AKT 2019 / 2020

Na margini

Odlučila je da se ne ubije. To je teška odluka.

Na margini je ispisala ime i prezime devojke koja je okončala život. Podsetila me je na Anne Sexton. Izračunao sam da imam još nekoliko godina do konačne odluke; što znači da u ovom trenutku ne moram da se bavim ozbiljnim temama.

                                                     Ionako nemam snage ni da ustanem.

________________________________

(maj/juni 2019.)

[trećenagrađena priča časopisa AKT, na konkursu za najkraću priču 2019.]‚


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Nagrada je stigla nenadano, početkom 2020. godine, kada sam već bio zaboravio i na učešće i šta sam to slao uopšte. Da konačno objavim ovo podstakla me je kratka analiza tj. uvod u video za pesmu "Die Another Day" od Madonne. Taj rezime Dušana Maljkovića govori o borbi zmeđu crnog i belog, tj. nagona smrti i nagona života, gde kada bela Madonna usmrti crnu donosi odluku da će umreti neki drugi dan. I to me je vratilo na Anne Sexton i moje razmišljanje o odlaganju umiranja za neki drugi dan, za neko bolje vreme za takav čin. Mnogo puta sam bio u poziciji unutrašnje borbe između crnog i belog. Ovih dana se osećam posebno poljuljano. Kao da se vreme ubrzava, svega je premalo, nedostaje i ja ne mogu više izdržati pritisak, a nikada nisam dobro funcionisao pod pritiskom. I sada i tada, kao i kada sam pisao tu kratku priču osećam se stegnuto što unutrašnju borbu čini neizvesnijom.
Možda je vreme da prekinem ciklus?

CITOSTATICI / REAKTOR DANAŠNJICE / EKSTREMNO PAKOVANJE

U novom broju kulturnog mesečnog dodatka Beton, dnevnog lista Danas, u rubrici vreme smrti i razonode možete pročitati i tri moje pesme. Tema je naravno socijalna, ali svakako anagažovana. Jer, umetnost u drugačijoj formi nije moguća. Ne postoji neangažovana umetnost, apolitična umetnost.... Umetnost je jedan izraz, lično mišljenje određenog autora, umetnost je stav. Samim tim postoji neka vrsta angažovanja. Angažovanje u mišljenju. U ovom slučaju angažovanje je direktno u drugoj ili čak i u prvoj pesmi. Dok je treća postala angažovana prevashodno stavljanjem u kontekst sa prve dve, u kulturnom dodatku Beton koji sam po sebi ima određeno angažovanje kroz umetničke izraze različitih autora, kroz određeni kontekst. Prve dve pesme se nalaze u novoj zbirci koja je u pripremi, dok je treća nastala u međuperiodu, kada je zbirka već bila zaokružena konceptualno. Kulturni dodatak Beton predstavlja, za mene, u ovom trenutku, jedini književni list u kojem je moguće objaviti radove i na neki način ispratiti proces stvaranja na godišnjem nivou. Svako objavljivanje u štampanom izdanju predstavlja veliki uspeh, često i značajnije od ulaska u finale nekog zvučnog konkursa. Jer, dok na konkursima rad mora proći subjektivnu selekciju nominalnog žirija, gde se često rukopisi 'upodobljavaju' pravljenjem bezbroj ustupaka ili se, ako je reč o pojedinačnom radu a ne kolekciji, rad bira metodom 'sviđa mi se - ne sviđa mi se', a tada angažovana dela, apstraktna, eksperimentalna ispadaju u prvim krugovima selekcije. Stoga nije lako doći do priznanja, čak i danas u eri hiperprodukcije konkursa, ali i autora. Naviknut na činjenicu da je spontano odabrani stil 'neprikladan' za dalju komercijalnu eksploataciju na konkursima, ako se odlučim za učešće, učestvujem bez mnogo ili bez ikakvih očekivanja. Tako je i ova jesen protekla. Ali uspeh je tu - pesme su objavljene u kulturnom dodatku dnevnih novina. To je, smatram, značajnije od nagrada ili objavljivanja u zbornicima koje međusobno čitaju isključivo autori i njihovi prijatelji. Dok pesme u novinama svakako dolaze do mnogo većeg broja čitalaca, a poenta pisanja, smatram, jeste da radovi budu čitani i od onih slučajnih 'prolaznika' a ne samo od strane autora i prijatelja.

Do pesama objavljenih u novembarskom izdanju betona može se doći klikom na link (u tekstu označenom crvenim slovima), dok se kao dopuna može pročitati pesma iz najnovijeg ciklusa posvećenog Gilets Jaunes, baveći aktuelnim temama današnjice:


Institucionalno nasilje i samoodbrana društva

5.38 pm

Ponavljala je "strašan zločin"
ne usuđujući se (ili ne želeći) da izgovori genocid
i tim koji stoji iza
mora da se pripremi unapred
iznova je zaključila razum
deset puta o vojsci i puškama
čišćenje kao opcija na stolu
u ovom trenutku se čita doslovno
Odgovor je jednostavan:
ne zaustavljaju se na pukom brojanju (reči i glasova)
zaboravljaju prošlost
i iz vidokruga brišu neposrednu sadašnjost
zahvaljujući njima
vlasnici firmi novih pretnji
u obzir uzimaju rat naroda i države
a poenta je iznova pogubna

5.51 pm

________________________

08.12.2018.
subota
(Pisalište, stajalište "Žednik", voz NS-SU)

Pesma za vreme rođendana

Među izbljuvcima

Rođen u rupi

Punoj hiperaktivnog smeća

Gde nema razloga

Gde nema svetla

Iz utrobe amputiran

Organ proleće

Kroz prozor čaure

Sa žigom na kapcima

U zagrljaju ograde

Leži do pregrade

Pobeći ne može

Ni pacov iz šake

A svet se pretvara

U gomilu ničega

I kao ne znam šta

Počinje da zaboravlja

Na putu prašina

Sedi i čeka

Neka nova komora

Gde nema micanja

Buka oružja

Klicanje ekrana

Gde stoji u redovima

Gde nešto pokušava

Ostavljen da ugine

Usred fabrike

Grimasa i izraza

Sam u rektumu pećine

07.03.2003.

petak

Autor:
Vladimir Milojković

[objavljena desetak godina nakon što je napisana povodom projekta "100 hiljada pesnika za promene" gde je odabrana kao jedna od najboljih]

snovi / dreams / träume / rêves / álmok

Berlin

Zašto volim Berlin?

Posmatram: Berlin-Charlottenburg, Berlin-Alexanderplatz,

Berlin-Zoologischer Garten, Berlin-Marlene-Dietrich-Platz, Berlin-Mitte, Berlin-Treptower Park,

Berlin-Hackescher Markt, Berlin-Bellevue Palace, Berlin-Lientzesee, Berlin-Hauptbahnhof,

Berlin-Kreuzberg, Berlin-Tiergarten, Berlin-Flughafen Tempelhof,

Banhof Potsdamer, Brandenburger Tor i reka Spree;

razmnožavanje domaćih životinja – neka analiza dnevnih stihova

sabijenih u knjigu, a potom i sinovi nacija poniklih sa farmi;

šutirajući jeftinu nacionalpatetiku – katarza je opšta – ovde

u lokalnim kertvarošima

pevaju pevci i pevaljke, bez pameti i smisla, nepovezano domoljublje,

koncentracija sveopšte bagre testosteronske

testo-steronske

test-ost-eronske

eonske – perspektive

u Berlinu i kante za đubre uživaju u čistom

i đubre je čisto između solitera

raste grmlje

na slikama

volim Berlin

zanimljiv i uzbudljiv prostor

i ostali statusi iz Hauptstadt von Deutschland

Zašto?

Posmatram: Ker, Šandor, Prozivka, Gat i ostali delovi ka centru

iskasapljene staze, ljudi, korenje....

Sveži produkti malih i velikih nuždi lokal-patriota,

urlici u dnevnim novinama;

a kroz mali prozor na šalteru psihijatrije uokvirena mrtva šalteruša – gleda

kao da nikada nije napustila

prostor Szabadkai Közkórház.

______________________________________________

20.48h – 21.27h

27.07.2018.

petak

(Harcosok Sorakozója)

Raspad

Praktično u vreme jedne od najvećih kriza u novijem periodu (mog) života raspao se moj omiljeni bend sa ex-yu prostora. Njihov poslednji album iz 2011. nosi sada se čini simboličan naziv "Vidimo Se". Od raspada je prošlo nešto malo više od godinu dana i teško je reći da li se zaista vidimo ili ne. Poslednje što sam čitao o ovom izuzetnom bendu, za čije pesme je vezano mnogo bitnih momenata iz mojeg života pa i stvaralaštva, jeste da bend radi na novim pesmama. O razlozima raspada sada možemo razglabati do beskonačnosti i povod ovog kratkog osvrta na njihovu muziku svakako nije taj. Povod je želja da se podsetim značajnog perioda, ali i da na neki način opišem taj period dvadesetih i ranih tridesetih godina kroz omiljene pesme Darkwooda.

1.Zapremina Tela

Best of the best - pesma za koju me veže mnogo trenutaka, pesma koja je obeležila jednu deceniju, koja je donela mnogo uspona i padova i, prekretnica, lomova.... Pesma me podseća i na neke od najtežih perioda kada je svaki dan bio pitanje života ili smrti. I dan danas taj brzi ritam budi melanholiju koja je nekada bila svakodnevica. Periodi teškog sivog koji su trajali i trajali. Kada bih sedeo sam na mnogobrojnim inspirativnim mestima. Najviše sam stvarao upravo u tim periodima sivila. Ova pesma je bila ujedno i tužna i sretna. Puštao bih je da pojačam osećaj sivila jer sam tada bio u inspirativnom naboju, ili bih je u trenucima očajanja pustio kao neku vrstu duhovne hrane uz pomoć koje bih uspeo da isplivam u manje sivu zonu. Na vrhuncu, kada je ova pesma bila ultra hit, desio se i koncert na sada odavno usahlom Trench Town festivalu, gde se u prvim redovima jasno može videti moja malenkost kao jedan od najvatrenijih fanova.

2.Život počinje u 30-toj

Pesma bez teksta. Samo ritam elektronike. Zapravo tekst je kompjuterski modifikovan. Dok sam je slušao, zaista sam osećao da to što je trenutno sve odvratno ništa ne znači jer život tek treba da počne. I zaista, početak tridesetih mi je pre svega na umetničkom planu doneo mnogo značajnih i pre svega pozitivnih promena. Neke od njih su trajno uticale na moj način razmišljanja. Činilo se da je život zaista počeo i krenuo uzlazno i da sve ono propušteno u periodu vegetiranja pre 30-te može biti ne samo nadoknađeno nego i prevaziđeno. Vegetiranje koje je trajalo deset godina, tokom dvadesetih, i koje nije donelo ništa toliko značajno da bih se toga setio je bilo završeno u jednom periodu. No, i pre toga sam počeo da slušam ovu pesmu intenzivno. Krajem dvadesetih davala bi mi nadu da će kroz 3-4 godine ipak sve krenuti na bolje. A kada su tridesete počele osećaj da je sve to baš sada, upravo, je ono što bi me održavalo. Ovom pesmom sam se uvek podsećao na to da imam razloga da živim.

3.Kolotečina

Često sam imao utisak da živim u pustinji. Pustinja o kojoj se peva u ovoj pesmi za mene je svakako bio grad. Ne samo moj rodni, već uopšte grad kao naseljeno mesto peščanih zrnaca, gde zapravo nema nikoga, jer me niko ne razume, jer sam sam u toj pustinjskoj gomili ljudi. Uvek sam želeo da pobegnem iz pustinje. Čini se da je u međuvremenu ponegde nikao kaktus, a ja i dalje lutam tražeći izlaz. Ova pesma je takođe bila najviše slušana u periodima kada sam intenzivno razmišljao o smislu života. A kada ga nisam pronalazio razmišljao sam kako staviti tačku na tu agoniju koja me je sve više pritiskala. Ovo je takođe bila moja szomorú vasárnap. 

4.Prostor Između Nas

Negde u tom periodu sam ostao bez ijednog prijatelja. U nekom momentu su svi krenuli drugim putevima. Za mene je promena tek počinjala (bila u začetku), a većina mojih vršnjaka se transformisala u dosadne starce. Devojke su postale ženturače koje uz nekoliko slojeva naslaga celulita guraju svoje polurazvijene jajne ćelije, nemajući više nikakvih drugih tema za razgovor osim onih dosadnih o ispraznom životu čiji je vrhunac rođenje deteta koje takođe, po potrebi, može zameniti i nedostatak karijere. Tako se vrlo često (i dan danas) umesto nekog ličnog uspeha tj postignuća ističe upravo to rođenje. Na primer ta i ta je umetnica i majka (kraljica) - što je vrlo čest opis na raznim umetničkim dešavanjima pogotovo kada osim nekih beznačajnih postignuća dotične nemaju ništa drugo vredno pomena što bi se stavilo u biografiju. Tada je često to famozno dete i nešto što se ističe kao vrhunska umetnost zbog čega je rodkinja bolja i umetničkija od drugih. Muških prijatelja gotovo da i nisam imao pa tih par poznanika koji su isčileli iz mojeg života u tom periodu nisu vredni pomena. Ovaj prostor između nas se zapravo najviše odnosio na moju najbolju prijateljicu Ivanu koja se tada, u tom periodu odselila u inostranstvo i time je zacementiran kraj jedne životne ere. Synth muzika koja je tada baš Ivaninim posredstvom ušla u moj život sve je više preuzimala primat muzičkog ukusa. Polako sam se okretao elektronici, a Ivanin odlazak je ujedno bio i početak nečeg novog, nekog novog talasa koji je na vrhuncu doneo i objavu moje prve samostalne zbirke pesama.

5.Vrtlog Vira

izgubljeno vreme
uspavana mladost
suviše ljudi
zaboravljena lica
plamen kao kamen u vrtlogu vira

treperi svetlo
igra senki
korak bliže gubitku svesti
tragovi nemira u vrtlogu vira

sve što vrtlog vira krije
kao da se nikada dogodilo nije

kao da se nikada dogodilo nije (x5)

I kao da se zaista nikada dogodilo nije, dok sedim na ivici poslednjeg stepenika, gde se niko više ne seća (tvojeg) imena, u crnilu između zuba, u njihovim glavama je praznina velika.....


________________________________________________________________

U Subotici,
8. jula 2018.
u 18.41 h
nedelja

(Vladimir Vladda)