjutra.

Gutam tablete za spavanje (male bele i one malo veće).
Razmišljam o poljima i talasima, ali i o devojci sedamnaestogodišnjakinji koja se obesila u polju.
U polju pod vedrim nebom gde je nekada bio brisani prostor i gde nevidljivo uže tako često mami.

________________________________________________

oko 22.47h
14.03.2022.
ponedeljak



Sunday, 3 April 2022

za nju & mene

 

10 minuta za 1. april

 

Kao prvoaprilska šala, veoma

                                              teška

                                                 i neumesna

Stavio ju je između 4 zida

uz nasladu psihopatskog ega bacio je ključ

dok je dvostruka temperatura igrala

                                                      u mozgu

Đubre je povratilo mešavinu

                                       jeftinog piva i

                                                      70% alkohola

bilo je ružno kao realna propast

rashodovanost jedne istraumirane osobe

u suzama ekstremne anksioznosti

                                    pitala me je:

-          Doći ćeš zar ne?

-          Kada ćeš doći?

-          Uvek se nešto odvratno dešava! Meni!


Mačke na parkingu su nestale

                                  samo kore izjedene

                                                                lubenice

Defektna trandža sa sprata opet

                                  pravi žurku u kuhinji

Ne može da se spava ni uz zolpidem

„dosta toga život zna što one čine

to nije rešenje“

kao kada se grohotom smejao dok

                               sam vrištao – prestani!!

Imao sam oko šest godina

i sve se dešava ponovo

nemo vrištim

u toj čaši čistog izrugivanja

pričvršćen mozak sa čiodama

sada me ne razdvaja sekira

                           zabijena u drvena vrata

zbrda-zdola sistem je na strani

                                          Čudovišta

koje nosi slavuja u ustima

_____________________________________

 

17.47h – 17.57h

subota

2. april 2022.

/Twickenham, EEL PIE RECORDS/

(za nju & mene)

Saturday, 12 March 2022

Subotom u nebo

 

:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

 

traži se odgovarajuća emocija

na nebu sa tobom, ponekad želim da lebdim

upravo tamo osmehujući se

to čak mogu i zamisliti

nisam o tome razmišljao, koliko smrtnih slučajeva

treba da preguram u toku dana

žuta boja sunca me na to uvek podseća

koliko je kraj uvek prisutan

dok govorim, reči izlaze potpuno pogrešno

ostaju u pogrešnim kombinacijama sročene

da li sam ugrađen u grešku ili je ona ugrađena u mene

možda je ipak ona taj minut

sa svima sem sa tobom, na nebu

 

______________________________

 

11.48am – 11.52 am

11.12.2021

subota

/West London/



rojevi sa produženim izgledom

 

lights quietly sets me just right

jeste kažu da nije dozvoljeno

zaseći kožu na venoznom zglobu

u pet sati da uzmem voz iz ogledala

ili autobus sve češće iako preferiram voz

ptičijih nogu koje se sele

teško je objasniti kako sa stepenicama

stići do neba

otvoreno iznad betonskih staza

da bi oprale delove

okrećem otkrivene delove kože

sa muvama sa produženim izgledom

Vlad mi je rekao da me je sanjao

i bilo je ružno

kao rojevi u bistroj vodi

 

_____________________

 

21.48h – 21.53h

12.03.2022.

subota

(West Drayton, soba broj 1)