5.00 pm
već nekoliko dana uzastopno pokušavam napisati.....nešto. osećam se slomljeno toplotom i suncem. moje najomraženije godišnje doba je stiglo. proleće nismo ni imali. nekada sam voleo leto. i pored alergije na sunce radovao sam se letnjem raspustu i svemu što donosi. sa dedom i bakom (majkom - ono a je dugačko ali ovde nemam znak - kako bi ovde na lokalu rekli) bismo u iznajmljenoj vikendici provodili najtoplije letnje dane na obližnjem paliću. to jezero je danas kancerogeni mulj. grad smrdi i sve podseća na buđ. pre neko veče, u šetnji, omanji pacov je izleteo iz pukotine pod izlogom zgrade kod gimnazije i otrčao u obližnji kanalizacioni otvor iz kojeg se širio smrad. smrad stanovnika subotice. smrde na starost, na odvratnost, na sve ono što nekada prijatno mesto za život danas čini septički isprdak od kojeg kada ga podgreje sunce u maju na 35 stepeni celzijusa možete i sami da se ubuđavite boreći se sa mučninom, migrenom, alergijama......i kao da shvatam da je zapravo moja najveća alergija, alergija na ovdašnji, ovakav život. ono što je oduvek bilo nenormalno postaje normalno i prihvatljivo. tako sam pre neki dan svratio do američkog kutka da predahnem. kada sam sakupio snage da po odvratnim vremenskim uslovima krenem dalje obratio mi se zaposleni l.h.
- da iskoristim priliku sada dok nikoga nema i da te još jednom upozorim da ne kasniš četvrtkom na konverzaciju jer nećeš moći da prisustvuješ. znam da to radiš namerno. ali kašnjenje ti zaista nije potrebno. dovoljno si iritantan da budeš primećen i bez kašnjenja i zato dođi na vreme.
- ne mogu da dolazim u 5. već sam rekao da imam obaveze.
- kakve obaveze? da nisi možda našao posao?
- da li sam našao posao ili ne, nema nikakve veze.....ali ako baš želiš da znaš jesam. našao sam posao!
- bravo! ali ovde ima i drugih koji rade pa dolaze na vreme, ako mogu oni možeš i ti.
- ne mogu. doći ću onda kada budem mogao. moje je pravo da dolazim kada mi odgovara i kada mogu.
- nije! ako ne dođeš u pet nećeš prisustvovati konverzaciji! ja ću te lično izbaciti napolje! možeš da dolaziš kada hoćeš kada ja nisam tu, dok sam ja tu dolazićeš u pet ili nećeš ući u američki kutak!
- to ćemo još da vidimo!
naravno, podneo sam žalbu na rad zaposlenog. mada ne gajim nade da će rešenje biti pozitivno s obzirom na politiku zapošljavanja u državnim ustanovama. kulminacija će za epilog verovatno imati prestanak odlaženja u američki kutak usled nepodnošljive torture od strane zaposlenog sa little jesus kompleksom. pre nekoliko meseci od stane dotičnog l.h. zabranjena je upotreba toaleta u kutku te svi moramo da se penjemo na sprat, u čitaonicu. među posetiocima kutka ima starih kao i osoba sa hendikepom. takođe od strane iste osobe zabranjena je i upotreba vode sa česme u 'maloj kuhinji' - kako je ja zovem. dakle ne little jesus kompleks nego verovatnije (little) hitler. kao u logoru. na plus 35 stepeni celzijusove skale, bez vode, bez upotebe toaleta, pa još ako zakasnite sledi vam kazna - egzekucija izbacivanja iz zatvorene prostorije na otvoreno, da se ugušite podgrejanim smradom subotičke svakodnevice.
iscrpljen, bacam pogled na upravo uzetu knjigu iz biblioteke. u dnu naslovne strane piše: "o podmuklim patuljcima, nevaspitanim vukovima, razočaranim prinčevima i princezama hladnog srca". danas je sreda. da li će me sutra u 5 i 15 na ulazu dočekati little hitler sa svojom četom podmuklih patuljaka ili će nevaspitani vuk u telu l.h. da se probudi iziritiran mojom pojavom i izloži me javnom poniženju i diskriminaciji ostaje da se vidi.
p.s. mala slova su namerno korišćena. kada sam već toliko iritantan red bi bio da i sam postanem alergija.
5.57 pm
gradska čitaonica, subotica
autor:
vladimir milojković
