Thursday, 2 May 2019

Prvomajske pesme

:::::::::::::::::::::::::::

U kući ne stanuju
dve noge i parking
na stolovima
išla sam iz grma
ali nisam mogla ništa
bila sam dobro kada sam došla
i kada sam otišla
rekao je:
ali zaista ovo ne poričem
dok je sedeo
prekovremeno
odbijam da odem
ranije sa ovim društvom
za stolom
dve ruke
olovke i pepeljara
Salto za veštački novac
kao danas
za pola litre 250 dinara
nepuna plastična čaša
facijalne ekspresije
iz mašine
prsti i noge
ptičije i pseće
nisam prepoznala
kvadrate slomljene
na fotografijama

__________________
22.44 h - 22.50 h
1. maj 2019.
sreda
[jezero Palics; Festival zanatskog piva - 'Palićka neman']

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Crveno u šaci fazana
tamo gde želiš biti
crno u realnosti
daleko od doma
željezničke stanice
ljudi žive ispod slepila
poništeni
ali postojala je direkcija
bez sumnje
iza govornice
smena mernih instrumenata
na platformi čoveka
Die Farbe der Kohle Weiß
na horizontu
memorije
odsečena glava u krošnji
raširenih krila

________________________
22.58 h - 23.05 h
1. maj 2019.
sreda
(*stihovi na nemačkom Herta Müller)
[Velika Terasa, Festival zanatskog piva - Palicsi tó]

Monday, 15 April 2019

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::


holokaust

gledao sam polja i video divljač
onu istu što se onomad gušila u dimu
zurili su u mene ti pogledi
vlažnih punih očiju
voz u pokretu
čitam da je izgorela krovna konstrukcija
zidovi jedne građevine
masa oplakuje stare zidove
a na prostoru holokaust-logora
otvara se predškolska ustanova –
niko ne ispušta ni suzu
jer to je tako normalno
da gore ljudi
da gore životinje
ali stara zgrada –
to je tragedija.

i zato odbijam da se setim
jer sećanja na hiljadugodišnje zidove smara
beznačajni su
i svakako mizerno beznačajni
u odnosu na život
u odnosu na samo jedan život
sa deponije lokalnog groblja.

__________________________________

23.39 h – 23.49 h
15.04.2019.
ponedeljak

Autor:
Vladimir Milojković

Friday, 22 March 2019

For The Worlds Poetry Day

Yesterday was a Worlds Poetry Day. I forgot to post anything, although I have a lot of news. First is unexpected publication of one o my the best poems according to editors, in the cultural adding of one of the oldest newspapers in Serbia - Politika (Politics). But instead of (re)posting that, I would rather post something new, translated to English, so that those few followers and readers of my blog can read it. Big thanks to my good friend Nina who helped me with translations I have two newest poems to show.



Wrapped in artificial flowers

Wrapped in artificial flowers
tucked in by my own flesh
I'm thinking about moving magnetic fields
scientists say, towards Siberia the North Pole is running away.

Probably with an anxiety  attack on the brain
from a heat stroke, it moves under the ice.

I remember that cold spring
magnetic fields could then be felt
their vibrations, friction on the walls of blood vessels
I was sitting on the edge watching his face.

He breathed out during the night.
I see him occasionally or I hear him
whispering to me.

________________________

17.52 h – 18.03 h
January  13ͭ ͪ  2019.
Sunday
[to my grandfather Radomir]



::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

If you could overcome the barbed wires
Of a small dark chamber
While you crawl like a cat around the crotch
You suck in the father's milk
You decompose
Knees and elbows
You lick the feet and the anal vent
You show your blooming ass -
I penetrate in

But the invisible tape wraps the brain
You remain faraway
In the nightfall
Nails coloured bright red
The nape of your head on the bedboard
From the deceased manic depression

_____________________________

17.07 h – 17.17 h
January  11ͭ ͪ  2019.
Friday

Tuesday, 5 March 2019

The Day Is My Enemy

12.58 h

Vest da je Keith Flint okončao život  4.marta 2019. me je zatekla u stanju šoka. Malo je reći da je bend pa svakako i Keith kao njen bitan član važan i veliki. Za The Pordigy sam čuo sa izlaskom pesme Out Of Space. Tada su se kupovale kasete. U Subotici kasete je bilo moguće naći u jednoj maloj radnji u tadašnjoj robnoj kući Centar. Ja sam izabrao umesto ’Music For The Gilted Generation’, ’The Rest, The Unreleased! The Last’ album koji je koliko mi je poznato bio izdat za potrebe nemačkog, odnosno evropskog tržišta. Kaseta tj album koji sam kupio je imala nekoliko pesama više, a pre svega to je mislim pesma Poison, nego album iz 1994. što je bio i razlog zbog kojeg sam se odlučio za ovaj drugi. Sledeći album koji je svakako kultni i jedan od tri najbolja The Prodigy albuma je ’The Fat Of The Land’ iz 1997. Interesantna paralela je da sam te godine dobio prvu i najznačajniju nagradu za poeziju koja me je svakako podstakla da nastavim sa stvaranjem. Muzika je oduvek igrala veoma važnu ulogu u mojem životu. Osim što me inspiriše i podstiče mozak na kretivno delovanje, muzika je i sastavni deo mojeg rada, direktno i indirektno se preplićući uglavljuje u moj rad. U vreme izlaska ’The Fat Of The Land’ sam imao najsavremeniji walkman. Tragao bih za inspirativnim mestima, negde u prirodi, daleko od sveta, noseći walkman  i slušalice u ušima. Znao sam po ceo dan slušati jednu te istu kasetu, a ’The Fat Of The Land’ na kojem se nalaze pesme kao što su Firestarter, Breathe i Smack My Bitch Up je često bio u play modu. 1995. sam bio mlađahni tinejdžer koji je uglavnom sedeo za radnim stolom u svojoj sobi i maštajući o dalekim krajevima u koje bi jednog dana mogao zauvek da otputuje, slušajući muziku gledao kroz prozor. Tako da sam taj koncert svakako propustio.

Gledao sam The Prodigy mnogo kasnije, dva puta live, na festivalu Exit. Jednom je sigurno bilo 2009. Tog se sećam jer je ta godina bila jedna od prelomnih. Te godine je preminuo moj deda. A te godine je izašao i drugi od tri najznačajnija, kultna The Prodigy albuma ’Invaders Must Die’. Album nisam uspeo da nabavim. Robna kuća centar se u mnogome promenila u međuvremenu. Mnoge male radnje su zauvek zatvorene, a bila je u to vreme otvorena i velika knjižara Plato u okviru iste robne kuće. Kasete su polako izlazile iz ’mode’, bilo ih je zaista teško naći. Pogotovo originalne kasete, sa pravim omotima i zaštitnom nalepnicom na kutiji koja je bila dokaz da kaseta nije ranije otvarana,  kakve sam ja uglavnom i imao. U to vreme još je postojala Jugoton radnja na Somborskom putu gde je bilo moguće naći retke a kvalitetne CD-e. Tamo sam kupio album ’Always Outnumbered, Never Outgunned’ iz 2004. na kojem se nalaze hitovi kao što su Girls, Get Up Get Off i Spitfire. Taj album sam kupio pred prvi koncert The Prodigy na Exitu na koji sam išao. Dok sam kolekciju, nemačko EMI Best Of izdanje ’Music Heritage’ iz 2002. na kojem se nalazi i hit single Baby’s Got A Temper kupio pred koncert 2009. I to je bilo sve do čega sam uspeo doći jer se i ta radnja ubrzo zatvorila. I tako sam potpuno prešao na online kupovinu kaseta, CD-a i ploča, što se intenziviralo nakon što sam dobio prvi laptop. 2015. izlazi treći kultni The Prodigy album pod nazivom ’The Day Is My Enemy’. Taj album sam od samog starta imao želju da nabavim. Izdvojio bih pesme Wild Frontier, The Day Is My Enemy, Wall Of Death i Invisible Sun kao noseće pesme albuma.
Izdavačke kuće koje još uvek izdaju kasete, CD-e i ploče, a preko kojih naručujem nova izdanja, su uglavnom fokusirane na neku muziku sa manjim i ograničenijim brojem pratilaca, te se tu ne može naći nijedan The Prodigy album. Sa vešću o Keithovoj smrti intenzivirao sam potragu za CD-om ovog značajnog i kultnog albuma. I nadam se da ću uspeti da dođem do primerka.

Na poslednjem albumu iz 2018. nalazi se pesma We Are Forever. Za mene će The Prodigy svakako to biti. Njihova muzika i dalje inspiriše i iskreno se nadam da će grupa naći načina da prevaziđe ovaj gubitak i da ga premosti na najbolji mogući način.


U Szabadki, u utorak,
5. marta 2019.
(14.24 h)
(small in memoriam)


Tuesday, 12 February 2019

in memoriam


Crna hronika

Popio sam čašu vode. Naiskap.
Niko ti ne može biti stran kao čovek
kojeg si nekada voleo – pomislih.
Ustao sam kasnije nego inače.
Već je bilo 9. Glava je pucala od piva.
Sakupljam trunje prethodne večeri,
priču od 8. februara. Šok me je savladao.
Ona je pronađena mrtva otvorene lobanje
ispred svoje kuće u mračnoj ulici.
Njeno sveže lice smešilo se sa digitalne
fotografije. Isto smo godište. Delimo doba nevinosti.
Ne bih zalazio u detalje crne hronike. Jezik se
redukovao, a usta osušila.
U svakom trenutku neko može da te razbije,
da postaneš akutna vest zavijena u crno. –
Misli se koprcaju.

Bilo je tiho. Nije bilo magle dok sam
gledao krovove prizemnih kuća
sa visine petog sprata.

_______________________

13.58 h – 14.07 h
10. februar 2019.
nedelja
[Jasni]

Friday, 1 February 2019

neki kažu (veliko) K


:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::khkh

jednostavno je zašto ne volim
jer se na kriminalnim mestima
                                  međunožja
                 nakuplja svakodnevica
koju skoro niko ne pokušava da spere
već naprotiv
pumpaju se žlezde znojne
veš dobija oker nijanse
a onda treba da jedem korenje
                     odbačenih dlaka
stidne regije
i nije mi prijatno
ako mi poraste treća sisa
sunce me guši mutirano
a ti si u koloniji koja diže tegove
bez mogućnosti da napumpaš i mozak
kada bi zemlja bila u kurcu
zatražio bih evakuaciju
jer se razlikujem od plesni i mahovine
od insekata koji jedu mutiranim pipcima
od glodara koji kidaju mutiranim repovima
i ta govna
dok igraju tenis
meni se jako povraća

________________

1.48 pm – 1.56 pm
sreda
21. avgust 2013.


[književna kolonija Mali Iđoš / Kishegyes]

Friday, 4 January 2019

u cevi


22%

staviti cevi u reke ribe i rakove
u cevi drveće u ljudske živote staviti
u cevi reke tokovima kapitala u džepove
onih cevi koje će uništiti ribe rakove
i drveće ljudskih života sve u cevi
staviti pravo da ide od njihovih vlasnika
u cevi otimanja ljudskih života u cevi
onih nekoliko bogatih vlasnika cevi i
njihovih politika otimanja ljudskih života


___________________________

8.17 am – 8.23 am
8.12.2018.
subota
(u vozu)

Monday, 17 December 2018


kako se kali(lo) nasilje



počelo je sa zapušavanjem ustiju
tuđih
        pesnicama
                         šamarima
                                         demokratijom kapitalizma
                                u stilu
              bolje nam je
       nego
ranije
a onda se servira trpljenje kao vid obitavanja
nije me briga
nije
    briga
            me
                briga
                       me
                          briga
                                me
                                   briga~▓▶⌂⌒✁~~~~~⋰⌒↯↙↜⋰⌒⋱                                       
                       〰〰〰〰za njihove zakržljale mozgove〰〰〰〰
                                   〰〰〰za frenetične ekstaze〰〰〰
                                        〰〰novih kristalnih noći〰〰
                                             za njihova pljuvanja
                                         za njihove udarce      .    
                                        ⌠za moje kontuzije kostiju⌡
                                                 vilice
                                                 nosa
                                                 i drugih
                                                      me
                                                 briga
                                              me
                                         briga
                                      me
                                 briga
                              sve    .
             za njihove ⋉⋗∼↺krvave∿⋖⋊ košulje

__________________________

06.02 pm – 06.06 pm
nedelja
16.12.2018.
(praznik materice)

Tuesday, 11 December 2018

CITOSTATICI / REAKTOR DANAŠNJICE / EKSTREMNO PAKOVANJE


U novom broju kulturnog mesečnog dodatka Beton, dnevnog lista Danas, u rubrici vreme smrti i razonode možete pročitati i tri moje pesme. Tema je naravno socijalna, ali svakako anagažovana. Jer, umetnost u drugačijoj formi nije moguća. Ne postoji neangažovana umetnost, apolitična umetnost.... Umetnost je jedan izraz, lično mišljenje određenog autora, umetnost je stav. Samim tim postoji neka vrsta angažovanja. Angažovanje u mišljenju. U ovom slučaju angažovanje je direktno u drugoj ili čak i u prvoj pesmi. Dok je treća postala angažovana prevashodno stavljanjem u kontekst sa prve dve, u kulturnom dodatku Beton koji sam po sebi ima određeno angažovanje kroz umetničke izraze različitih autora, kroz određeni kontekst. Prve dve pesme se nalaze u novoj zbirci koja je u pripremi, dok je treća nastala u međuperiodu, kada je zbirka već bila zaokružena konceptualno. Kulturni dodatak Beton predstavlja, za mene, u ovom trenutku, jedini književni list u kojem je moguće objaviti radove i na neki način ispratiti proces stvaranja na godišnjem nivou. Svako objavljivanje u štampanom izdanju predstavlja veliki uspeh, često i značajnije od ulaska u finale nekog zvučnog konkursa. Jer, dok na konkursima rad mora proći subjektivnu selekciju nominalnog žirija, gde se često rukopisi 'upodobljavaju' pravljenjem bezbroj ustupaka ili se, ako je reč o pojedinačnom radu a ne kolekciji, rad bira metodom 'sviđa mi se - ne sviđa mi se', a tada angažovana dela, apstraktna, eksperimentalna ispadaju u prvim krugovima selekcije. Stoga nije lako doći do priznanja, čak i danas u eri hiperprodukcije konkursa, ali i autora. Naviknut na činjenicu da je spontano odabrani stil 'neprikladan' za dalju komercijalnu eksploataciju na konkursima, ako se odlučim za učešće, učestvujem bez mnogo ili bez ikakvih očekivanja. Tako je i ova jesen protekla. Ali uspeh je tu - pesme su objavljene u kulturnom dodatku dnevnih novina. To je, smatram, značajnije od nagrada ili objavljivanja u zbornicima koje međusobno čitaju isključivo autori i njihovi prijatelji. Dok pesme u novinama svakako dolaze do mnogo većeg broja čitalaca, a poenta pisanja, smatram, jeste da radovi budu čitani i od onih slučajnih 'prolaznika' a ne samo od strane autora i prijatelja.

Do pesama objavljenih u novembarskom izdanju betona može se doći klikom na link (u tekstu označenom crvenim slovima), dok se kao dopuna može pročitati pesma iz najnovijeg ciklusa posvećenog Gilets Jaunes, baveći aktuelnim temama današnjice:


Institucionalno nasilje i samoodbrana društva

5.38 pm

Ponavljala je "strašan zločin"
ne usuđujući se (ili ne želeći) da izgovori genocid
i tim koji stoji iza
mora da se pripremi unapred
iznova je zaključila razum
deset puta o vojsci i puškama
čišćenje kao opcija na stolu
u ovom trenutku se čita doslovno
Odgovor je jednostavan:
ne zaustavljaju se na pukom brojanju (reči i glasova)
zaboravljaju prošlost
i iz vidokruga brišu neposrednu sadašnjost
zahvaljujući njima
vlasnici firmi novih pretnji
u obzir uzimaju rat naroda i države
a poenta je iznova pogubna

5.51 pm

________________________

08.12.2018.
subota
(Pisalište, stajalište "Žednik", voz NS-SU)



Sunday, 21 October 2018

Secrets

Something’s on your mind
I can’t look the other way
I can’t touch your thoughts
The things you’re about to say
Now I know how it feels when rethink goes wrong
And that's way through in I feel I'm changing
I'm there.....anymore

It ain't no use
No, I am not who I was before
If this is what you want, then
You better know, you better know this
It ain't no use
No, I am not anymore
When waves crashing again the shore
We're own firearm

Now I know how it feels when rethink goes wrong
And that's way through in I fell I'm changing
I'm there.....anymore

It ain't no use
No, I am not who I was before
If this is what you want, then
You better know, you better know this
It ain't no use
No, I am not anymore
When waves crashing again the shore
We're own firearm

It ain't no use
No, I am not who I was before
But if this is what you want, then
You better know, you better know this
It ain't no use
No, I am not anymore
When waves crash against the shore
We're own firearm

Author:
Sun Glitters

P.S.
I am highly recommending this song for listening. Not sure dough that it will be liked by everyone. Sun Glitters, which I had opportunity to meet in 2013 at his concert in my hometown, is excellent artist, making really inspiring music. Maybe I am a bit subjective...... But, this song, especially above posted lyrics touched me, going deeper into my mind, right to the spot where I am now..... 

Sunday, 9 September 2018



Danse macabre

Ja neću da gledam drugima u leđa
Ja neću klijentelizam
Ja neću da budem dio šablona
dok kočnice tlaka guše moj lik
Ja neću da nosim stožer Listopadske revolucije
Ja neću da budem ograničeni nadražaj erogene zone
nedostatak kritičke i naučne misli
Ja neću današnji prekarni rad
nemogućnost da se živi u polju umjetnosti i kulture
Ja neću ljudski software
predatorski i udvorički
Ja neću institucionalizirani hardware
Ja neću da čekam u redu
da nosim sivo poslovno odijelo
all those beautiful tears
washed away by the river
situacija zahtjeva: певај на срБском!!


Ja neću da budem pragmatični motiv
Ja neću mehanizme partizacije
neetičku socijalnu mobilnost za preživljavanje
Ja neću da budem kapo –
žrtva protiv žrtve
Ja neću klike i nepotizam dugoročnih investicija
Ja neću kontinuiranu izolaciju
Ja neću da sve njegove misli postanu stvarnost
situacija zahtjeva status quo mode opératoire
move your body
leave your body
behind
ritmički lice na kraju tunela

___________________

19.21 h – 19.41 h
9. rujna 2018.
nedjelja


Autor:
Vladimir Milojković

Photo(s):
"Umetnost u Protestu"
art performance 2013
(klub 'Žica', BG)

Thursday, 2 August 2018

Pesma za vreme rođendana


Među izbljuvcima

Rođen u rupi
Punoj hiperaktivnog smeća
Gde nema razloga
Gde nema svetla

Iz utrobe amputiran
Organ proleće
Kroz prozor čaure
Sa žigom na kapcima

U zagrljaju ograde
Leži do pregrade
Pobeći ne može
Ni pacov iz šake

A svet se pretvara
U gomilu ničega
I kao ne znam šta
Počinje da zaboravlja

Na putu prašina
Sedi i čeka
Neka nova komora
Gde nema micanja

Buka oružja
Klicanje ekrana
Gde stoji u redovima
Gde nešto pokušava

Ostavljen da ugine
Usred fabrike
Grimasa i izraza
Sam u rektumu pećine




07.03.2003.
petak


Autor:
Vladimir Milojković

[objavljena desetak godina nakon što je napisana povodom projekta "100 hiljada pesnika za promene" gde je odabrana kao jedna od najboljih]