nož - žica - granica

sunčani dani
                pozdravljam vas
crna svjetlosti
brojimo
ali ne i ja
            naglas
tj. moja glava pada u mrak
       upliće se u rđu
carstva dvorišta
    što trgova
              nema ni kuća
sve se ruši i ograđuje
                   moja se gladovanja hrane
siromaštvom i oskudicom

odmahnuo je glavom
upadam kao rezerva
nema suosjećanja ni patnje
ili tek ovlašno
                       u fancy kolima sjedimo
snimaju glasove
                           brojeve - ne i moj
treba da sam već navikao
                                 I love to be alive
                           but I am not afraid to die

ne govorimo
o vezivanju kraja s krajem
što je mala utjeha
                     I don't have anything to lose
za one koji
             stazama iskreno
                               traže odgovor


21.53 h - 22.01 h
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
30.jul 2019.
utorak

Ljubavnik

ljubavnik se naslanja na prozor

vratio se iz lova odrastanja
deli mrvice pene u belom
ispunjava me larvama
dok odlazi udaljenom ulicom
dok se tare o nož
sadržaj tela
na rubu u beskrajnoj koloni
pokušavam se izvaditi iz tame
nežnim srcem kao preprekom
razapet na postelji
glava do glave
oko do oka
ljubavnik se naslanja na prozor
gleda u moja ogledala
dok pokušavam zabarikadirati tajne
pitanja koja niču
stid što sam ogoljen
tu pored
kao povraćeni sadržaj noćnog doručka

______________________________

18.41 h - 18.48 h
23. jul 2019.
utorak

Summertime sadness (III) i / ili 5 pesama

Razmišljao sam o uvodu, ali onda su reči same potekle i nastala je jedna socijalna pesma. Razmišljanje o današnjem danu i jučerašnjoj večeri. Ne znam kako da tumačim nastale promene. Možda sam u fazi pada motivacije. Možda mi je zapravo previše ove situacije, ovakvog života. I iako ponekad delujem sasvim zadovoljno i sposobno da se nosim sa izazovima situacije, moj karakter i temperament dovode do fizičkih promena koje ukazuju da nije sve tako sjajno. Prva pesma u ovom nizu je ona koja je danas nastala direktno unosom na blog. Ostale su iz različitih perioda poređane po godini nastanka, da bih zaključio ovaj 'ciklus' sa pesmom iz 2019. godine.

Naizgled sve je isto ili možda i bolje, ali suštinski je gore. Zapravo, ako je isto kao ranije, onda je zapravo lošije u ovom trenutku. Nedavno stvorena neizvesnost oko mojeg ostanka u radnom odnosu (na crno preko države) dovela je do mnogih dilema. Stres je doveo do toga da sam za nekoliko nedelja osedeo još više. Prvi put ovakva drastična promena se dogodila 2016. / 2017. godine, u jesen nakon jednog od najbrutalnijih napada na mene i nakon zime provedene u radu u call centru gde sam svakodnevno trpeo poniženja, uvrede, ucene i pretnje otkazom. Ovaj nedavni stres je drugi veliki u ovoj godini. I nije zapravo nimalo čudno što se isto ponavlja tri godine kasnije. Početkom godine sam pretrpeo napad tokom kojeg mi je čak prećeno smrću, a onda opet nesigurnost u vezi sa poslom..... 

Preživljavanje u neo-kapitalizmu se nastavlja......

u Subotici, u 20.57 h

13. jula 2019.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Propadanje

Konstatovao sam da sam osedeo, udebljao sam se poput neke sredovečne žene

prijatelj je primetio moje propadanje

jedan prijatelj, pa drugi –

polako se primećuje rashodovano telo, oklop

još se jedino mozak opire

ugrušcima, aneurizmama, čvorovima koji pritiskaju vitalne centre

i nemam objašnjenje

sem da je sled nedavnih događaja ubrzao proces

koji se odvija godinama unazad

sedim na podu razmišljajući u mestu inspiracije

oblaci su sivi i teški

život na ivici se nastavlja

plivam ukoliko je moguće otvorene lobanje

da li je kraj blizu?

stadijum postaje očigledniji

sa pogledom na horizont sa visine letnjih ptica u letu.

________________________

20.31 – 20.37

13. juli 2019.

subota

(Szabadka / Subotica)

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Dok okrećem pedale

Bezlično je dok se topi belo

sliva se niz obraze i šake

točkovi se okreću

vozim i polazim

a prolazim do zaborava

Stope u belom i slova smera

New York ili beton predgrađa

sivo-bela šema

smeši se sa okna

dok pogled se baca

U svetu snova i ta mogućnost postoji

negde ispod pokrivača

belog kao belo na krovovima

kao belo u očnim dupljama

kao belo u lobanji

kao belo kada pogled pada

na teme iznad neona

uglavljenih u srž betona

_________________________

28.12.2009.

21.54 h  – 22.00 h

ponedeljak

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Vožnja sivom kucavicom

Nema takvog dana dok ne popucam po šavovima

Ili propucam po venama i arterijama

Ako frižider bude glavna nagrada

U auri mraka na stejdžu od kamenčića

Ili jednostavnije šljunka

Na obali neiskristalisanoj sa odsjajima nijansi

Zvuk mola se čuje sa niskim tonovima

I fijuk na točkovima sa burekom i voćnim jogurtom

U plastičnoj kesi za poneti

Sa bodljama spašeno stablo kaktusa

Od namera gomile sa tastaturama na stolu

U tami film se okreće scena po scena kreće

Tam-tam odzvanja niz klikova

Da li je to dosada ili potreba usahlih tripova

Ili rifova što ponekad se čuju

Igra je gotova ili nije ni počela jer starta nema

Kao intenzivna hidratantna krema

Koju koža sa lakoćom upija

Dekoncentracija od mase informacija

Jeftinog zadovoljenja niskih pobuda

Ili prethodnice osećanja skrivenih u oblaku prašine

Prekrivaču za sline i kamuflaži za sedišta

Sa ornamentima i slikama stakla vitrine ili prozora

Oronule zgrade ljudske fasade

____________________________

25.10.2010.

3.58 pm – 4.11 pm

ponedeljak

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

u što se sve ovo pretvara

volim kada dođeš poslije a ja od poslije

bez ustezanja pijemo pijemo pivo i rakiju

tranzistor je uključen što ukazuje na to

da u ovoj zemlji nema dobrog života

mogu jasno čuti nepristrasan pregled situacije

korake i vidjeti ono što mi se urezalo u pamćenje

u što se sve ovo pretvara.

_____________________

8.19 pm – 8.24 pm

utorak

29.08.2017.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Ubistvo u Subotičkoj peščari

Životinje su se gušile

ostali su samo rogovi i tela srna

izgorela su krila i gnezda

endemske biljke

počinioci nepoznati

na zgarištu

to je svakodnevica kada otvorim prozor

u večernjim satima čuju se udarci o zidove

šamari

Voland i ja se gledamo kroz staklo

hvatam telefon

ali onda odustajem

organi zaštite me nikada nisu zaštitili

od krikova što vitlaju ulicama

od kontuzije jagodične kosti

potresa mozga i slomljenih naočara

od povraćanja i jakog bola u predelu abdomena

od pljuvanja

i ’jebanja’ majke mađarske

zariven u duge pramenove i prepušten patnji

stiskao sam telefon

Voland je uporno poručivao pogledima –

gladan sam!

____________________

9.58 h – 10.06 h

23. mart 2019.

subota

[*Voland – kornjača ljubimac]

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
/autor pesama i fotografija Vladimir Vladda Milojković/

sumrak integriteta

sumrak integriteta

prodaješ se ušuškan u kofu govana

u optimizmu adaptibilnosti

na paštete i mesne nareske lokalne butkicijade

pružaš noge, okrećeš lišće

hvataš dupe spreman na rimovanje

poput mrtve čavke u fontani

buduće novogradnje parternih oblika

šamar sopstvu

sumrak integriteta

ukrcavaš se u karavan progresije

nije ni toplo ni hladno

zaudara neizlečivo

stanje k’o sutrašnje jutarnje sranje

sahrana

oblaka u pantalonama

idem da prošetam

prekosutra da pijem

pica raste začinjena

tebi želim prijatno.

______________________

00.33 h – 00.40 h

08.07.2019.

ponedeljak

(szabadka)

Summertime Sadness (II)

unfriend & block

Pre nekog vremena sam javno izrazio mišljenje o protestima #1od5miliona sa posebnim osvrtom na subotičke proteste. I dalje stojim iza svakog komentara. I kako se sada ispostavlja bio sam u pravu - protesti su prestali i već mesecima Subotičani žive svoje buđave živote, odlaze u 5 h u industrijsku zonu da bi rintali u jednom od progresivnih pogona sreće. Drugi su pak uhlebljenje našli u novoizniklim pokretima koji su oberučke prihvatili tumore prošlih propalih političkih partija sa većinski demokratkim prefiksom u nazivima. U jednom od takvih izražavanja mišljenja zamereno mi je da "pljujem" uz pitanje zašto. Postavio sam konkretna, vrlo jednostavna pitanja: kako mislite da menjate sistem? i ko će biti nosilac tih promena?. Nije mi odgovoreno, već je po starom običaju nedostatka argumenata, umesto odgovora usledio pljusak uvreda, optužbi i omalovažavanja onoga ko se usudio da postavi pitanje i tako uzurpira mentalni mir starog sranja uvijenog u novo pakovanje. Vreme je prošlo. Protesti kao da se nisu nikada ni dogodili. Ljudi su su se izjadali za govornicom o tome kako im je oduzeta omiljena igračka - moć koju su stekli članstvom u partijama prethodne vlasti i mirno se vratili u pogone. Neznajući da se iza pseudonima 1od5miliona-subotica krije osoba koju znam, nisam ni slutio nedavni sled događaja. Nakon jedne prijatne večeri provedene u jednom nanovo oživljenom klubu, slučajnim klikom u pretraživač društvene mreže, otkrio sam razlog čudnog ponašanja dotične osobe - unfriend. Dakle, osoba me je zbog nedostatka validnih argumenata kako bi bilo moguće odgovoriti na pitanja koja sam postavio odlučila da je najbolje da me odjednom ne poznaje na ulici tako što će okrenuti glavu, dok je unfriend na društvenoj mreži potvrda da se zaista ne poznajemo. Ne znam zašto, ali imam izgleda prevelika očekivanja od ljudi koje u nekom trenutku prihvatim kao prijatelje. Tek tako i ovoga puta, sem blagog razočarenja zbog pogrešne procene ne osećam ništa više prema provincijskom mentalitetu nebitnosti.

14.46 h - 15.05 h
23. jun 2019.
nedelja

**************************************

Nijedan od 5 miliona

Kao i svake godine usmrtili kornjaču od 200 kg

– Ipak se mora odati poštovanje sadašnjem Vođi

jebalo se njima za to za koga pišu

u gore navedenim poslovima, moguć je i dogovor oko angažmana po potrebi.

prvo ne znam još uvek šta bih rekla, ali nešto moram. ne znam da li sam ikad imala smisleniji početak godine od ovog, emotivniji, početak pun nade, suštine, opipljive lepote sa kojom možeš da se povežeš, da je čuješ, dodirneš....

Informacije i slike slati u inboks ili na adresu

A storyteller in your living room

Naizgled besmisleno, međutim, prema ovim narodnim zapisima Božić Bata nije čovek

Keep it in mind for next time.

pa samim tim nije zarobljenik

rađanje šizofrenije! Das Gewicht der Welt

when we are asleep in this world, we are awake in another

mogu da deformišu svoje sinove i kreiraju im život...?

But now Google is trying to launch ‘Project Dragonfly’

1od5miliona prethodnih protesta

C'est la république et la démocratie qui sont attaquées

Jebem ti parolu: BUDI JEDAN OD 5 MILIONA. Pa zar ne treba da svi budemo drugačiji?

na gradskoj stanici

Svi se sada prave da me ne poznaju, zamislite!

dva puta mi je kupovao

banane – on me sigurno voli.

Konačno. Ne, ne mogu da se

prilagodim tebi,

Dakle u čemu je problem ?

Prozor je bio ogroman, maltene kao zid u staklu, nesumnjivo zbog pogleda na okean, pun mesec je i dalje obasjavao površinu vode koja se, tako mi se činilo, osetno približila otkako smo stigli, to je sigurno imalo veze sa plimom i osekom,

a nisi ni tražio. Onda ti bulazne svoje gluposti i očekuju da ih slušaš.

ruksak koji nosi tramvaj u kojem slon nosi ljude

Svako misli da je zašao daleko i duboko u poznavanju nekoga,

To je želja da se NIŠTA vidi kao NEŠTO.

U dvorištu koje je potpuno neprijateljski nastrojeno –

Uostalom, video sam kako ljude odvlače

Stajali su tamo u grupama po dvoje, troje, četvoro,

– kofa govana

koliko sociopata svuda oko nas, lepo ušuškanih u svom optimizmu,

lepoj budućnosti, knows-hows, osmesima, izvanrednoj ADAPTIBILNOSTI,

Jag ville veta men fick bara fråga,

Pevao je ritmički pesmicu visibaba mala

Prepoznao nekoliko pesmica i tek kasnije se uključio u rad.

Plitki govornici i površni mislioci na propovedaonicama i govornicama

Kupanje po starim eksperimentima

Karakteristična je činjenica da se početak psihoza odlikuje lirskom fazom

Ajde sad gledaj kamo bi se dalje mogla premjestiti.

Želeti da umreš u hodniku

A brilliant young mind

Pointless fear

Green food

I ako nije moj žanr Marimba je pravi in

Akcija spašavanja

Soba 310

__________________

2.38 am – 3.15 am

9. januar 2019.

sreda

summertime sadness (I)

19.45 h

Veoma učtivo su me pitali da li mi odgovara da umesto u štampanom moje pesme budu objavljene u elektronskom izdanju jer ionako je sajt čitaniji od novina. Naravno, pristao sam. Iskreno, ne zanima me da li je štampano izdanje, u dnevnim novinama, manje čitano. Za mene taj komad papira ima važnost. Pesme su poslate početkom godine kao vid nastavka saradnje sa komplentno novom redakcijom već ustaljeno dobrog kulturnog dodatka. No, ni posle šest meseci ni traga od objavljivanja, a iako sam dobio uveravanja da će saradnja biti nastavljena, očigledno je da se tu prvenstveno misli na autore bliske članovima redakcije u kojem god smislu. Prvi put je posle 6 meseci objavljena i rubrika Vreme smrti i razonode koja je rezervisana za poeziju, ali bez mojih pesama. Moje prethodno objavljene pesme nalaze se u arhivi sajta zajedno sa svim poetskim radovima objavljenim tokom uređivačke politike stare redakcije.

Kao i uvek, tako se i ovde očigledno dogodilo ono što se događa generalno uvek, u svim porama društva, toliko često......

Ne mogu reći da sam iznenađen. Takav ishod sam očekivao onog trenutka kada sam pročitao objavu bivšeg urednika da "poslednji član napušta redakciju". Znao sam da će nova redakcija imati neke svoje autore, ali sam se ipak odazvao pozivu za nastavak saradnje sa novom redakcijom. Smatrao sam da je jedan od retkih kulturnih časopisa (ili onoga što danas postoji kao kulturno izdanje) ipak iznad tog mentalnog sklopa koji čini pomamu čim se oseti i iskrica moći (ma kakva ona bila). But I was wrong. Ovo je ipak Srbija.

Umesto toga, izašao je ništa manje značajan (naprotiv) tzv Ruski Libartes u okviru kojeg je objavljena jedna moja pesma iz novog rukopisa u pripremi koja jasno govori o stanju u društvu ne samo u ovom trenutku (iako je datumom fiksirana za taj trenutak), već o stanju u poslednjih desetak (i više) godina.

Hvala Libartesu, a koga interesuje neka čita pesmu i ovaj broj Libartesa preko linkova istaknutih u tekstu.

20.09 h

Vladimir Milojković

Szabadka

Prvomajske pesme

:::::::::::::::::::::::::::

U kući ne stanuju
dve noge i parking
na stolovima
išla sam iz grma
ali nisam mogla ništa
bila sam dobro kada sam došla
i kada sam otišla
rekao je:
ali zaista ovo ne poričem
dok je sedeo
prekovremeno
odbijam da odem
ranije sa ovim društvom
za stolom
dve ruke
olovke i pepeljara
Salto za veštački novac
kao danas
za pola litre 250 dinara
nepuna plastična čaša
facijalne ekspresije
iz mašine
prsti i noge
ptičije i pseće
nisam prepoznala
kvadrate slomljene
na fotografijama

__________________
22.44 h - 22.50 h
1. maj 2019.
sreda
[jezero Palics; Festival zanatskog piva - 'Palićka neman']

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Crveno u šaci fazana
tamo gde želiš biti
crno u realnosti
daleko od doma
željezničke stanice
ljudi žive ispod slepila
poništeni
ali postojala je direkcija
bez sumnje
iza govornice
smena mernih instrumenata
na platformi čoveka
Die Farbe der Kohle Weiß
na horizontu
memorije
odsečena glava u krošnji
raširenih krila

________________________
22.58 h - 23.05 h
1. maj 2019.
sreda
(*stihovi na nemačkom Herta Müller)
[Velika Terasa, Festival zanatskog piva - Palicsi tó]