Sunday, 9 September 2018



Danse macabre

Ja neću da gledam drugima u leđa
Ja neću klijentelizam
Ja neću da budem dio šablona
dok kočnice tlaka guše moj lik
Ja neću da nosim stožer Listopadske revolucije
Ja neću da budem ograničeni nadražaj erogene zone
nedostatak kritičke i naučne misli
Ja neću današnji prekarni rad
nemogućnost da se živi u polju umjetnosti i kulture
Ja neću ljudski software
predatorski i udvorički
Ja neću institucionalizirani hardware
Ja neću da čekam u redu
da nosim sivo poslovno odijelo
all those beautiful tears
washed away by the river
situacija zahtjeva: певај на срБском!!


Ja neću da budem pragmatični motiv
Ja neću mehanizme partizacije
neetičku socijalnu mobilnost za preživljavanje
Ja neću da budem kapo –
žrtva protiv žrtve
Ja neću klike i nepotizam dugoročnih investicija
Ja neću kontinuiranu izolaciju
Ja neću da sve njegove misli postanu stvarnost
situacija zahtjeva status quo mode opératoire
move your body
leave your body
behind
ritmički lice na kraju tunela

___________________

19.21 h – 19.41 h
9. rujna 2018.
nedjelja


Autor:
Vladimir Milojković

Photo(s):
"Umetnost u Protestu"
art performance 2013
(klub 'Žica', BG)

Thursday, 2 August 2018

Pesma za vreme rođendana


Među izbljuvcima

Rođen u rupi
Punoj hiperaktivnog smeća
Gde nema razloga
Gde nema svetla

Iz utrobe amputiran
Organ proleće
Kroz prozor čaure
Sa žigom na kapcima

U zagrljaju ograde
Leži do pregrade
Pobeći ne može
Ni pacov iz šake

A svet se pretvara
U gomilu ničega
I kao ne znam šta
Počinje da zaboravlja

Na putu prašina
Sedi i čeka
Neka nova komora
Gde nema micanja

Buka oružja
Klicanje ekrana
Gde stoji u redovima
Gde nešto pokušava

Ostavljen da ugine
Usred fabrike
Grimasa i izraza
Sam u rektumu pećine




07.03.2003.
petak


Autor:
Vladimir Milojković

[objavljena desetak godina nakon što je napisana povodom projekta "100 hiljada pesnika za promene" gde je odabrana kao jedna od najboljih]

Saturday, 28 July 2018

snovi / dreams / träume / rêves / álmok


Berlin

Zašto volim Berlin?
Posmatram: Berlin-Charlottenburg, Berlin-Alexanderplatz,
Berlin-Zoologischer Garten, Berlin-Marlene-Dietrich-Platz, Berlin-Mitte, Berlin-Treptower Park,
Berlin-Hackescher Markt, Berlin-Bellevue Palace, Berlin-Lientzesee, Berlin-Hauptbahnhof,
Berlin-Kreuzberg, Berlin-Tiergarten, Berlin-Flughafen Tempelhof,
Banhof Potsdamer, Brandenburger Tor i reka Spree;
razmnožavanje domaćih životinja – neka analiza dnevnih stihova
sabijenih u knjigu, a potom i sinovi nacija poniklih sa farmi;
šutirajući jeftinu nacionalpatetiku – katarza je opšta – ovde
u lokalnim kertvarošima
pevaju pevci i pevaljke, bez pameti i smisla, nepovezano domoljublje,
koncentracija sveopšte bagre testosteronske
testo-steronske
test-ost-eronske
eonske – perspektive
u Berlinu i kante za đubre uživaju u čistom
i đubre je čisto između solitera
raste grmlje
na slikama
volim Berlin
zanimljiv i uzbudljiv prostor
i ostali statusi iz Hauptstadt von Deutschland

Zašto?
Posmatram: Ker, Šandor, Prozivka, Gat i ostali delovi ka centru
iskasapljene staze, ljudi, korenje....
Sveži produkti malih i velikih nuždi lokal-patriota,
urlici u dnevnim novinama;
a kroz mali prozor na šalteru psihijatrije uokvirena mrtva šalteruša – gleda
kao da nikada nije napustila
prostor Szabadkai Közkórház.

______________________________________________


20.48h – 21.27h
27.07.2018.
petak
(Harcosok Sorakozója)


Wednesday, 25 July 2018

Vreme smrti i razonode

Teško je opisati situaciju koja grabi deo po deo svakodnevice. Borba je ponekad besmislena. Ponekad, jedini način da opstanem jeste da "kriknem" na sebi svojstven način, kroz poeziju. Ne postoje dubokoumne rečenice sa pojmovima koje treba raščlanjivati kako bi se doprlo do dela suštine. Samo jednostavno; poezija u svom najsirovijem obliku; poezija bez težnje za metaforizacijom; poezija kojom saopštavam svoj autsajderski doživljaj života - neki novi stil i forma kojom oblikujem izraz.

Ovoga puta SKOK u vremenu smrti i razonode.

Mogućnost objavljivanja u dnevnim novinama je, smatram, možda i značajnija od objavljivanja u kulturno-književnim časopisima i zbornicima. Pogotovo kada je reč o anagažovanoj umetnosti.

[klik na naziv pesme, istaknuto crvenim]

Saturday, 14 July 2018

Joe Fraizer & Marina na petom

Gledam na život dve i po godine,
tog novog života
prvi put sam imao plan
da posetim prijatelja
u ostalim sobama
bilo je više prašine
i ništa mi se ne dešava.
Nikada.
Sve je prah.
Doneseš koleno od blata
znači da nije dobro
visio na tankoj niti
mehanički zvuk u uglu moga oka
glas mrtvih uspomena.

Spustio sam glavu na rasklopni krevet.
Glava u veštačkom cveću
kao grobno mesto
svi ljudi koji prolaze podno solitera.
I kiša koja se najavljuje
kroz šuštanje
kao utvara
zaglavila se knedla,
ne mogu da gutam
bol -
dolazi od nevidljive rane.

________________________

16.06 h - 16.14 h
14. 07. 2018.
subota
(Prozivka/Harcosok Sorakozója)

V.M.

Sunday, 8 July 2018

Raspad

Praktično u vreme jedne od najvećih kriza u novijem periodu (mog) života raspao se moj omiljeni bend sa ex-yu prostora. Njihov poslednji album iz 2011. nosi sada se čini simboličan naziv "Vidimo Se". Od raspada je prošlo nešto malo više od godinu dana i teško je reći da li se zaista vidimo ili ne. Poslednje što sam čitao o ovom izuzetnom bendu, za čije pesme je vezano mnogo bitnih momenata iz mojeg života pa i stvaralaštva, jeste da bend radi na novim pesmama. O razlozima raspada sada možemo razglabati do beskonačnosti i povod ovog kratkog osvrta na njihovu muziku svakako nije taj. Povod je želja da se podsetim značajnog perioda, ali i da na neki način opišem taj period dvadesetih i ranih tridesetih godina kroz omiljene pesme Darkwooda.

1.Zapremina Tela

Best of the best - pesma za koju me veže mnogo trenutaka, pesma koja je obeležila jednu deceniju, koja je donela mnogo uspona i padova i, prekretnica, lomova.... Pesma me podseća i na neke od najtežih perioda kada je svaki dan bio pitanje života ili smrti. I dan danas taj brzi ritam budi melanholiju koja je nekada bila svakodnevica. Periodi teškog sivog koji su trajali i trajali. Kada bih sedeo sam na mnogobrojnim inspirativnim mestima. Najviše sam stvarao upravo u tim periodima sivila. Ova pesma je bila ujedno i tužna i sretna. Puštao bih je da pojačam osećaj sivila jer sam tada bio u inspirativnom naboju, ili bih je u trenucima očajanja pustio kao neku vrstu duhovne hrane uz pomoć koje bih uspeo da isplivam u manje sivu zonu. Na vrhuncu, kada je ova pesma bila ultra hit, desio se i koncert na sada odavno usahlom Trench Town festivalu, gde se u prvim redovima jasno može videti moja malenkost kao jedan od najvatrenijih fanova.

2.Život počinje u 30-toj

Pesma bez teksta. Samo ritam elektronike. Zapravo tekst je kompjuterski modifikovan. Dok sam je slušao, zaista sam osećao da to što je trenutno sve odvratno ništa ne znači jer život tek treba da počne. I zaista, početak tridesetih mi je pre svega na umetničkom planu doneo mnogo značajnih i pre svega pozitivnih promena. Neke od njih su trajno uticale na moj način razmišljanja. Činilo se da je život zaista počeo i krenuo uzlazno i da sve ono propušteno u periodu vegetiranja pre 30-te može biti ne samo nadoknađeno nego i prevaziđeno. Vegetiranje koje je trajalo deset godina, tokom dvadesetih, i koje nije donelo ništa toliko značajno da bih se toga setio je bilo završeno u jednom periodu. No, i pre toga sam počeo da slušam ovu pesmu intenzivno. Krajem dvadesetih davala bi mi nadu da će kroz 3-4 godine ipak sve krenuti na bolje. A kada su tridesete počele osećaj da je sve to baš sada, upravo, je ono što bi me održavalo. Ovom pesmom sam se uvek podsećao na to da imam razloga da živim.

3.Kolotečina

Često sam imao utisak da živim u pustinji. Pustinja o kojoj se peva u ovoj pesmi za mene je svakako bio grad. Ne samo moj rodni, već uopšte grad kao naseljeno mesto peščanih zrnaca, gde zapravo nema nikoga, jer me niko ne razume, jer sam sam u toj pustinjskoj gomili ljudi. Uvek sam želeo da pobegnem iz pustinje. Čini se da je u međuvremenu ponegde nikao kaktus, a ja i dalje lutam tražeći izlaz. Ova pesma je takođe bila najviše slušana u periodima kada sam intenzivno razmišljao o smislu života. A kada ga nisam pronalazio razmišljao sam kako staviti tačku na tu agoniju koja me je sve više pritiskala. Ovo je takođe bila moja szomorú vasárnap

4.Prostor Između Nas

Negde u tom periodu sam ostao bez ijednog prijatelja. U nekom momentu su svi krenuli drugim putevima. Za mene je promena tek počinjala (bila u začetku), a većina mojih vršnjaka se transformisala u dosadne starce. Devojke su postale ženturače koje uz nekoliko slojeva naslaga celulita guraju svoje polurazvijene jajne ćelije, nemajući više nikakvih drugih tema za razgovor osim onih dosadnih o ispraznom životu čiji je vrhunac rođenje deteta koje takođe, po potrebi, može zameniti i nedostatak karijere. Tako se vrlo često (i dan danas) umesto nekog ličnog uspeha tj postignuća ističe upravo to rođenje. Na primer ta i ta je umetnica i majka (kraljica) - što je vrlo čest opis na raznim umetničkim dešavanjima pogotovo kada osim nekih beznačajnih postignuća dotične nemaju ništa drugo vredno pomena što bi se stavilo u biografiju. Tada je često to famozno dete i nešto što se ističe kao vrhunska umetnost zbog čega je rodkinja bolja i umetničkija od drugih. Muških prijatelja gotovo da i nisam imao pa tih par poznanika koji su isčileli iz mojeg života u tom periodu nisu vredni pomena. Ovaj prostor između nas se zapravo najviše odnosio na moju najbolju prijateljicu Ivanu koja se tada, u tom periodu odselila u inostranstvo i time je zacementiran kraj jedne životne ere. Synth muzika koja je tada baš Ivaninim posredstvom ušla u moj život sve je više preuzimala primat muzičkog ukusa. Polako sam se okretao elektronici, a Ivanin odlazak je ujedno bio i početak nečeg novog, nekog novog talasa koji je na vrhuncu doneo i objavu moje prve samostalne zbirke pesama.

5.Vrtlog Vira

izgubljeno vreme
uspavana mladost
suviše ljudi
zaboravljena lica
plamen kao kamen u vrtlogu vira

treperi svetlo
igra senki
korak bliže gubitku svesti
tragovi nemira u vrtlogu vira

sve što vrtlog vira krije
kao da se nikada dogodilo nije

kao da se nikada dogodilo nije (x5)

I kao da se zaista nikada dogodilo nije, dok sedim na ivici poslednjeg stepenika, gde se niko više ne seća (tvojeg) imena, u crnilu između zuba, u njihovim glavama je praznina velika.....


________________________________________________________________

U Subotici,
8. jula 2018.
u 18.41 h
nedelja

(Vladimir Vladda)

Friday, 15 June 2018


naše borbe

proleter tvoje ruke i tvoja puška u čast tvoje borbe skinuta glava spomenika naše misli proleter proleter proleter proleter u kamenu u bronzi isklesan si yu ex yu ex yu na ex tvoje ruke u kamenu u vodi lekovi escilatopram escila to pram ram načet bol krvi živi proleter proleter dvadesetprvi vek isklesan si kamen bronza gips odsečene glave spomenik proleter tvoje ruke tvoje borbe skinute glave moj grad moj grad moj glad very glad zapravo ne kuhinja javna sos prodavnica narodna moj grad glad kavez aušvic vic auschwitz tz megaherz herz grudi moje ruke tvoje ruke moje borbe tvoje borbe bez lekova sa lekovima u vodi pijemo fontana je suis misérable complexe proleter tvoja puška skinuta glava metak u srce naše misli u kamenu krv živi

__________________

22.49 h – 22.56 h
10.06.2018.
nedelja
(poluautomatski tekst – poezija toka svesti)

__________________

Autor:
Vladimir Milojković
(inspired by musique de YusYus)

Sunday, 10 June 2018

ПОДСЕЋАЊЕ НА 2014.

Саопштење жирија - Првенац 2014


На овогодишњем конкурсу крагујевачког СКЦ-а ПРВЕНАЦ је окупио педесетак писаца из 17 градова из Србије и окружења чија је књижевна понуда била врло квалитетна са несумњивим афинитетом ка модерним песничким и прозним коцептима, пре свега.

Жири у саставу: Миљурко Вукадиновић(председник), Зоран Петровић и Зоран Пешић Сигма (чланови) донео је једногласну одлуку да се ове године објаве следеће књиге: „ЗАПИСИ ИЗ СТУДЕНТСКОГ ДОМА. Према есејима из књижевности“ Милана Громовића из Чачка, РАЗГОВОР СА ХЕРТОМ“, песничка књига Владимира Милојковића из Суботице и „ТВИТЕР ПРИЧЕ“ Драгана Бабића из Карловца-Новог Сада.
Новост овогодишњег избора је вишеструка.

Најзад у „Првенцу“ добили смо књигу књижевнокритичких и есејистичких текстова једног младог тумача који није генерацијски оптерећен а чији текстови прате разнолику литерарну продукцију последњих година.

Без икаквог кашњења симултано са феноменом друштвених мрежа Бабић је поред кратких кратких прича (понудио је и једну такву збирку проза) исписао приче које се уклапају у нови тип друштвене комуникације а које би се могле сврстати у ред најкраћих прича, радикално залажући се за поетику минимализма и принципа скраћеног излагања. Пројекат колико личан толико и ризичан али недостајући и храбар.

Милојковићева песничка збирка такође нуди један особен ауторски пројекат који га је издвојио и утврдио у ред песнички најпровокативнијих.

Жири предлаже да се у реализацији и Бабићеве и Милојковићеве књиге брижљиво и примерено уради прелом књига јер су књиге специфичне и у том смислу захтевне..

Посебно су биле запажени песнички рукописи Николе Оравеца, Олге Трубарац. Сузане Ђорђевић, Анђеле Пендић и Иване Сарић, те роман „Хладнокрвна“ Јоване Мурић.
Видљив допринос били су и запажени радови младих аутора који студирају или живе у Крагујевцу.

ЖИРИ: Миљурко Вукадиновић, Зоран Петровић, Зоран Пешић Сигма

СКЦ2014-06-0223:00h

Saturday, 2 June 2018

Литературни Искри 2018 part II

      Меѓународен Поетски Фестивал  Литературни Искри - Гостивар


One more poem, read at Festival and published on Festival Facebook page:


:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

jedan od onih dana
sa predstavom o nasilju
u stvarnom životu
razrogačila je zenice
obuhvatila nečiji vrat
i počela da steže
čupajući teme noktima
ulazeći pod kožu sve dublje
a onda je izustila
nešto kao:
„zabranjeno je vršiti nasilje
nad ženama“
optužujući me za gušenje

dok hvatam gutljaje kiseonika
pokušavam pojmiti
hertu müller
....tako psećoglavo nezgrapno
i istovremeno gušterski nežno
kao sadašnjost

u abecedi straha
iz koje želim izaći

__________________________

11.53 am – 11.58 am
1. decembar 2017.
petak



Autor:
Vladimir Milojković


°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°° 

:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

еден од оние денови
со претстава за насилство
во реалниот живот
ги проширила зениците
обграбила нечиј врат
и почнала да стега
кубејќи го темето со ноктите
вовлекувајќи се сè подлабоко под кожа
а потоа изустела
нешто како:
„забрането е да се извршува насилство
врз жените“
обвинувајќи ме за давење

додека ги фаќам голтките кислород
се обидувам да ја сфатам
херта милер
... така песјоглаво несоодветно
а истовремено и гуштерски нежно
како сегашноста

во азбуката на стравот
од која сакам да излезам

__________________________

11.53 – 11.58
1. декември 2017 год.
петок


Препев од српски: Елена Пренџова

Sunday, 27 May 2018

Литературни Искри 2018

Меѓународен Поетски Фестивал  Литературни Искри - Гостивар ~~ Special reward as one of the best foreign authors, for poem:



losing game

potrebno je zadovoljiti se
pelenama za odrasle
i minimalnim zaradama
ako želite biti sretni
samo zamislite trgovce odnosno vlasnike već sutra
a vi ste bez identiteta i domovnice
bez zdravstvene i bez ikakvog osiguranja
odavno hodaš ivicom kontejnera i pitaš se – ma dokle više?!
dok sjediš pokraj prozora u dva i pol poslije ponoći
sve ti se čini tako jednostavnim
misliš da je dovoljno stati tu gdje si sada
i prostreti život
kao stolnjak prije obeda
i uzeti nož i vilicu i raskomadati ga

02.21 am – 02.27 am
15. mart 2018.
četvrtak
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

losing game

треба да се задоволите
со пелени за возрасни
и со минимум заработувачка
ако сакате да бидете среќни
уште утре замислете ги трговците т.е. сопствениците
а вие сте без идентитет и дом
без здравствено или какво и да било осигурување
одамна одиш по работ и се прашуваш – до кога веќе?!
додека седиш покрај прозорот во два и пол по полноќ
сè ти изгледа така едноставно
мислиш дека е доволно да се запре онаму каде си сега
да се спростре животот
како чаршаф пред ручек
и да се земе нож и вилица па да се разчеречи


02.21 – 02.27 
15. март 2018 год.
Четврток


Препев од српски: Елена Пренџова

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Autor:
Vladimir Milojković








Tuesday, 22 May 2018

Tuesday, 20 March 2018


WC lady

Film se nije završio
čemer koji traje
poznajem ga
i sve ono što me još čeka
beskonačne rasprave
pljuskovi
kapi opaljuju po koži

a baba na ulazu WC-a
ima divnu plavu kosu –
nekada je igrala balet.

__________________________

00.31 h – 00.37 h
20.03.2018.
utorak