Tumor izjeda me po toj putanji

kojom trče gliste

posle kiše

kao

vene ili

arterije cirkulišu

mojim tkivom i poslednja

rečenica za laku noć o ljubavi

izrečeno u kontekstu sreće

       ako stignem na vreme

             pre nego što ekran

                             poprimi

         dugine boje ili padne

      mrak na oči još jednom

 da okrenem pedale i točak

ali avaj jer novčanik usahnuo je

dobra volja potonula je

u momentu

kada se pogled

susreo sa prazninom

u džepu prerađene kože odrane

krave

naziru se metastaze raznih spodoba

koje privlače besplatne stolice

malo bliže otvoru za izlučevine

malo

bliže

malo

bliže

samo

malo

bliže

bliže

niže

dublje

malo

jako

jače

malo

a ostaje pitanje kada će (i da li će)

da poraste jednom kao svako drugo

seme

 iz utrobe

zemlje

ili će ipak snuždeno da štrči

na stazi

neostvareno bez budućnosti sa pitanjem o najvažnijem sa imenom i prezimenom a ipak nepoznato za mnoge koji hode koji kolo vode koji pljuju koji nuždu vrše koji bljuju koji nešto hoće koji traže koji gaze koji čupaju koji vade cvetove iz vaze umesto da ih puste da na miru skončaju u šaci mlake vode zarobljene između kristalnih zidova pomešane sa njihovom tečnošću iz svih onih kanala i sudova što presuđuju što razapinju što osuđuju što određuju što prozivaju i nazivaju ovako ili onako ili nikako neka me ostave na miru svi demoni humanitarnog karaktera i neka me puste da se sam gušim u blatu jer drugog izbora nemam sem da sklopim oči i da se ključem za ono u glavi i grudima komiram.

.............................................................

Autor:

Vladimir Milojković

5.7.2013.

oko deset do 1 am započeto

oko 1.30 am završeno

mogući naziv pesme (Tumor)