Korona dnevnik (1)

Sinoć sam i pored užasne migrene uspeo da završim s (ponovnim) čitanjem Dnevnika Ane Frank. Da sada ponovo mogu da učestvujem u odabiru 7 najboljih knjiga, knjiga koje su nešto promenile, to bi sigurno bio Dnevnik koji me je zaista, ovoga puta duboko potresao. Neke knjige, a nema ih mnogo, koje sam čitao, nešto su promenile u meni. Ovo je sigurno jedna od tih. Reč koja mi neprestano odzvanja u glavi, još od sinoć je "beznačajnost". Neće mi biti jasno zbog čega ti prazni, bezlični, zapravo potpuno šuplji ljudi, bez imalo duha i bilo čega vrednog imaju toliko mržnje koja prosto hulja svakim njihovim udahom. To je nešto što će verovatno biti, za mene nepoznanica. Isto kao što je nepoznanica i to kako je moguće da se na mojoj listi, čak bliskih prijatelja, nalazi toliko ljudi punih mržnje, za migrante, za druge koji ne razmišljaju i ne gledaju tako ograničeno kao da imaju konjske amove na očima. I zaista se nadam da će ova Magda Goebbels novije srpske politike da se nakon svega sprovede u potpunu, trajnu izolaciju. Jer je šupljina u njoj prevelika, a samim tim i mržnja kojom je sve više ljudi zaraženo. Malo je reći da sam i u ovim uslovima, šetajući doživeo da me ne jednom, već četiri puta verbalno napadnu sa istom tom mržnjom i gađenjem s kojom se ova spodoba u svakom smislu te reči, svakodnevno obraća običnim ljudima koje prezire. I jednostavno mi je dojadilo. Jer, slažem se sa Anom Frank, sloboda je nešto neprocenjivo, nešto za šta vredi dati i život. Ali nisam siguran da ljudi koji imaju toliko prezira u sebi, a u tu grupu uključujem i one koji su do juče protestovali i podržali rasističke izlive protiv migranata, i koji su me uzgred pozvali (?!!!) da se priključim jednoj takvoj mrzačkoj / fašisoidnoj grupi, imaju to toliko potrebno srce.

6. april 2020.

(*Magda G. - premijerka Srbije)

/inspirativno mesto, april 2020./