XXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXX


~~~~~~~~~~~~~~~

Čekam da srce prođe

i njegovi udari
među rebrima

Ta noć

uhvaćena u stupicu

onih koji su daleko od zveri

Sve krvari
ipak
i raspada se

dva-tri dana

pre bojazni
da će se dan pojaviti

Kosti
da osvetli
da bljesne srž onoga

što će neizbežno propasti

među nama se udomiti
kao jež

da na njegove bodlje

pobodemo sve radosti.

Mrtve,

valjda,

neće nam izmaći.

XXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXX

MARIONETA

U gomili zaustavljenih srca

jedno se provlači kroz ključaonice

izmedju dve kapi otrova

U prvi mah kaže sebi Ne boj se

Onda se sve vraća s kopljima i tenkovima

i komore i pretkomore rasvirava

konci pucaju i muzika je sve

glasnija

dok odjednom ne prestane da se čuje

i ona ruka gore više ne može da učini

Ništa.

XXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXX


~~~~~~~~~~~~~

Došla sam kod majke na grob

da popijemo po rakiju

I šta sad

pita ona

Ništa 

odgovaram
bez ikakvih namera

Ajde da se gledamo samo

i pravimo da neće proći 

onaj čas u kome ti je toliko lepo
a nisi pijan

i čuješ neku muziku gde god se okreneš

breze pevaju

trava peva

a u tebi se ništa ne komeša

Mirno je.

Naivno moje dete
kaže majka i 

Nasmeši se:

Ajde da popijemo još po jednu.

XXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXX


~~~~~~~~~~~~~~

Za večeru:

moje srce istucano u avanu

Kao beli biber

Jedemo ga suznih očiju

s nelagodom

zbog crne rupe u mojim grudima

Žao ti je

vidim

Mada ćeš već sutra sve zaboraviti

Nasmejan

doručkovaćeš osnažen

dok ti se iz tanjira budu osmehivala

dva ljubopitljiva oka -

Poverljiva, Nova.


XXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXX


Author:
Gordana Ninković