Thursday, 24 October 2019



Something I didn't seem to find



I am waiting around

For something I didn't seem to find

na ulazu hitnog prijema

    nema opcije za tela života

               osim za one na umoru

                     sa potpisom i pečatom

                                                   pokušaj

                 procesa progresa pokretne trake

                   proizvodnje rektalne smegme

            samoubilački prst u dupe

       u boksericama stojim

gutajući 400 mg

               mravi i paučine

                                štakori

        prolaze kroz mozak

    flaša vode da zalije

koktel protiv mučnine ubrizgan gluteusno

ti nikada ne bi bio zadovoljan, samo nalaziš

      razloge da kukaš, izgovore da ne radiš,

         a nemaš ni pravu depresiju

      rekao je prijatelj sa etiketom najbolji

         integrisan u progresivne sistemske podlive

               druga strana, introvertna, ćutala je

                                zarivena u sivilu

     No need to pretend that it was

                   When it wasn't

                           Why?

      Did you hold on so long?

Playing sides, oh, to pull me in

              Why pretend?

__________________________________


8.10 h – 8.18 h

18.10.2019.

petak

[stihovi na engleskom – Sally Dige;

pesma “No Need To Pretend”]


Tuesday, 17 September 2019

friend or foe

16.35h

Jedan razgovor od juče (16. septembra) me je duboko potresao, pre svega jer mi je nakon višesatnog šoka kroz glavu prošla uznemirujuća misao, da ako je takav razgovor moguć, ako je takvo stanje stvari moguće među prijateljima, da li onda i koga uopšte mogu smatrati prijateljem. Ta misao se zadržala u sivoj masi i intuitivno - neće skoro otići. Malo je reći da sam potresen. Dubina se dobro iščašila. Gde živim? Da li vredi živeti? Ko su oni koji te okružuju?



::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

pogledaj koji te okružuju
u džepu svojih hlača
uvjerena sam – minus
mada znam u biti
trebate biti zadovoljni
navečer                                  prije troškova
                                              kiseline vremena
                                              mjesta nesreće
otimaju za kobasice                                              besplatne otkaze
                                           izgriženih tvornica
                            na ostavljenoj zemlji koja nikog ne zanima
                                                                                                  za nekoliko sati

                                               manchester            hladnog mlijeka
grlo ispušnih plinova
                                         nije dosta očaj
                                                                      što si se nadala
pogledom                                                                                   istresla
                             iznajmljenu             sadržinu


                                                    ovdje
                                                ćeš krepati
                                                          
jedne noći           ----------------→     ●                          po povratku
                            osušene
                                                        krvi



--------------------------------
11.40 pm – 11.54 pm
utorak
17. listopada 2017.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Fašizam kao prijatelj


Fašistička banda neometano uzima zakon u svoje ruke, nekažnjeno hvali fašista. Banda ima jasnu i neskrivenu podršku režima. Usprkos svemu, ova banda skuplja „like-ove”i „share-ove”diljem interneta, brani Fašizam kao prijatelj. On – dat će ti posao; međutim, svoje rasističko nasilje naziva „edukacijom“. I zaista, zašto fašistički teror ne bi mogao biti „edukacija”? Ako gaziš kritičare, reci da je u pitanju „dijalog”, ako uvodiš jeftin dječiji rad, ti ga nazovi „dualnim obrazovanjem“, ako eksploatiraš radnike, a ti reci da je u pitanju stvaranje „povoljnog gospodarskog ambijenta”. Scene ove, zastrašujuće podsjećaju na posramljivanje i kažnjavanje. Gledajući ove jezive scene gledamo sliku hijerarhijskog društva, u kojem se obrazovanjem smatra uvođenje u poredak u kojem svatko maltretira slabijeg od sebe i trpi maltretman onog jačeg – društva u koje se inicira ponižavanjem i nasiljem.

Ova „edukacija”namijenjena je svim građanima. Lekcija glasi: „ako ne budete dobri, ako se ne educirate”fašistička banda oduzeti će vam i ono malo što imate.


22.02 h – 22.10 h
16.09.2019.
ponedjeljak


Monday, 9 September 2019

09.09.2019.


exit

izlazi iz gradova
pad na kamen
u blato
nakazna sela liče
u kojima žive ludaci
gledaju sa terasa
i kreten ispred
previše
glad
naznaka love
bruji hladan rez
moram da čekam
loš miris i stisak po glavi
rana odlučnost u šaci
a onda smo doručkovali
prostor je mali
nemaš gde od tuđeg prisustva
ne diraj me
neću
odjebi
osećanja će nas razneti

______________________

19.14 h - 19.19 h
09.09.2019.
ponedeljak




niko

pustinja je moj konj
ugalopira u sobu
udari razmazuju ja po stolu
escajg u mesu
grive i repovi
te mrtve nje

_________________

21.40 h - 21.43 h
09.09.2019.
ponedeljak


Sunday, 8 September 2019

letnje pesme



























obično TO


obično TO
nije TO
nosi niti
to JA
neprimetno je
oko traga
u polju
TO korača
i čeka
obično
u bekstvu
TO
među nogama
među stvarima
obično želi
da uzima drugo
misli
iako je obično
TO skriva se
pa bude san
bude pesma
u sebi TO - bude
obično
se širi
rasprostire
obično
zagrli svet
kada lična tragedija
govori
o uticaju
laže se
JA
ovim sistemom
moje se zvezde ne vide
pričam
ali TO
se dešava mimo nas

_____________________

/park kod Kalvarije/
11.49 h - 11.56 h
08.09.2019.
nedelja

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~






neko ko ti dođe

neko ko ti dođe
u kuću knjiga
ne haje za najmanje
kad je prijatelj
ne ostavlja te go k(r)asno
kazuje na čijem grobu je
saznao istinu o sebi

___________________

/park kod Kalvarije/
12.14 h - 12.16 h
5.9.2019.
nedelja



~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

moj se kara

ja se danas i sutra karam
u krugu
i već u nedelju u krvi
iz mojih usta za priliku
se danas karam
u tu belu košulju
u krvi

_____________________

/park kod Kalvarije/
12.19 h - 12.23 h
5.9.2019.
nedelja

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~







Saturday, 24 August 2019

Lutanja


Curenje života


Ne sjećam se sna od prekjučer.
Stojim u gomili narančastih majica. Jedna žena
priča o udaji – samo da mi nađu nekoga da se još udam.
To je tako provincijski. Najradije bih ostao u stanu.
Između četiri zida razvlačio se po krevetu. Ali želim kroz Peščaru.
Imam bijelu košulju i crnu trenirku dolje.
Ne sjećam se sna, ali podsjeća na ovu situaciju.
U gradu sam koji je moj, ali ne poznajem nikoga.
Ili neki mene poznaju ali se namjerno ne žele javiti.
Gledaju me i ja gledam njih – ne znamo se. Kao da nikada nismo
prozborili ni riječ, a jesmo. Tumaram ulicama sopstvenog grada, ali kao da nije
moj grad nego neka zabitara koju su svi zaboravili. Jedan grad, jedan život.
Drugi grad, drugi  život.
To je pisalo negdje i urezalo mi se u pamćenje
dok stojim ispred zatvorenog marketa sa natpisom „bolji ukus – chipsy“.
Hvatam se za probiotik da spriječim nekontrolirano curenje života koji pokušavam prepješačiti.

________________________________

7.58 h – 8.07 h
11.08.2019.
nedjelja
[Kelebija, granica]






Menstruacija

Svi su se ubili.
Neki su skočili, neki su se ugušili.
                                  Svi.
Anne je okončala u 45.
Imam još vremena – razmišljam
Imam još ravno pet godina, ili ipak nešto manje.
Godišnje nekoliko puta
Dobijam pretnje uništenjem.
Kao da nasilnici, napadači mogu namirisati moje misli,
Moj mozak dok broji, dok se krije od sunčanice,
Dok gazi ulicama raznih gradova.
Pokušavam sabrati utiske,
Sugestije i komentare, indirktno upućene,
Da je odgovornost moja.
Jer, pretpostavljam, da ako razmišljam o kraju,
Onda svako ko odbija da o tome razmišlja
Ima pravo da se od takvih misli brani:
Udarcima u tuđ potiljak,
Udarcima u tuđ stomak,
Udarcima,
Udarcima,
   Udarcima,
      Udarcima,
        Udarcima,
Udarcima u glavu,
           Udarcima,
              Udarcima,
                 Udarcima,
                   Udarcima,
Udarcima u mozak,
                Na betonu,
                U dnevnoj sobi,
                Na pešačkom prelazu,
        Bilo gde.
Poznajem taj nameštaj.
Poznajem te čeljusti.
Poznajem te poglede.
Poznajem.
Poznajem te.
Dok me gledaš i prodireš u sivu masu
Mojih misli
               Utorbe
U materici mojeg sopstva
               Dok režeš
U pokušaju da hirurški
                        Jednom za svagda abortiraš
Taj zatamnjeni lik izvesnog kraja.

___________________________

15.33 h – 15.47 h
01.04.2019.
ponedeljak
(Subotica / Szabadka)
[*Anne Sexton, ispovedna pesnikinja; 1928. – 1974.]






 

Traganje

Trebalo je da proživim komad života
shvatih konačno – nije potrebno gubiti vrijeme
tragajući za podrškom prijateljskih duša
U odsustvu takvih
može biti posve dovoljna žudnja obustave
moguće je život usmjeriti
on raste u ovome svijetu unutar nas samih

Kada pomislim na godine trčanja u traganju
hvata me jad
zbog uzalud protraćenog vremena.

______________________________

završeno u 12.57 h
18. kolovoza 2019.
nedjelja
(u parku kod Bajskog groblja)






 






Friday, 9 August 2019

vrućina





laički grad ne svira stojedanaestogodišnjom filharmonijom
već penuša vodeni stomak
bubrezi sporo proceđuju ustajalost
trula voda na sporednom koloseku uliva se u glavni
preko skretnice za disfunkcionalnu trasu
seliš se
grobovima i bogovima na pogrebno zeleno
potrgaćeš kako bi mogao ući
u abecedu
devetog avgusta
za kuhinjskim stolom
pišem početni stadijum smrtovnice

°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°° 

20.57 h - 21.02 h
09. avgust 2019.
petak

Tuesday, 30 July 2019

nož - žica - granica


sunčani dani
                pozdravljam vas
crna svjetlosti
brojimo
ali ne i ja
            naglas
tj. moja glava pada u mrak
       upliće se u rđu
carstva dvorišta
    što trgova
              nema ni kuća
sve se ruši i ograđuje
                   moja se gladovanja hrane
siromaštvom i oskudicom

odmahnuo je glavom
upadam kao rezerva
nema suosjećanja ni patnje
ili tek ovlašno
                       u fancy kolima sjedimo
snimaju glasove
                           brojeve - ne i moj
treba da sam već navikao
                                 I love to be alive
                           but I am not afraid to die

ne govorimo
o vezivanju kraja s krajem
što je mala utjeha
                     I don't have anything to lose
za one koji
             stazama iskreno
                               traže odgovor


21.53 h - 22.01 h
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
30.jul 2019.
utorak