....................................................................

minjon sa prelivom metronomička iregularnost sekcija jedan

rezultat je linija u boji podloge poput majstora koji izrađuje

vrištavo derište u centru poslastičarnice

rušeći tanjire sa viljuškama i noževima

prazne čaše i polupune

nova je tehnika sa lateksom i plastikom grebanjem do slike

uzmeš fotografiju i izgrebeš sve ivice

onda ostaviš oštricu

negde sa strane

linija koju ćeš dobiti će biti u boji podloge

uzmeš manji list glatkog papira i grebeš po slojevima mozga

radijator sa rebrima ne znam koliko ih ima

i hajde da jedemo minjon sa prelivom od konopca i dve ploče

od stiropora povezane

uzmi crnu boju i ponovo dobro utrljaj prekrivajući sloj od pre

kao bljuzgavica koja prekriva neočišćene trotoare

kao šizopatski poremećaj koji izabereš da živiš

kao jezero koje će postati parking sa muljem

kao zaključak da ne treba imati vrištavu decu

veliki ekser ili šestar

gladak papir i igla za pletenje

dobija se grebanjem poslednjeg sloja

priprema za rad je gotova i možeš početi svoj crtež

5.24 pm - 5.32 pm (5.40pm)
1.2.2014.

autor:

vladimir milojković

Pesme od ranije/Long ago written but still......

Kao afrodizijak tuđem opstajanju

Osećam otkucaje zelenog sunđera
dok njegovi drečavi zraci dopiru do žute mrlje.
Zenice se šire, a zatim skupljaju
do poslednjeg milimetra očnog prostora.

Nervi su utrnuli od prisilne pasivnosti.
Postajem poput lista salate ili sluzavog namaza
nanoseći svoje refleksije na parče dana.
Osećam malaksalost u mulju informacija.

Povraćam reči trenutne ustajalosti.
Zašto uopšte sedim mirno(?!)
upijajući frekvencije ehotičnih razgovora?
Možda sam samo vlakno hranljivog enterijera(!)?

Gledam unezvereno poprimajući neprijatne mirise
dok postajem mrva današnjeg čizburgera.
Osećam bolove ekstenzivno od tela;
to me nečiji organizam polako proždire(!?).

Tražim pomoć kroz neme vriskove
lebdeći negde u međuetru maglovite sudbine.
Jesam li već delić krvne plazme
ili sam samo biće u lavirintu enigmatičnog kraja?

__________________________________________________________

Vladimir Milojković
29.3.2000.


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~


O godinama

Špricer mehurići izobličuju butine
i priče o tišini jer ne čujem reči ali ih ipak čujem
i žeđ se javlja kao priča o odnosima i depresija
kao trulež primećujem u ogledalu da gubim vreme
pa postaje neprijatno kada neko izusti nešto o godinama
jer ne mogu o tome da pričam dok umirem i odumirem u agoniji
kada se vratim dočekaće me na dvosedu i poješće zasićen vazduh
a tada više neću moći da dišem
jer ne želim ni vezu bezveze
ni pitanje o deci kao najvažnijem
jer nema smisla ponekada ni živeti a kamoli držati nekoga ko priča kineski
znakovno i nerazumljivo dok ne postavi to pitanje o godinama
stavljajući me u kategoriju
a onda iz tog plastičnog kontejnera od otrovne plastike
deportuje na grobno mesto
izobličenje postaje izobličenje
kao što je i bilo dok prolazi kroz mehurove u čaši

_____________________________________________________________

Vladimir Milojković
11.34 pm – 11.41 pm
2.6.2013.
(u zbirci pesama 'Razgovor sa Hertom' / in book of poems 'Interview with Herta')