Podići ćeš glavu i opalićeš

Znam da ćeš me ponovo opaliti

maljem ako provirim na ulicu

sa uvojcima polutalasaste kose

i smešom misli

od vikenda

opalićeš me kao nikada pre

kada Crvenkapa zamahne korpicom

a Vrana prodre kljunom u kičmenu moždinu

na ugaonom kauču

sa šminkom na stolu

podići ćeš glavu i opalićeš

raširenim zenicama

a onda će pretpostavka da

se pretpostavi i postaće činjenica

jer se nećeš isprsiti

nećeš koraknuti napred otvorenog mozga

već ćeš kao prošlost

da se zakucaš

a tada ćeš me opaliti

ponovo kao prvog puta

pod laserskim svetlom okružen crnim zidovima

sa lancima i pirsingom

u jeziku koji uporno guraš u moja usta.

Autor:

Vladimir Milojković