Dvostruko staklo

Za mene potpuno nepoznata islandska spisateljica Halldóra Thoroddsen predstavlja otkrovenje. Već prvim sažetkom nakon naslova ovog kratkog romana privukla me je k sebi i uvukla u prizore usamljenih islandskih kuća, predela sa tek možda pedesetak duša o kojima sam svojevremeno kao tinejdžer maštao, gledajući karte Islanda, Norveške, Švedske, Danske i Finske u debelim leksikonima. Poetičnost Halldórinog stila odmah je uočljiva. To je verovatno još jedan razlog zbog kojeg mi je priča toliko bliska. Jer sam i sam, kao autor, pre svega naklonjen poeziji i poetskom izrazu.
U izolaciji, gde sam primoran da svet posmatram iza dvostrukog stakla; razmišljanje o neizbežnom kraju često je na dnevnom rasporedu misli. Da li je ljubav moguća u poznom dobu? - jedno je od pitanja koje autorka suptilno postavlja kroz priču o starijoj udovici koja se u jednom momemntu zaljubljuje u muškarca koji nije privlačio njenu pažnju u mladosti. Da li je moguća sreća? Da li smo ikada bili srećni ili samo živimo, vegetiramo dok se godišnja doba i pejzaži menjaju iza drugog stakla? Glavna junakinja odlučuje da se prepusti, ali baš tada ta neizbežna smrt odnosi ustreptali zanos, dodire; sve ono što je davno izgubila sa gubitkom svojeg višedecenijskog partnera. Vraćajući se ponovo na početak, a na kraju života,"iskustvo se više ne stropoštava na nju, ona je sama iskustvo. Stapa se sa svetom napolju. Postaje detetov nezgrapan pokret, pesak i lopatica." Ili jednostavo - "postoji."
Za ovaj roman, "Dvostruko staklo" inače objavljen 2016. godine, Halldóra Thoroddsen je dobila Nagradu Evropske unije za književnost.

Karantinski dnevnik (2)

Zarobljen, imam mnogo vremena za razmišljanje...... Fokus mi je skrenuo na muziku. Alanis se vratila, a nova pesma koja je snimljna pre ove korone vratila me je na razmišljanje kako o prošlosti, tako i o onome što bi trebalo da dođe, dok sam u sadašnjosti pokušao uz pomoć nekih oprobanih tehnika da stvorim nešto novo, neki sopstveni jezik.......

            svako ograničenje stvara sreću

ograničenje manje vidimo krećemo se u manjim razmerama što je šire i veće osećamo muke više osećamo manje volja jer znamo patnja je pozitivna desio se maler koji je popio žandar što smo srećniji magda i vladalac – šef napisao je smrtovnicu nama tim je manje patnje muke i straha jer se manje uzbuđuje volja sreća je negativna i plaća se po satu u frižideru sajma pareneze i maksime u užem krugu nesrećan slučaj u stvari srećan može biti kučka na malom ekranu kad upita – šefe koji ti je vrag ? život je otrov tim što smo srećniji zato se krećemo u manjim krugovima osećamo muke prolive migrene u četiri i pet noću čaša vode u olucima kojih na soliterima nema čovek primeti žice koje vise iznad prozora
__________________
11.23am - 11.31am 10. april 2020. petak

Korona dnevnik (1)

Sinoć sam i pored užasne migrene uspeo da završim s (ponovnim) čitanjem Dnevnika Ane Frank. Da sada ponovo mogu da učestvujem u odabiru 7 najboljih knjiga, knjiga koje su nešto promenile, to bi sigurno bio Dnevnik koji me je zaista, ovoga puta duboko potresao. Neke knjige, a nema ih mnogo, koje sam čitao, nešto su promenile u meni. Ovo je sigurno jedna od tih. Reč koja mi neprestano odzvanja u glavi, još od sinoć je "beznačajnost". Neće mi biti jasno zbog čega ti prazni, bezlični, zapravo potpuno šuplji ljudi, bez imalo duha i bilo čega vrednog imaju toliko mržnje koja prosto hulja svakim njihovim udahom. To je nešto što će verovatno biti, za mene nepoznanica. Isto kao što je nepoznanica i to kako je moguće da se na mojoj listi, čak bliskih prijatelja, nalazi toliko ljudi punih mržnje, za migrante, za druge koji ne razmišljaju i ne gledaju tako ograničeno kao da imaju konjske amove na očima. I zaista se nadam da će ova Magda Goebbels novije srpske politike da se nakon svega sprovede u potpunu, trajnu izolaciju. Jer je šupljina u njoj prevelika, a samim tim i mržnja kojom je sve više ljudi zaraženo. Malo je reći da sam i u ovim uslovima, šetajući doživeo da me ne jednom, već četiri puta verbalno napadnu sa istom tom mržnjom i gađenjem s kojom se ova spodoba u svakom smislu te reči, svakodnevno obraća običnim ljudima koje prezire. I jednostavno mi je dojadilo. Jer, slažem se sa Anom Frank, sloboda je nešto neprocenjivo, nešto za šta vredi dati i život. Ali nisam siguran da ljudi koji imaju toliko prezira u sebi, a u tu grupu uključujem i one koji su do juče protestovali i podržali rasističke izlive protiv migranata, i koji su me uzgred pozvali (?!!!) da se priključim jednoj takvoj mrzačkoj / fašisoidnoj grupi, imaju to toliko potrebno srce.

6. april 2020.

(*Magda G. - premijerka Srbije)

/inspirativno mesto, april 2020./

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Osećam topot stoke na ulicama
Njihov ksenofobni smrad širi se progresivno
Novofašizam se podliva
Iz zvučnika nove junice kukumavče o političkim bojkotima i demokratiji
Šire guzice ka oku Mordora
Bacaju senke od bodljikave žice krvi i časti
Odbrane Bele Evrope iako smo u predvorju evropskog zahoda
Gacamo po pišaćki
Ali ja – ne više!
Odleteću!
Pre nego što grozomorno sunce podgreje razlivene fekalije

_____________________________________

započeto oko 19h
završeno u 19.05h
29.02.2020.
subota
(Trg Slobode,Szabadka)

#detlićičešljugar

Herta priča svom Nerudi

Herta priča svom Nerudi: - Moja poezija je

                                                 zaključana

imam 40 i kusur godina, a osećam da imam 20

pakuju me u razne kalupe

pijem lekove i alkohol

znam da ne bih smela jer to uništava

ali, ja ne znam drugačije

                           i idem, idem dalje

ulazim sve dublje i onda više ne znam

                         ko sam bila.

_____________________________________

21.41 h – 22.45 h

27.12.2019.

petak

[Studio Vincent, Sombor, Poeziodrom #4]

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

La râpe, monsieur Paul !

         Odričem se                                                                       [pra-vo]

ja sâm                                    slučaj

na sudu

                                                                                 Ništa                                       za život

Ni ljubav, ni poštovanje, ni obaveze. Kvit u potpunosti,

šlag na torti

očiju punih

ko mi je zadao bol

Možeš onako posthumno

sad se moramo rastati, srećan put.

Cheer up!

osuđenik na vreme,                                                 cheer up!                                 ✃◬

s očajanjem                                                                                                             ☁

                                                                                  ↻  ۝  ↺              

                                  da, nikad se neću vratiti                        

                                                                                    ↝cheer up!↜     

           idem zalutao kao nekad, kotrljam se ka otvorenom groBU;                 .....pod ine.....

                                                                                                             ↑   ⌒ ⏇∡    ↓

                                                                                                         ● ⋖⋗ ◙ ⋖⋗ □

________________________________

11.34 h – 11.42 h

22. januar 2020.

sreda

[naselje Prozivka, Subotica/Szabadka]

U fazonu "pazi šta pišeš"

SrBski Chun-Li

Somehow I knew you just find me

I thought you’re smarter than that

Strategically designed architecture,

                      architecture that only I have the pinkprint for

Never the less, you took the bait

And oh, I get it

You paintin’ me to be the bad guy

Možeš kupiti kesu za povraćanje ako ti je muka, Sonja

Možeš sakupiti 65.000 požutelih protestanata

                                      čim odeš na godišnji, Jasmina

Možeš paziti da ne upotrebiš šešeljevsku terminologiju, Aljoša

I come alive, I,  I’m always stay high

Designer thigh highs

It’s my lifestyle

Kaže fikus 401, nema iseljavanja

Kaže fikus 1, živimo 46 miliona puta bolje

Kaže fikus milion i 101, ne koristi Šešeljeve izraze

                                    ili budi svestan njihovog značenja

Kaže fikus 4 miliona i 500, koristiš Vučićevu retoriku i bićeš

                                  koristan na sledećim izborima

Kaže fikus 3 miliona i 70, Vladimire pazi šta pišeš

                                                 i objavljuješ

I been on, bitch you been dosmanlijski con

Bentley tints on, Fendi prints on

Ay yo I been North, Laura been Croft

Plates say ’Chun-Li’ drop the Benz off

Možeš okrenuti čmar i gaće požutele od dosmanlijske demokracije

                                                                   sranja i pišanja

Možeš skakati iz mreže u mrežu retoričkih okvira

                                          otpadaka sa smetlišta istorije

Žuto je trulo, korodiralo je kao i srBsko tzv. srce

Kažeš, pričaj srBski, ćirilica brate –

Truliš na rate, srce ti je puno razgrađenih hamburgera

You play checkers, couldn’t beat me playin’ chess

Kažeš, razbijaćeš glave ako postanemo k’o Francuzi

Ali tvoj android voli da se guzi

Žuto, samo žuto – back seats bitch, fuck the gossip

Bitch it’s King Kong, yes it’s King Kong

Chinese ink on, Siamese links on

Call me 2 Chainz, name go ding dong

So they can get on their fuckin’ keyboards

                               and make me, the bad guy

Samo srBski, samo srBski, malo ruski, patriotski

Najbolje kineski, lezbijski

Now I’m about to turn around and beat my chest

Pesnici poput mene, potrebni su

Bitch it’s King Kong

I mean I been Storm, X-Men been formed

Tanjiri govore, radnici-robovi se traže, kosti naci M. Draže

Rehabilitacija kvislinga been on, bitch you been con

Na svojoj tastaturi otkucaj jebeno Chun-Li, lošim me napravi

I’m my Kingdom, yes Miss Bitch yellow con

I been on, city light prints won’t gone

Slušaj nadalje srBski-kineski sa ekrana, it’s been yellowishly on

______________________________________________

≈ 17.53 h – 18.40 h

27.12.2019.

petak

(Sombor, Café SG Priča)

[kurziv na engleskom Nicki Minaj – ’Chun-li’]

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Herta priča svom Nerudi

Herta priča svom Nerudi: - Moja poezija je

                                                 zaključana

imam 40 i kusur godina, a osećam da imam 20

pakuju me u razne kalupe

pijem lekove i alkohol

znam da ne bih smela jer to uništava

ali, ja ne znam drugačije

                           i idem, idem dalje

ulazim sve dublje i onda više ne znam

                         ko sam bila.

_____________________________________

21.41 h – 22.45 h

27.12.2019.

petak

[Studio Vincent, Sombor, Poeziodrom #4]

Something I didn't seem to find

I am waiting around

For something I didn't seem to find

na ulazu hitnog prijema

    nema opcije za tela života

               osim za one na umoru

                     sa potpisom i pečatom

                                                   pokušaj

                 procesa progresa pokretne trake

                   proizvodnje rektalne smegme

            samoubilački prst u dupe

       u boksericama stojim

gutajući 400 mg

               mravi i paučine

                                štakori

        prolaze kroz mozak

    flaša vode da zalije

koktel protiv mučnine ubrizgan gluteusno

– ti nikada ne bi bio zadovoljan, samo nalaziš

      razloge da kukaš, izgovore da ne radiš,

         a nemaš ni pravu depresiju –

      rekao je prijatelj sa etiketom najbolji

         integrisan u progresivne sistemske podlive

               druga strana, introvertna, ćutala je

                                zarivena u sivilu

     No need to pretend that it was

                   When it wasn't

                           Why?

      Did you hold on so long?

Playing sides, oh, to pull me in

              Why pretend?

__________________________________


8.10 h – 8.18 h

18.10.2019.

petak

[stihovi na engleskom – Sally Dige;

pesma “No Need To Pretend”]