zimska razmišljanja

 

Jednom je bio ovde, slučajno sam ga sreo na ulici

 

na minus deset u postavljenoj teksas jakni išao sam u školu

crtao sam dok je on govorio da sam glup

hteo sam mnogo puta da pitam zašto me je napravio

kada me muči

zašto nisam rođen kao abortus

godine pune ničega

ispranih snova o boljem životu i budućnosti

zgrčenih prstiju umrtvljenih paracetamolom

da manje boli otok zglobova

kapci stisnuti zolpidemom

da uhvate bar pet sati kontinuiranog sna

u slobodno vreme između prljavih posuda za jelo

bilo je jednom tirkizno korito umesto kade

bilo je jednom pola kifle sa pavlakom

kao doručak plus ručak

bilo je jednom telo od pedeset-šezdeset kilograma

sada se metabolizam usoporio bilo je sedamdeset

moj deo od rama i izrezan broj

odjednom čovek u telu čovekinje

me pita ispred veš-mašine

da li sam primio vakcinu

- izuzet sam, odgovorio sam

 

izvesno je, do ovog časa, najdublja tuga

prožima organizam

umetničkih obrta i autentičnih nota –

adresa nepoznata

preselio se u neki drugi grad

 

_______________________________

 

22.11h – 22.27h

24.10.2021.

nedelja