Gledam na život dve i po godine,
tog novog života
prvi put sam imao plan
da posetim prijatelja
u ostalim sobama
bilo je više prašine
i ništa mi se ne dešava.
Nikada.
Sve je prah.
Doneseš koleno od blata
znači da nije dobro
visio na tankoj niti
mehanički zvuk u uglu moga oka
glas mrtvih uspomena.
Spustio sam glavu na rasklopni krevet.
Glava u veštačkom cveću
kao grobno mesto
svi ljudi koji prolaze podno solitera.
I kiša koja se najavljuje
kroz šuštanje
kao utvara
zaglavila se knedla,
ne mogu da gutam
bol -
dolazi od nevidljive rane.
________________________
16.06 h - 16.14 h
14. 07. 2018.
subota
(Prozivka/Harcosok Sorakozója)
V.M.
No comments:
Post a Comment