Danse macabre

Ja neću da gledam drugima u leđa

Ja neću klijentelizam

Ja neću da budem dio šablona

dok kočnice tlaka guše moj lik

Ja neću da nosim stožer Listopadske revolucije

Ja neću da budem ograničeni nadražaj erogene zone

nedostatak kritičke i naučne misli

Ja neću današnji prekarni rad

nemogućnost da se živi u polju umjetnosti i kulture

Ja neću ljudski software

predatorski i udvorički

Ja neću institucionalizirani hardware

Ja neću da čekam u redu

da nosim sivo poslovno odijelo

all those beautiful tears

washed away by the river

situacija zahtjeva: певај на срБском!!

Ja neću da budem pragmatični motiv

Ja neću mehanizme partizacije

neetičku socijalnu mobilnost za preživljavanje

Ja neću da budem kapo –

žrtva protiv žrtve

Ja neću klike i nepotizam dugoročnih investicija

Ja neću kontinuiranu izolaciju

Ja neću da sve njegove misli postanu stvarnost

situacija zahtjeva status quo mode opératoire

move your body

leave your body

behind

ritmički lice na kraju tunela

___________________

19.21 h – 19.41 h

9. rujna 2018.

nedjelja

Autor:
Vladimir Milojković

Photo(s):
"Umetnost u Protestu"
art performance 2013
(klub 'Žica', BG)

Pesma za vreme rođendana

Među izbljuvcima

Rođen u rupi

Punoj hiperaktivnog smeća

Gde nema razloga

Gde nema svetla

Iz utrobe amputiran

Organ proleće

Kroz prozor čaure

Sa žigom na kapcima

U zagrljaju ograde

Leži do pregrade

Pobeći ne može

Ni pacov iz šake

A svet se pretvara

U gomilu ničega

I kao ne znam šta

Počinje da zaboravlja

Na putu prašina

Sedi i čeka

Neka nova komora

Gde nema micanja

Buka oružja

Klicanje ekrana

Gde stoji u redovima

Gde nešto pokušava

Ostavljen da ugine

Usred fabrike

Grimasa i izraza

Sam u rektumu pećine

07.03.2003.

petak

Autor:
Vladimir Milojković

[objavljena desetak godina nakon što je napisana povodom projekta "100 hiljada pesnika za promene" gde je odabrana kao jedna od najboljih]

snovi / dreams / träume / rêves / álmok

Berlin

Zašto volim Berlin?

Posmatram: Berlin-Charlottenburg, Berlin-Alexanderplatz,

Berlin-Zoologischer Garten, Berlin-Marlene-Dietrich-Platz, Berlin-Mitte, Berlin-Treptower Park,

Berlin-Hackescher Markt, Berlin-Bellevue Palace, Berlin-Lientzesee, Berlin-Hauptbahnhof,

Berlin-Kreuzberg, Berlin-Tiergarten, Berlin-Flughafen Tempelhof,

Banhof Potsdamer, Brandenburger Tor i reka Spree;

razmnožavanje domaćih životinja – neka analiza dnevnih stihova

sabijenih u knjigu, a potom i sinovi nacija poniklih sa farmi;

šutirajući jeftinu nacionalpatetiku – katarza je opšta – ovde

u lokalnim kertvarošima

pevaju pevci i pevaljke, bez pameti i smisla, nepovezano domoljublje,

koncentracija sveopšte bagre testosteronske

testo-steronske

test-ost-eronske

eonske – perspektive

u Berlinu i kante za đubre uživaju u čistom

i đubre je čisto između solitera

raste grmlje

na slikama

volim Berlin

zanimljiv i uzbudljiv prostor

i ostali statusi iz Hauptstadt von Deutschland

Zašto?

Posmatram: Ker, Šandor, Prozivka, Gat i ostali delovi ka centru

iskasapljene staze, ljudi, korenje....

Sveži produkti malih i velikih nuždi lokal-patriota,

urlici u dnevnim novinama;

a kroz mali prozor na šalteru psihijatrije uokvirena mrtva šalteruša – gleda

kao da nikada nije napustila

prostor Szabadkai Közkórház.

______________________________________________

20.48h – 21.27h

27.07.2018.

petak

(Harcosok Sorakozója)

Vreme smrti i razonode

Teško je opisati situaciju koja grabi deo po deo svakodnevice. Borba je ponekad besmislena. Ponekad, jedini način da opstanem jeste da "kriknem" na sebi svojstven način, kroz poeziju. Ne postoje dubokoumne rečenice sa pojmovima koje treba raščlanjivati kako bi se doprlo do dela suštine. Samo jednostavno; poezija u svom najsirovijem obliku; poezija bez težnje za metaforizacijom; poezija kojom saopštavam svoj autsajderski doživljaj života - neki novi stil i forma kojom oblikujem izraz.

Ovoga puta SKOK u vremenu smrti i razonode.

Mogućnost objavljivanja u dnevnim novinama je, smatram, možda i značajnija od objavljivanja u kulturno-književnim časopisima i zbornicima. Pogotovo kada je reč o anagažovanoj umetnosti.

[klik na naziv pesme, istaknuto crvenim]

Joe Fraizer & Marina na petom

Gledam na život dve i po godine,
tog novog života
prvi put sam imao plan
da posetim prijatelja
u ostalim sobama
bilo je više prašine
i ništa mi se ne dešava.
Nikada.
Sve je prah.
Doneseš koleno od blata
znači da nije dobro
visio na tankoj niti
mehanički zvuk u uglu moga oka
glas mrtvih uspomena.

Spustio sam glavu na rasklopni krevet.
Glava u veštačkom cveću
kao grobno mesto
svi ljudi koji prolaze podno solitera.
I kiša koja se najavljuje
kroz šuštanje
kao utvara
zaglavila se knedla,
ne mogu da gutam
bol -
dolazi od nevidljive rane.

________________________

16.06 h - 16.14 h
14. 07. 2018.
subota
(Prozivka/Harcosok Sorakozója)

V.M.

Raspad

Praktično u vreme jedne od najvećih kriza u novijem periodu (mog) života raspao se moj omiljeni bend sa ex-yu prostora. Njihov poslednji album iz 2011. nosi sada se čini simboličan naziv "Vidimo Se". Od raspada je prošlo nešto malo više od godinu dana i teško je reći da li se zaista vidimo ili ne. Poslednje što sam čitao o ovom izuzetnom bendu, za čije pesme je vezano mnogo bitnih momenata iz mojeg života pa i stvaralaštva, jeste da bend radi na novim pesmama. O razlozima raspada sada možemo razglabati do beskonačnosti i povod ovog kratkog osvrta na njihovu muziku svakako nije taj. Povod je želja da se podsetim značajnog perioda, ali i da na neki način opišem taj period dvadesetih i ranih tridesetih godina kroz omiljene pesme Darkwooda.

1.Zapremina Tela

Best of the best - pesma za koju me veže mnogo trenutaka, pesma koja je obeležila jednu deceniju, koja je donela mnogo uspona i padova i, prekretnica, lomova.... Pesma me podseća i na neke od najtežih perioda kada je svaki dan bio pitanje života ili smrti. I dan danas taj brzi ritam budi melanholiju koja je nekada bila svakodnevica. Periodi teškog sivog koji su trajali i trajali. Kada bih sedeo sam na mnogobrojnim inspirativnim mestima. Najviše sam stvarao upravo u tim periodima sivila. Ova pesma je bila ujedno i tužna i sretna. Puštao bih je da pojačam osećaj sivila jer sam tada bio u inspirativnom naboju, ili bih je u trenucima očajanja pustio kao neku vrstu duhovne hrane uz pomoć koje bih uspeo da isplivam u manje sivu zonu. Na vrhuncu, kada je ova pesma bila ultra hit, desio se i koncert na sada odavno usahlom Trench Town festivalu, gde se u prvim redovima jasno može videti moja malenkost kao jedan od najvatrenijih fanova.

2.Život počinje u 30-toj

Pesma bez teksta. Samo ritam elektronike. Zapravo tekst je kompjuterski modifikovan. Dok sam je slušao, zaista sam osećao da to što je trenutno sve odvratno ništa ne znači jer život tek treba da počne. I zaista, početak tridesetih mi je pre svega na umetničkom planu doneo mnogo značajnih i pre svega pozitivnih promena. Neke od njih su trajno uticale na moj način razmišljanja. Činilo se da je život zaista počeo i krenuo uzlazno i da sve ono propušteno u periodu vegetiranja pre 30-te može biti ne samo nadoknađeno nego i prevaziđeno. Vegetiranje koje je trajalo deset godina, tokom dvadesetih, i koje nije donelo ništa toliko značajno da bih se toga setio je bilo završeno u jednom periodu. No, i pre toga sam počeo da slušam ovu pesmu intenzivno. Krajem dvadesetih davala bi mi nadu da će kroz 3-4 godine ipak sve krenuti na bolje. A kada su tridesete počele osećaj da je sve to baš sada, upravo, je ono što bi me održavalo. Ovom pesmom sam se uvek podsećao na to da imam razloga da živim.

3.Kolotečina

Često sam imao utisak da živim u pustinji. Pustinja o kojoj se peva u ovoj pesmi za mene je svakako bio grad. Ne samo moj rodni, već uopšte grad kao naseljeno mesto peščanih zrnaca, gde zapravo nema nikoga, jer me niko ne razume, jer sam sam u toj pustinjskoj gomili ljudi. Uvek sam želeo da pobegnem iz pustinje. Čini se da je u međuvremenu ponegde nikao kaktus, a ja i dalje lutam tražeći izlaz. Ova pesma je takođe bila najviše slušana u periodima kada sam intenzivno razmišljao o smislu života. A kada ga nisam pronalazio razmišljao sam kako staviti tačku na tu agoniju koja me je sve više pritiskala. Ovo je takođe bila moja szomorú vasárnap. 

4.Prostor Između Nas

Negde u tom periodu sam ostao bez ijednog prijatelja. U nekom momentu su svi krenuli drugim putevima. Za mene je promena tek počinjala (bila u začetku), a većina mojih vršnjaka se transformisala u dosadne starce. Devojke su postale ženturače koje uz nekoliko slojeva naslaga celulita guraju svoje polurazvijene jajne ćelije, nemajući više nikakvih drugih tema za razgovor osim onih dosadnih o ispraznom životu čiji je vrhunac rođenje deteta koje takođe, po potrebi, može zameniti i nedostatak karijere. Tako se vrlo često (i dan danas) umesto nekog ličnog uspeha tj postignuća ističe upravo to rođenje. Na primer ta i ta je umetnica i majka (kraljica) - što je vrlo čest opis na raznim umetničkim dešavanjima pogotovo kada osim nekih beznačajnih postignuća dotične nemaju ništa drugo vredno pomena što bi se stavilo u biografiju. Tada je često to famozno dete i nešto što se ističe kao vrhunska umetnost zbog čega je rodkinja bolja i umetničkija od drugih. Muških prijatelja gotovo da i nisam imao pa tih par poznanika koji su isčileli iz mojeg života u tom periodu nisu vredni pomena. Ovaj prostor između nas se zapravo najviše odnosio na moju najbolju prijateljicu Ivanu koja se tada, u tom periodu odselila u inostranstvo i time je zacementiran kraj jedne životne ere. Synth muzika koja je tada baš Ivaninim posredstvom ušla u moj život sve je više preuzimala primat muzičkog ukusa. Polako sam se okretao elektronici, a Ivanin odlazak je ujedno bio i početak nečeg novog, nekog novog talasa koji je na vrhuncu doneo i objavu moje prve samostalne zbirke pesama.

5.Vrtlog Vira

izgubljeno vreme
uspavana mladost
suviše ljudi
zaboravljena lica
plamen kao kamen u vrtlogu vira

treperi svetlo
igra senki
korak bliže gubitku svesti
tragovi nemira u vrtlogu vira

sve što vrtlog vira krije
kao da se nikada dogodilo nije

kao da se nikada dogodilo nije (x5)

I kao da se zaista nikada dogodilo nije, dok sedim na ivici poslednjeg stepenika, gde se niko više ne seća (tvojeg) imena, u crnilu između zuba, u njihovim glavama je praznina velika.....


________________________________________________________________

U Subotici,
8. jula 2018.
u 18.41 h
nedelja

(Vladimir Vladda)

naše borbe

proleter tvoje ruke i tvoja puška u čast tvoje borbe skinuta glava spomenika naše misli proleter proleter proleter proleter u kamenu u bronzi isklesan si yu ex yu ex yu na ex tvoje ruke u kamenu u vodi lekovi escilatopram escila to pram ram načet bol krvi živi proleter proleter dvadesetprvi vek isklesan si kamen bronza gips odsečene glave spomenik proleter tvoje ruke tvoje borbe skinute glave moj grad moj grad moj glad very glad zapravo ne kuhinja javna sos prodavnica narodna moj grad glad kavez aušvic vic auschwitz tz megaherz herz grudi moje ruke tvoje ruke moje borbe tvoje borbe bez lekova sa lekovima u vodi pijemo fontana je suis misérable complexe proleter tvoja puška skinuta glava metak u srce naše misli u kamenu krv živi

__________________

22.49 h – 22.56 h

10.06.2018.

nedelja

(poluautomatski tekst – poezija toka svesti)

__________________

Autor:

Vladimir Milojković

(inspired by musique de YusYus)