U fazonu "pazi šta pišeš"

SrBski Chun-Li

Somehow I knew you just find me

I thought you’re smarter than that

Strategically designed architecture,

                      architecture that only I have the pinkprint for

Never the less, you took the bait

And oh, I get it

You paintin’ me to be the bad guy

Možeš kupiti kesu za povraćanje ako ti je muka, Sonja

Možeš sakupiti 65.000 požutelih protestanata

                                      čim odeš na godišnji, Jasmina

Možeš paziti da ne upotrebiš šešeljevsku terminologiju, Aljoša

I come alive, I,  I’m always stay high

Designer thigh highs

It’s my lifestyle

Kaže fikus 401, nema iseljavanja

Kaže fikus 1, živimo 46 miliona puta bolje

Kaže fikus milion i 101, ne koristi Šešeljeve izraze

                                    ili budi svestan njihovog značenja

Kaže fikus 4 miliona i 500, koristiš Vučićevu retoriku i bićeš

                                  koristan na sledećim izborima

Kaže fikus 3 miliona i 70, Vladimire pazi šta pišeš

                                                 i objavljuješ

I been on, bitch you been dosmanlijski con

Bentley tints on, Fendi prints on

Ay yo I been North, Laura been Croft

Plates say ’Chun-Li’ drop the Benz off

Možeš okrenuti čmar i gaće požutele od dosmanlijske demokracije

                                                                   sranja i pišanja

Možeš skakati iz mreže u mrežu retoričkih okvira

                                          otpadaka sa smetlišta istorije

Žuto je trulo, korodiralo je kao i srBsko tzv. srce

Kažeš, pričaj srBski, ćirilica brate –

Truliš na rate, srce ti je puno razgrađenih hamburgera

You play checkers, couldn’t beat me playin’ chess

Kažeš, razbijaćeš glave ako postanemo k’o Francuzi

Ali tvoj android voli da se guzi

Žuto, samo žuto – back seats bitch, fuck the gossip

Bitch it’s King Kong, yes it’s King Kong

Chinese ink on, Siamese links on

Call me 2 Chainz, name go ding dong

So they can get on their fuckin’ keyboards

                               and make me, the bad guy

Samo srBski, samo srBski, malo ruski, patriotski

Najbolje kineski, lezbijski

Now I’m about to turn around and beat my chest

Pesnici poput mene, potrebni su

Bitch it’s King Kong

I mean I been Storm, X-Men been formed

Tanjiri govore, radnici-robovi se traže, kosti naci M. Draže

Rehabilitacija kvislinga been on, bitch you been con

Na svojoj tastaturi otkucaj jebeno Chun-Li, lošim me napravi

I’m my Kingdom, yes Miss Bitch yellow con

I been on, city light prints won’t gone

Slušaj nadalje srBski-kineski sa ekrana, it’s been yellowishly on

______________________________________________

≈ 17.53 h – 18.40 h

27.12.2019.

petak

(Sombor, Café SG Priča)

[kurziv na engleskom Nicki Minaj – ’Chun-li’]

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Herta priča svom Nerudi

Herta priča svom Nerudi: - Moja poezija je

                                                 zaključana

imam 40 i kusur godina, a osećam da imam 20

pakuju me u razne kalupe

pijem lekove i alkohol

znam da ne bih smela jer to uništava

ali, ja ne znam drugačije

                           i idem, idem dalje

ulazim sve dublje i onda više ne znam

                         ko sam bila.

_____________________________________

21.41 h – 22.45 h

27.12.2019.

petak

[Studio Vincent, Sombor, Poeziodrom #4]

Something I didn't seem to find

I am waiting around

For something I didn't seem to find

na ulazu hitnog prijema

    nema opcije za tela života

               osim za one na umoru

                     sa potpisom i pečatom

                                                   pokušaj

                 procesa progresa pokretne trake

                   proizvodnje rektalne smegme

            samoubilački prst u dupe

       u boksericama stojim

gutajući 400 mg

               mravi i paučine

                                štakori

        prolaze kroz mozak

    flaša vode da zalije

koktel protiv mučnine ubrizgan gluteusno

– ti nikada ne bi bio zadovoljan, samo nalaziš

      razloge da kukaš, izgovore da ne radiš,

         a nemaš ni pravu depresiju –

      rekao je prijatelj sa etiketom najbolji

         integrisan u progresivne sistemske podlive

               druga strana, introvertna, ćutala je

                                zarivena u sivilu

     No need to pretend that it was

                   When it wasn't

                           Why?

      Did you hold on so long?

Playing sides, oh, to pull me in

              Why pretend?

__________________________________


8.10 h – 8.18 h

18.10.2019.

petak

[stihovi na engleskom – Sally Dige;

pesma “No Need To Pretend”]

friend or foe

16.35h

Jedan razgovor od juče (16. septembra) me je duboko potresao, pre svega jer mi je nakon višesatnog šoka kroz glavu prošla uznemirujuća misao, da ako je takav razgovor moguć, ako je takvo stanje stvari moguće među prijateljima, da li onda i koga uopšte mogu smatrati prijateljem. Ta misao se zadržala u sivoj masi i intuitivno - neće skoro otići. Malo je reći da sam potresen. Dubina se dobro iščašila. Gde živim? Da li vredi živeti? Ko su oni koji te okružuju?

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

pogledaj koji te okružuju

u džepu svojih hlača

uvjerena sam – minus

mada znam u biti

trebate biti zadovoljni

navečer                                  prije troškova

                                              kiseline vremena

                                              mjesta nesreće

otimaju za kobasice                                              besplatne otkaze

                                           izgriženih tvornica

                            na ostavljenoj zemlji koja nikog ne zanima

                                                                                                  za nekoliko sati

                                               manchester            hladnog mlijeka

grlo ispušnih plinova

                                         nije dosta očaj

                                                                      što si se nadala

pogledom                                                                                   istresla

                             iznajmljenu             sadržinu

                                                    ovdje

                                                ćeš krepati

                                                          ↓

jedne noći           ----------------→     ●                          po povratku

                            osušene

                                                        krvi

--------------------------------

11.40 pm – 11.54 pm

utorak

17. listopada 2017.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Fašizam kao prijatelj

Fašistička banda neometano uzima zakon u svoje ruke, nekažnjeno hvali fašista. Banda ima jasnu i neskrivenu podršku režima. Usprkos svemu, ova banda skuplja „like-ove”i „share-ove”diljem interneta, brani Fašizam kao prijatelj. On – dat će ti posao; međutim, svoje rasističko nasilje naziva „edukacijom“. I zaista, zašto fašistički teror ne bi mogao biti „edukacija”? Ako gaziš kritičare, reci da je u pitanju „dijalog”, ako uvodiš jeftin dječiji rad, ti ga nazovi „dualnim obrazovanjem“, ako eksploatiraš radnike, a ti reci da je u pitanju stvaranje „povoljnog gospodarskog ambijenta”. Scene ove, zastrašujuće podsjećaju na posramljivanje i kažnjavanje. Gledajući ove jezive scene gledamo sliku hijerarhijskog društva, u kojem se obrazovanjem smatra uvođenje u poredak u kojem svatko maltretira slabijeg od sebe i trpi maltretman onog jačeg – društva u koje se inicira ponižavanjem i nasiljem.

Ova „edukacija”namijenjena je svim građanima. Lekcija glasi: „ako ne budete dobri, ako se ne educirate”fašistička banda oduzeti će vam i ono malo što imate.

22.02 h – 22.10 h

16.09.2019.

ponedjeljak

09.09.2019.

exit

izlazi iz gradova
pad na kamen
u blato
nakazna sela liče
u kojima žive ludaci
gledaju sa terasa
i kreten ispred
previše
glad
naznaka love
bruji hladan rez
moram da čekam
loš miris i stisak po glavi
rana odlučnost u šaci
a onda smo doručkovali
prostor je mali
nemaš gde od tuđeg prisustva
ne diraj me
neću
odjebi
osećanja će nas razneti

______________________

19.14 h - 19.19 h
09.09.2019.
ponedeljak

niko

pustinja je moj konj

ugalopira u sobu

udari razmazuju ja po stolu

escajg u mesu

grive i repovi

te mrtve nje

_________________

21.40 h - 21.43 h

09.09.2019.

ponedeljak

letnje pesme

obično TO

obično TO

nije TO

nosi niti

to JA

neprimetno je

oko traga

u polju

TO korača

i čeka

obično

u bekstvu

TO

među nogama

među stvarima

obično želi

da uzima drugo

misli

iako je obično

TO skriva se

pa bude san

bude pesma

u sebi TO - bude

obično

se širi

rasprostire

obično

zagrli svet

kada lična tragedija

govori

o uticaju

laže se

JA

ovim sistemom

moje se zvezde ne vide

pričam

ali TO

se dešava mimo nas

_____________________

/park kod Kalvarije/

11.49 h - 11.56 h

08.09.2019.

nedelja

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

neko ko ti dođe

neko ko ti dođe

u kuću knjiga

ne haje za najmanje

kad je prijatelj

ne ostavlja te go k(r)asno

kazuje na čijem grobu je

saznao istinu o sebi

___________________

/park kod Kalvarije/

12.14 h - 12.16 h

5.9.2019.

nedelja

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

moj se kara

ja se danas i sutra karam
u krugu
i već u nedelju u krvi
iz mojih usta za priliku
se danas karam
u tu belu košulju
u krvi

_____________________

/park kod Kalvarije/
12.19 h - 12.23 h
5.9.2019.
nedelja

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Lutanja

Curenje života

Ne sjećam se sna od prekjučer.

Stojim u gomili narančastih majica. Jedna žena

priča o udaji – samo da mi nađu nekoga da se još udam.

To je tako provincijski. Najradije bih ostao u stanu.

Između četiri zida razvlačio se po krevetu. Ali želim kroz Peščaru.

Imam bijelu košulju i crnu trenirku dolje.

Ne sjećam se sna, ali podsjeća na ovu situaciju.

U gradu sam koji je moj, ali ne poznajem nikoga.

Ili neki mene poznaju ali se namjerno ne žele javiti.

Gledaju me i ja gledam njih – ne znamo se. Kao da nikada nismo

prozborili ni riječ, a jesmo. Tumaram ulicama sopstvenog grada, ali kao da nije

moj grad nego neka zabitara koju su svi zaboravili. Jedan grad, jedan život.

Drugi grad, drugi  život.

To je pisalo negdje i urezalo mi se u pamćenje

dok stojim ispred zatvorenog marketa sa natpisom „bolji ukus – chipsy“.

Hvatam se za probiotik da spriječim nekontrolirano curenje života koji pokušavam prepješačiti.

________________________________

7.58 h – 8.07 h

11.08.2019.

nedjelja

[Kelebija, granica]

Menstruacija

Svi su se ubili.

Neki su skočili, neki su se ugušili.

                                  Svi.

Anne je okončala u 45.

Imam još vremena – razmišljam

Imam još ravno pet godina, ili ipak nešto manje.

Godišnje nekoliko puta

Dobijam pretnje uništenjem.

Kao da nasilnici, napadači mogu namirisati moje misli,

Moj mozak dok broji, dok se krije od sunčanice,

Dok gazi ulicama raznih gradova.

Pokušavam sabrati utiske,

Sugestije i komentare, indirktno upućene,

Da je odgovornost moja.

Jer, pretpostavljam, da ako razmišljam o kraju,

Onda svako ko odbija da o tome razmišlja

Ima pravo da se od takvih misli brani:

Udarcima u tuđ potiljak,

Udarcima u tuđ stomak,

Udarcima,

Udarcima,

   Udarcima,

      Udarcima,

        Udarcima,

Udarcima u glavu,

           Udarcima,

              Udarcima,

                 Udarcima,

                   Udarcima,

Udarcima u mozak,

                Na betonu,

                U dnevnoj sobi,

                Na pešačkom prelazu,

        Bilo gde.

Poznajem taj nameštaj.

Poznajem te čeljusti.

Poznajem te poglede.

Poznajem.

Poznajem te.

Dok me gledaš i prodireš u sivu masu

Mojih misli

               Utorbe

U materici mojeg sopstva

               Dok režeš

U pokušaju da hirurški

                        Jednom za svagda abortiraš

Taj zatamnjeni lik izvesnog kraja.

___________________________

15.33 h – 15.47 h

01.04.2019.

ponedeljak

(Subotica / Szabadka)

[*Anne Sexton, ispovedna pesnikinja; 1928. – 1974.]

 

Traganje

Trebalo je da proživim komad života

shvatih konačno – nije potrebno gubiti vrijeme

tragajući za podrškom prijateljskih duša

U odsustvu takvih

može biti posve dovoljna žudnja obustave

moguće je život usmjeriti

on raste u ovome svijetu unutar nas samih

Kada pomislim na godine trčanja u traganju

hvata me jad

zbog uzalud protraćenog vremena.

______________________________

završeno u 12.57 h

18. kolovoza 2019.

nedjelja

(u parku kod Bajskog groblja)