SKICA - PAUČINA ZA JEDAN DAN

/3 Maj 1942/

JUTRO

Prethodni dan bio je pun znakova!

Da ne ide po dobrom

Sivilo jutra koje je došlo

Potvrđivalo je naše strepnje

Sve što nas spakovano već danima čeka
Znam, neće nam trebati
Tamo gde idemo, gde smo pozvani
Mi, potomci Davida i Solomona
Spremnost čitavog mog, i samo mog ljudskog bića
Nije došla odjednom.
Brz, jutarnji još snen pogled na radni sto / moje dugogodišnje Utočište /
Knjige, knjige, knjige, obavijene zlatastom prašinom odavnina

PODNE

Svi su pošli, oni prozvani
I oni koji su nas pratili
Pošla je sva ta naša skučena, pritajena energija
Oni koji su ostajali duž našeg poslednjeg puta
Ka Starom Sajmištu
Preko pontonskih mostova
Bili su naša straža, naše pamćenje za dan sutra, koji za nas nikada neće postojati
Poslednje lampe naših Staništa duž Jevrejske ulice i dalje
Ugasile su se tiho
Na čin pogubljenja
Nismo bili spremni, ni pre, ni danas ni sutra / Zašto mislim o sutra? /
Zašto govorim o sutra, kada će to biti dan koji neće postojati
Ili se varam?
Učili su nas o tom činu / teško mi je da mislim o toj reči / odavnina
Iz prvih knjiga-talmuda
Iz prvih soba našeg naroda
Kako je lako ispisvati ove reči
Kada stojiš iza svoje odluke
Ono što pamtim, dok sam koračao čvrsto, nisam želeo da odem sa ovoga tla
Miris moje ulice, detinjstva, odrastanja, stasavanja
Miris moje zavičajne kože
Majskog dana
Koji je mamio da ostanem.

SUTON PRE VEČERI

Nekako je sve došlo brzo, u Suton
Predao sam se molitvama, želeo sam to
Nemim posmatranjem sebe oko sebe.
Pitanje: Da li postoje strane sveta na kojima nismo bivstvovali
Mi, potomci Davida i Solomona?
U ovom obeleženom prostoru odlaska, na levu obalu Save
Obavijaju me zeleni pojasevi sreće. Skica za jedan dan je zabeležena.
Dogovor je pao
Jevrejin lutalica čeka da preuzme u danu koji za nas nikada neće postojati
Pre predaje, pre mraka udahnuo sam duboko
To nije bio udah Smrti.
To je bio udah tako opojan, od mirisa zlataste prašine odavnina.

DAN SUTRA - DAN KOJI NIKADA NEĆE POSTOJATI

On, Jevrejin lutalica nije ni slutio, da će nova Skica
Prodrmati do srži.
Već neko vreme put ga je vodio u ovaj deo sveta.
Prozor na Staništu u Jevrejskoj ulici, u kome će ostati /nrodređeno/ bio je otvoren.
Posmatrao ga je golub.
Majsko jutro
Bilo je jasno svetlo
Znao je govor ptica,
Mislio je: On nije bio baš običan čovek
Skica za jedan dan, kao paučina spustila se na sto
Zar on nije Jevrejin lutalica?
U prvi mah nije je pažljivo pogledao, nije bilo potpisa autora!
On voli jasne slike sveta, čiji je vekovni svedok.
A zašto bi jedna laka Skica-paučina, mogla da ga uznemiri?
Mogao je ovu Skicu-paučinu napisati bilo ko
Čitavog dana, sa Skicom u džepu / nekako se našla tu, slova su iskakala, učila ga /
Pored mirno stojećih ljudi, pogleda punog neverice.
Jasno!
Oni su tu da nastave ovaj dan
Te ponovljene slike nemosti i neverice prate ga od trenutka, kada se on
Takav i takav usudio, da ne da vodu
Onome
Koji se slavi, obavijen zlatastom paršinom odavnina.

EPILOG

On, kao vekovni putnik-prolaznik /zna on šta je kazna/
Kroz svet patnje, konačne odluke i predaje
Između iluzije Rađanja, Života i Smrti
Okusio je samo rašanje i lutanje.....
Kolika nedovršenost u njemu?
Dan je bio blistav
Skoro nestvaran
Stajao je na desnoj obali Save
Posmatrao Staro Sajmište
Poslednje kratko Stanište
Sada je već znao
Autora Skice-paučine.


Autor:
Katarina S. Jovanović
(Beograd)