Došao je i taj dan, kada je nakon sistemskog izbacivanja jedan-po-jedan iz programa i udžbenika izbačena i velika ex-yu pesnikinja, Desanka Maksimović. Nakon raspada SFRJ iz školskih programa ex-yu zemalja izbačeni su svi veliki pisci koji nisu od odgovarajućeg roda, odgovarajućeg etnosa, odgovarajuće novonastale zemlje. Tako su deca u Srbiji na primer ostala uskraćena za Ivanu Brlić Mažuranić čije su priče za mene, uz poeziju Desanke Maksimović i priče Grozdane Olujić bile osnova koja mi je pomogla da razvijem ljubav prema pisanoj reči. Kasnije sam se upoznao sa stvaralaštvom Mire Alečković, Oskara Daviča, Branka Ćopića i drugih, koji su učvrstili moje interesovanje i privrženost knjizi.... Naravno, uz mnoge druge, strane autore koji takođe, već odavno nisu u programu. A danas je došao i taj dan kada je i Desanka, kao poslednji "naš" mohikanac izbačena iz obavezne lektire i udžebnika. Ali je zato "srpska majka", supruga pokojnog koljača Arkana, svakako našla svoje mesto u udžebnicima kao "slikoviti vokativ".
Osim gorčine i poraza pre svega, jednim dobrim delom osećam i ponos što sam učio i išao u školu u periodu kada su istinski autori, pesnici sa snažnim porukama bili obavezna literatura. Jer sam uspeo da izgradim jedan pogled na svet, svetonazor, koji mi ne dozvoljava da loše u ovom svetu hiperprodukcije đubreta različitog porekla vidim kao dobro i "neizbežnu realnost". To je ono što sam naučio od onih, "naših" i "tuđih" koji su u neku ruku profilisali i moje stvaralaštvo danas i dali mi mogućnost da među novim autorima koji dolaze prepoznam one koji nose upravo to nešto, važno u sebi i svojem radu. A što nadam se i sam uspevam da nastavim......
U ROPSTVU
Osim gorčine i poraza pre svega, jednim dobrim delom osećam i ponos što sam učio i išao u školu u periodu kada su istinski autori, pesnici sa snažnim porukama bili obavezna literatura. Jer sam uspeo da izgradim jedan pogled na svet, svetonazor, koji mi ne dozvoljava da loše u ovom svetu hiperprodukcije đubreta različitog porekla vidim kao dobro i "neizbežnu realnost". To je ono što sam naučio od onih, "naših" i "tuđih" koji su u neku ruku profilisali i moje stvaralaštvo danas i dali mi mogućnost da među novim autorima koji dolaze prepoznam one koji nose upravo to nešto, važno u sebi i svojem radu. A što nadam se i sam uspevam da nastavim......
U ROPSTVU
Nekad smo svi znali jasno,
od najnepismenijeg seljaka
pa do gospode i dece njine,
šta je rodoljubivo i časno,
i šta treba da čine
potomci negdanjih junaka.
od najnepismenijeg seljaka
pa do gospode i dece njine,
šta je rodoljubivo i časno,
i šta treba da čine
potomci negdanjih junaka.
Ne mogu da poznam narod
čije su pevali vrline
pesnici od Branka do sada.
Srpsko stado malo
sve do poslednjeg runa
razbilo se i ošugalo.
čije su pevali vrline
pesnici od Branka do sada.
Srpsko stado malo
sve do poslednjeg runa
razbilo se i ošugalo.
Postali smo zemlja
robova i potkazivača
i stokatnih zelenaša.
Pune su nam ulice sada
poštovanih zlikovaca,
a zatvori nevinih robijaša.
robova i potkazivača
i stokatnih zelenaša.
Pune su nam ulice sada
poštovanih zlikovaca,
a zatvori nevinih robijaša.
Na leđima kao da grbu
nosim od bola i stida,
i ulicama kad idem,
kao da mi blato baca
pogled oholih stranaca
u lice, i svakog dana
veo mi se po veo skida
sa rugoba naših rana.
nosim od bola i stida,
i ulicama kad idem,
kao da mi blato baca
pogled oholih stranaca
u lice, i svakog dana
veo mi se po veo skida
sa rugoba naših rana.
[Desanka Makismović]
