Judita, Ana, Eugeniusz, Hera, Black-Out.......

 

Jednom, ambis, u zgradi

 

Tri pse-Ta

5 telefonskih ime-nika

konstrukci-je ruše-ne

odlučnošću

prija-telja.

 

Ži-vele jed-nom

u zgradi

iz pamćenja

temelj u oblac-ima

ten~den-cij-om nje.

 

Rekla mi je

s namerom

na hartiji

o preživljavanju

zemljotresi – pustiš....

 

Telo armirano

čvrste pro-mene –

lom~im~se

LOTO kombinacija

ne zvoni.

 

Decembar seče sloj-Eve

krijem je na dnu fioke –

ova č-aura

se spušta i diže....

 

Na~nosi dave:

prašina, tišina;

sada sama biram dom

nasmešena s ne kim dru gim

pre-vozi stotinak kila tišine.

 

Možda bi~b-lio-te-karka

’kukavni cvilež’

pronicanje

možda i pro~govori

o vlasnicima i adresama.

 

This is ~ spinning

This is ~ inload-reading

Small ugliness ~ mediocrity

Terrible things ~ you say I am ~

≈≈≈≈≈≈≈≈~√~≈≈≈≈≈≈≈≈≈≈≈≈

≈≈≈≈≈≈≈≈svi~~~~~~~

~~~~~obično

~~~~ćute

u ambis.

_______________________

 

14.55h – 15.02h

05.12.2020.

subota

(West Drayton, Greater London)

[inspiracija i cut-up-mix poezije:

Ana Ristović & Eugeniusz Tkaczyszyn-Dycki & Hera Lindsay Bird]

________________________________________________________________________

sötvattentårar

 

limunada popunjava šupljine

u ponoć mojih 6 minuta

za vremensku literaturu

početak novog nivoa

bolnički marina department ili minutizam je umetnost

koja govori

o govoru tela

o umetnosti mog života sa C vitaminom

za biobibliografiju

um govori: usudi se da osećaš

neka padaju niz obraze

previše umoran za spavanje

agencija ’plava strela’ u prevodu sa engleskog

u kojoj sam zaposlen

šalje me da čistim govna

minut spavanja

minut brisanja

minut ćutanja

minut ćutanja

minut ćutanja

minut čekanja

minut čekanja

minut odluke

da navedem svoju komplentnu bio-bibliografiju.

 

______________________

 

00.11h – 00.16h

06.12.2020.

nedelja

(West Drayton, na krevetu, u sobi novog doma)

[spiritualna inspiracija poezija Judite Šalgo

& pesma, naslov, od Loreen, sa švedskog – ’slatkovodne suze’]

 

Heathrow Villages (2020)

Prva nagrada časopisa AKT za kratku priču 2020.

 

Minotaur

 

Dobro se pakujem. Mogu spakovati gomile u Neckermann kofer koji se više ne proizvodi. Savijam ivice, stranice se lome, tri para makaza u tri veličine. Ali ne mogu da spakujem ono a da ne iscuri negde usput. Na kraju ostaje izvan, lepršajući među oblacima.

_________________________

 

10.48 h – 10.52 h

10. avgust 2020.

ponedeljak

(Reading, Abbey)

U kući od ljudske kože

Obraća mi se šizofrenija

U prekrivačima od zvezda na 6 - 8 metalnih nogu

Momak za sve, za najdublje sne

A onda kaže - Ciganka mi reče sretan Halloween!

Dok sam ulazila

Sa svojih 5 - 6 ekstremiteta kopala sam

Delovi sećanja udubljeni u memoriju

Čisteći strah blagosti

Između zidova uvlačila sam se u položaj fetusa

U kući od ljudske kože

Hladnoća udara o staklo

Momak za sve, za najdublje sne

Obešene ležale su trenerke za rad

Na žici bez trnja

Hajde da se obesimo! -

Rekla je otvorenoj lobanji.

__________________

10.05h - 10.13h

5. novembar 2020.

četvrtak

(radno mesto majstora, škola, Uxbridge)

Pesme o Hyun

 

Misao koja je pala

 

Jim Bim se dolivao u punu čašu kisele

ne znam zašto nisam rekao dosta

kao kada sam na 30 mg trankilizatora popio pola litre piva

komiran sam legao i probudio sam se kao nov

– dobra zabava, zar ne?

upitala me je misao koja je pala tog trena

pogledao sam u telefon, bilo je 00:00 –

to bi značilo da neko misli na mene

sve te gomile snova koje se stropoštavaju

prevaliti toliki put da budeš čistačica kapitalizma;

možda pola sata kasnije sedeo sam na wc-šolji

gledao sam video klip Hyun-Ji Shin kako korača pistama

osmeh i dva lepa oka

nisam ništa mogao;

tačno minut kasnije ležao sam u krevetu

zaspao sam uz njene korake i poglede

uperene ka meni.

 

_____________________________________

 

22.06h – 22.11h

25.09.2020.

petak

(hladna soba, Abbey Reading)

 

 

                                                                      /stvarna Hyun-Ji Shin/

 

 

Severni vetar i zelena najlon-mašna

 

Ne u Londonu već u Readingu, u Forbury Gardensu, popodne

pored jedne bordo crvene, izanđale kante za smeće

iz koje viri zelena najlon-vreća, ubacih 2 wacko omota

iako u suštini nisam hteo da kupim to – zeznuo sam se.

Popio sam opet trankilizator jer sam ujutru imao apstinencijalnu krizu,

pošto onaj dan pre nisam uzeo ni jedan jedini.

Želeo sam zabavu i imao sam je.

Povratio sam sve što sam u sebe stavio i ležao pod tušem, licem u vodi;

mislio sam da će me voda osvestiti,

ali ova kanta za smeće ima tu zelenu mašnu...

Imam trenutno samo 50 funti.

To je sve.

Hladno je, a ja sam pod presijom da moram uspeti.

Početi da rintam, naći neki posao, bilo kakav.

Pokušao sam sve prekinuti.

Jednom, baš nedavno, nagutao sam se svih tih trankilizatora sa čašom britanskog piva,

ali samo sam zaspao i probudio se odmoran, kao preporođen.

Mislim da sam sanjao Hyun-Ji.

Okrenuo sam se ka ljiljanu mira i njegovim belo-zelenim cvetovima,

pomislio sam da je takva i Hyun-Ji, ta neka, tamo, negde....

 

Ne znam zašto, ali danas osećam pad –

onaj američki izraz za meni omiljeno godišnje doba.

Kanta u bordo boji koja prikriva rđu gledala me je tom zelenom najlon-mašnom.

Pala mi je misao na um – jednom ću upoznati jednu Hyun-Ji.

 

___________________________________________________

 

15.14h – 15.24h

26.09.2020.

subota

(Forbury Gardens)

toxic people & poison pens

 

Kada on postaje lični pratilac

 

Pojedinci su nekada tvrdili da su videli Hertu

kako na stolu u maloj birtiji u Berlinu

reže reči i slova iz dnevnih novina

kako pušta mačke na parkingu

i stavlja ih u neke fascikle ili fioke sa hartijom

život kakav smo poznavali razvukao se

prelomljen i premali postao je gubitak

a taj jad, mali čovek gurnuo je u svom ogorčenju

koje u ovim uslovima svakako propada

kada sam mu to rekao, u prenesenom značenju naravno

odlučio je prohisterisati u pokušaju da odbrani

opušak kolaboracionizma, bačene istrošene cigarete ili gomile snickers omota na stanici

nekad bi započinjao neke diskusije iz kojih

bi u otrcanom ogledalu uvek bio ovaj vladar –

psećoglavi kralj

kao kad je Čaušesku bio živ negirajući proces razvoja

tišina često hoda ovih dana

kao gonioc

opreznih pokreta;

na početku nekog novog života uvek se zahteva hod kroz blato.

 

______________________________________

 

13.18h – 13.16h

8. septembar 2020.

utorak

(Whitley Wood, Recreation Ground, Reading)

ali Grener je imao oči poput

 

doch der Grener hatte Augen wie

 

gledam svoje distimične odraze

naprežem knedle iza kapaka

uspevam: kašika, viljuška, nož, tera brzi voz

glave se mogu naviti više puta

ujutru u podne sa kišom

u bokalu sakupljam te nebeske suze

za oslabljeno mesoždersko cveće

too much to lose

wie ein Stückhen von der Kerze

ispred robne kuće blagoslov za peni

razmišljam o neizvesnosti

na raskrsnici bez semafora i putokaza

koliko vremena prođe pre nego što se pogledi odvoje

velike oči

kao gavranovi ili albatrosi

’Tačan sam, neću

zadocniti ni dana.

Slušaj,

svevišnji inkvizitore!’

 

______________________________

 

završeno u 12.50h

05.09.2020.

subota

(Abbey, Reading, UK)

 

[*stihovi na nemačkom Herta Müller

naslov*ali Grener je imao oči poput

- poput komada sveće]

[završni stihovi Vladimir Majakovski]

Ti vrlo dobro znaš da vrediš

 Du vet väl om att du är värdefull

 

Možda su postale Andersenove bajke razmišljanja o kraju

ali Anne je i dalje u utrobi živa;

nema petog sprata i nije moguće skočiti;

obesiti se o lančiće vetrokaza u dvorištu? –

suviše je tanko i pomalo klišeizirano.

 

Nema dovoljno prostora za ubijanje na odloženo.

 

______________________________________

 

10.19 am – 10.24 am

29.08.2020.

subota

(Abbey, Reading, UK)

[*Ti vrlo dobro znaš da vrediš – naslov,sa švedskog]