URLIK AMBISA (Performance)

                              Urlik Ambisa , visual-poetical performance

KA IZAZOVU STVARI

MESEČEV ZNAK

(fragmenti iz algola)

ALGOL

                      Ostvariti jednu pesničku strukturu znakovnim materijalom čija će prevashodno vizuelna svojstva, utemeljena na samo na smisaono-logičnom i jezičko-slovno prepoznatljivom sadržaju naučenih fonoloških celina, /u/kazati na prostornost i metajezičnost neverbalne poetike. To je prostornost svemira još netaknutog našim neuralgičnim mitskim iskustvima, rastegljivog i jednosmernog grafičkog lanca istorije, činjenica i snova, i metajezičnost univerzalnih i nestatičnih elektronskih sistema.
                      Vizuelno kao duh i zaštitni znak, granica i međa civilizacije lineranog pisma, unutrašnjeg kontinuiteta euklidovske lako čitljive misli i novih tek nasluđivanih mogućnosti jednog planetarnog i 'totalnog jezika' u čijoj će konstelaciji podjednako jasno i jako da zrače tajanstvena Persejeva zvezda - Algol i njen ne manje uzbudljiv imenjak, kompjuterski jezik - Algol.



ALFABET

                 Alfabet je lanac slika (icône), komunikativnih aksioma koje smo dobili stavljajući pod znak pitanja sve mitove jednog istrošenog pisma.
                 Pisma koje je napuštalo neke od svojih osnovnih odlika u momentima kada se identifikovalo sa sve prozirnijim jezicima ispisivanja.
                 Is/pisivanje kao očajničko odlaganje stvaranja složenih signala za iznalaženje nekog drugog smisla koji ne definiše stvari i ne simbolizuje ih, koji u njima traga za onim višeznačnim što je istovremeno konkretno.



PATITE LI OD LETEROFOBIJE

                 Pokušaj preslikavanja toka misli neverbalnim elementima, zapravo partikulama jednog, u lingvističkom smislu razbijenog ali zato novim istraživačkim postupcima, samo ovog puta na semiološkom nivou, ponovo organizovanog jezika.
                  Pra-pismo budućeg pesničkog govora, koje uništava mitologiju jezika i mitologiju tradicionalno shvaćene pesme.
                  Poezija koja gotovo i da nema svoje prošlosti.
                  Pesma što je već pretočila misao u znak.



S JAGODAMA REĆI ĆU VAM
ILI U KAVEZU CRVENDAĆ

                  U potrazi za označenim, za elementima govora egzistentnih stvari, mi smo upravo ovde pred otvorenom pesmom sveta. Jer u njoj se ostavruje i ogleda, u beskrajnom tkanju signala i slika, tek izrecivi svet.
                  Našavši ključeve vizuelne poeme, otvorivši je u nepredvidljivoj igri logičkog i intuitivnog, na samoj ivici svetlosti i tame, svesnog i podsvesnog, mi ćemo se približiti označenom, tom putokazu preverbalne energije u kome počiva i zlatno zrno njenog neuhvatljivog bitka.


ZELENI VETAR

telo i gest
            pesma u ogledalu
zapravo
            nemogućnost pesme
matice značenja
                       u celini raskomadanog
                                                  sveta
odlisakavanje
                      tog proteklog trenutka
pokreta
           uhvaćenog budnim okom kamere
odabranog i mogućeg
jedino mogućeg jezika
                                   tela i stvari


MESEČEV ZNAK

                      Iskustvo akcije je iskustvo života u njegovim neposrednim i konkretnim oblicima. Akcija je čin. Isprva vidljiva jedino kao značenje, proces koji povezuje označavajuće sa označenim, čin koji proizvodi znak (Bart). Manifestuje se kao najuočljiviji vid života. Večita potreba za kretanjem, za otvorenim i beskonačnim carstvima igre i duha, smelosti istraživanja i smelosti mišljenja. Akcija je kazivanje i prvorodni krik tek oslobođenog homo ludensa , bačenog u ovaj ponor pitanja i neodgovora, čin koji se ne iscrpljuje niti samo u jeziku, niti samo u znaku.

TEXTUM

TEKST UPIJA JEZIK

razaranje sleda
                   konstrukcije brojčanih odnosa
tekst upija jezik
                   oprostoruje se
              oslikovljuje
smešta u samo vreme
                                    u iskustvo
                            naglašava
                                     otelovljuje
on je telo beline
                                   prostora
                         koji ga opkoljava
njegov sadržaj
                         njegova funkcija



ZATEGNUTA REČ

glas tišine
               delom je
        i glas pesništva
komunikacije NEizraženog


već slutim
               ovaj trenutak
                                    suočenja
krajnju budućnost
                       na granici
gde je zaustavljen znak
              a rođena reč
                            vreme u pitanju
sukob metafizičkog iskustva
                                                 i
                                  ludačkog sna
                               otvorenih očiju
taj glasni                 egzistencije
                  ponor
                 odnos
                 znaka
                  bića
                    i
                 jezika
na brisanom prostoru jedne
                               usijane svesti
reč koja izlazi umivena
                           sopstvenom krvlju
apsolutna u svom pobedničkom
                                                   hodu
zategnuta reč
                     slepoće


MAGIČNOST PISANJA

skriveni oblici
                     magičnost pisanja
                              - semantičnosti
u temeljima celina
                         mraz jasnoće
                              - razgovetnosti


oštra sečiva svesti
kao razdrte zavese
                      tekstovi značenja
logocentrična surovost
               umišljenih "bogova reči"



zatim suočeni sa sopstvenom
                          posvađanošću
neopreznom strategijom
                          ispisanih stranica
ispod teksta/tela protok
                         tok
premeštanje pitanja
                                izvora
                                           i
                                              cilja


DRUGAČIJA UPOTREBA JEZIKA


trag misli
               otisnut u prostoru
prepoznatljiv po zračnoj neumitnosti
ovor i svest stavljeni u pitanje


otisak je mnogo dublji
                     od vidljivog i opipljivog
reči i slova
                  kao gestovi očajničke samopotvrde
                            pisma što iščezava


to je resko zujanje pesme (vilinog konjica)
                   nad ponorima
                            drugačije upotrebe jezika



ZRAČENJE I NESTAJANJE


govori sadržaj i vizuelni znak
u tkivu razorivog teksta/tkanja
trošenje reči
              trošenje upotrebljivih jezika
sa onim što se pojavljuje
iza jedva prozirnih velova značenja
konačni oblici
                    linije nanizanih predmeta
umesto iscrpljenih
                    svetovi neposredne vidljivosti
zračenje i nestajanje



ELEMENTI DISANJA

ovde gde lice smrti razotkrivamo
                kao snivanje bez granica
na zatamnjenim stazama
                        verbalnog i vizuelnog
pred obrisima govora i glasa
elementi disanja
                         reči zamenljive
            i reči nepotkupljive
u igri bez ostatka


mozaično pitanje
u iskidanom vezu trenutaka
            u neodgovornostima forme
oštri ozon nevinih
               tek imenovanih slika/reči


Author:
         
               Miroljub

Todorović

mislite o signalizmu

PESME - SIGNALI


     Na zatvorenoj plohi (konačan svemir), koju je pesnik gusto izatkao pisaćom mašinom i umnožio, lebde pesme-signali. Slova, razmrljeni znaci, bele okrugle tačke-planete, skupljaju se i rasipaju na nevelikom pravougaonom prostoru. U knjizi, siguran sam, njihova značenjska energija smanjiće se, biće umrtvljena. Na zidu, ogromnom, otvorenom, ove pesme-signali zračiće punom silinom.




METILJAVA DRŽAVA

    Sve je tuti-fruti. Ne možeš više da provališ ni ko cuga ni ko sija lovu. Kad je država metiljava razne se lopine, šatrovci i dizajneri ubaštraju. Bapnu iz svojih rupa i jazbina pa se frasiraš koliko ih je. Čaruge, šminkeri, levaci, foleri, bacači magle, sve kvarniji od kvarnijeg. Ne znaš na koga pre da odvojiš oko da te ne zavrne.
    Eto i ta privatizacija. I to ti je golema mutljavina. U njoj su se neke mudonje iz vlasti nagemale gomila prljavog veša i niko da ih uštopa, da im udari kveker i stavi u ćuzu.




AUTHOR:
Miroljub Todorović

Ranije objavljeni radovi

Poezija na Spektator-u
Priča na Spektator-u

Neke fotografije na Avlija portalu za književnost i društvene prilike

Nove-Stare-Zaboravljene-Utorkom

16. VII 2002.
utorak

Praznina u travi
U glavi na površini
Negde među algama
Hibridnim biljkama
U nemogućnosti stvaranja
Uzimanja i davanja


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~


18. 11. 2003.  15.40h
utorak

U krugovima

Delovi kamenja
I stopala
Struk glasova
Ispod svetla
U bojama
Sa rukama i nogama
Vrata bez otvora
I brava
Sa reckama
Kutak pamćenja
Na linijama
I tačkama
Preko stepeništa
U uglu ekrana
Do komešanja
Svih odraza
U krugovima

Tumor izjeda me po toj putanji

kojom trče gliste

posle kiše

kao

vene ili

arterije cirkulišu

mojim tkivom i poslednja

rečenica za laku noć o ljubavi

izrečeno u kontekstu sreće

       ako stignem na vreme

             pre nego što ekran

                             poprimi

         dugine boje ili padne

      mrak na oči još jednom

 da okrenem pedale i točak

ali avaj jer novčanik usahnuo je

dobra volja potonula je

u momentu

kada se pogled

susreo sa prazninom

u džepu prerađene kože odrane

krave

naziru se metastaze raznih spodoba

koje privlače besplatne stolice

malo bliže otvoru za izlučevine

malo

bliže

malo

bliže

samo

malo

bliže

bliže

niže

dublje

malo

jako

jače

malo

a ostaje pitanje kada će (i da li će)

da poraste jednom kao svako drugo

seme

 iz utrobe

zemlje

ili će ipak snuždeno da štrči

na stazi

neostvareno bez budućnosti sa pitanjem o najvažnijem sa imenom i prezimenom a ipak nepoznato za mnoge koji hode koji kolo vode koji pljuju koji nuždu vrše koji bljuju koji nešto hoće koji traže koji gaze koji čupaju koji vade cvetove iz vaze umesto da ih puste da na miru skončaju u šaci mlake vode zarobljene između kristalnih zidova pomešane sa njihovom tečnošću iz svih onih kanala i sudova što presuđuju što razapinju što osuđuju što određuju što prozivaju i nazivaju ovako ili onako ili nikako neka me ostave na miru svi demoni humanitarnog karaktera i neka me puste da se sam gušim u blatu jer drugog izbora nemam sem da sklopim oči i da se ključem za ono u glavi i grudima komiram.

.............................................................

Autor:

Vladimir Milojković

5.7.2013.

oko deset do 1 am započeto

oko 1.30 am završeno

mogući naziv pesme (Tumor)

sa  nja  i  sul  ta  na

sto-me  go-ne  le-vo

me-bo-da  im  oms

lji-pri-te-ja  čni-li-od

go-went-gone-wrong-not

erika  jong  super  song

ding-dong-plong-padong

taro-t  bi-na-sud  lud

mud  kud  trud  drug

ljud  o-kud  dost-mla  vla-da

d-da  i-li  ne-ne  je-je

o-u  mi  ju  dej

hi  ši  it  mit

o-f-kors  mors  njors  štors

mshr  hend-ler  vojs  džojs

bo-ne  je  ej  veno  crv

dio  stud  1-na-1  gud

sam  tajms  diza  ster

in  d  last  fju  mants

ce-ca  tras  ša-mi  gut

drvo  prut  začin  ljut

skorup  but  šut  mut

trt  mrt  vrt  park  džank

der  mar  dar  pe  na  car

zika-mu  ovde-tu  iju-ju

31.januar 2015.

6.52 pm - 7.03 pm

Saturday

author:

Vladimir Milojković