Poezija konteksta / Diverzitet diverziteta

inter city train imported larger

popiti gorku tečnost

sa poreklom odakle i voz

brežuljci se smenjuju

i domaće jare sa crnim okovratnikom

bez poplave u dve reči

nepodnošljivo sunce

jer sunčanca je lošiji izbor

kao senke koje izviruju

kuća u polju bez prozora

kao suvi pastel iznad uzglavlja

ruševine od zidova

moja tvrđava

oko tela

kran podiže blok

fabrika ničega

jer imati strah za uspomenu

od krucijalnog je značaja

za sunčanicu

nivo se podiže

od knedle pored grkljana

ubili su je/ga

prostitucija postaje opcija

sa pokvarenim zubima

i rascvetalim krajevima

kada shvatam da to nije opcija

toliko željena i tražena

a nije ni ponuđena

na jedan i dva

tri ne postoji ni četiri

otvoren prozor bez oblaka

naduvani zec i medved

sa glavićem u rukama

školjka od ekrana

tela se njišu

dišu

udišu

i ja u gomili

masovno se pomeram

drhtim bez šećera

umirem

tražićeš smisao u danima

u noćima

u međuvremenu

na grobu sasušeno cveće

od pre nekoliko meseci

bez imena

sa alergijom

gorka tečnost bez iritacija

uzimam jedan

uzimam dva

uzimam tri

četiri

pet

šest

deset

dvadeset

uzimam sve što stoji u konzervi

otvaram i zaključavam

u tvrđavi

predugo za život bez zida

za život bez kore

od grejpfruta

za život sa bakterijama i virusima

otvoreno za sunčanicu

za tupi bol u glavi

u pljuvačnim žlezdama

za ekran koji šušti

za telo koje guši

na plahti

leš

bela usta na betonu

izmišljeni čuvari reda ispituju

izmišljeni događaj

sa ptičijim govnetom

flašom od mineralne

plastičnom

ogledalom

u krugu

mrtvačkom kolu

ja sam leš

ja sam duh

u životu

uzimam dvadeset i sve

od konzerve

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

26.5.2014.

7.51 am - 8.10 am

(train, Belgrade - Subotica)

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

sloboda je gorka

i teška

jer nije moguće            da poletim pre nego što             se razbijem u podnožju

isto kao što nije moguće                                  da iz žila poteče crveno

                                      i da isteče a da ipak ustanem

iz poluležećeg stava u                                                    belom koritu sa penom

                                     obučem se         očešljam kosu

namažem telo veštačkim mlekom                  ogrnem havelok u teget boji i krenem

                     kroz vrata                                                            u pravcu sobe

u pravcu kreveta

u kojem

se nalazi

bela

praznina

ali sloboda ponekad dolazi tiho

kao revolucija

iz pozadine

iz malog mozga

u kojem

nema

hematoma

samo oporost u ustima

papile se grče

a na sivom ekranu velikim slovima RADNIČKE NOVINE i ISTINA

kao da će neko to da primeti

u noćnom terminu

davno posle ponoći

kada već i skoro sve ptice spavaju                                             a kamoli ljudi sa mozgom

~~~~~~~~~~~~~~~~~

5.7.2013.

about 2.07 am

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Author:

Vladimir Milojković