Postcard from Hillingdon

 

Razglednica za prijatelja

 

Probudio sam se anesteziran belbienom

a migrena je opet ojačala

ne ustaje mi se

ne smem dugo biti u depresiji

nemam vremena za to (danas)

tu je bensedin za kasnije

i možda rivotril da predupredim napad

(znaš me kakav sam)

„Rastank je reč kao jabuka

zakotrljava se tako slepa i okrugla

ručke vuku kofere dalje

nemajući drugog razloga

osim što žele da žive“

iskosa na jastuku moja kosa

(izvini što tako grozno izgledam)

žao mi je što ne mogu uvek da se radujem

i to plavo ponekad je tu za tebe

u uglovima sobe ove zajedniške kuće

 

Jedan raštimovani uplašeni sićušni čovek

leži na krevetu sa crnim plahtama

cvetno sivo-roze prekrivačem

i madracem upakovanim u najlon

probuđen iz sna u kojem se bacam na sat

pre nego što ubije druge snove

uzvraćam ti onaj zagrljaj iz dvorišta

malog nepostojećeg filmskog kluba

i govorim:

hajde da jedemo čokoladu galeb

                   &

medeno srce od višnje

 

Pričvrstio sam mozak tabletama migraleve

nepomičnim sivim oblacima Engleske

i ponavljam u sebi:

– biće sve u redu

– biče sve u redu

   biće        u redu

   biće        u redu

           sve

           sve

           sve

           sve

       u svim pravcima

sakupljam iznutrice zbrda-zdola

i život

u prizemlju:

stojimo jedan naspram drugog

došao si mi u susret

tražio sam te

našao si me

i sada si tu

i onda kada nemam snage

                          da postojim

sada je ja sakupljam

kako bi nastavio da (me) gledaš

kada uskoro dođem preko neba

 

_______________________________________

 

11.55h – 12.10h

nedelja

West Drayton

/kurziv stihovi Herta Müller/

(za Pavla)