Razglednica za prijatelja
Probudio
sam se anesteziran belbienom
a
migrena je opet ojačala
ne
ustaje mi se
ne
smem dugo biti u depresiji
nemam
vremena za to (danas)
tu
je bensedin za kasnije
i
možda rivotril da predupredim napad
(znaš
me kakav sam)
„Rastank je reč kao jabuka
zakotrljava se tako slepa i okrugla
ručke vuku kofere dalje
nemajući drugog razloga
osim što žele da žive“
iskosa
na jastuku moja kosa
(izvini
što tako grozno izgledam)
žao
mi je što ne mogu uvek da se radujem
i
to plavo ponekad je tu za tebe
u
uglovima sobe ove zajedniške kuće
Jedan
raštimovani uplašeni sićušni čovek
leži
na krevetu sa crnim plahtama
cvetno
sivo-roze prekrivačem
i
madracem upakovanim u najlon
probuđen
iz sna u kojem se bacam na sat
pre
nego što ubije druge snove
uzvraćam
ti onaj zagrljaj iz dvorišta
malog
nepostojećeg filmskog kluba
i
govorim:
hajde
da jedemo čokoladu galeb
&
medeno
srce od višnje
Pričvrstio
sam mozak tabletama migraleve
nepomičnim
sivim oblacima Engleske
i
ponavljam u sebi:
–
biće sve u redu
–
biče sve u redu
biće
u redu
biće
u redu
sve
sve
sve
sve
u svim pravcima
sakupljam
iznutrice zbrda-zdola
i
život
u
prizemlju:
stojimo
jedan naspram drugog
došao
si mi u susret
tražio
sam te
našao
si me
i
sada si tu
i
onda kada nemam snage
da postojim
sada
je ja sakupljam
kako
bi nastavio da (me) gledaš
kada
uskoro dođem preko neba
_______________________________________
11.55h
– 12.10h
nedelja
West
Drayton
/kurziv
stihovi Herta Müller/
(za Pavla)
