Sanjatorijum i druga poezija

CRNA KUĆA

Dok divlji jaganjci u krempiti slušaju šum starih tramvaja
naše se kože odriču mlijeka,
naše oči krvi,
dok divlji jaganjci...

beton drhti, žice elektrovoda
lome Beethovenov nakovanj
i oštro, sve je oštro i zauvijek
u tijelu krempite,
kroz koje prolazi žlica jezivo nježno.

Jezivi eho je kada premetneš slova
riječi "kamen" u "mekan"

i to je sve što znam.

*

Jezik je kičma kisika
i najljepše stvari može činiti zagasito.
Beethoven - bad oven

*

Lisnato tijesto podijelite na dva dijela,
ili više, kao državu,
i razvaljajte na pobrašnjenoj površini.
Svaku koru tijesta nabockajte vilicom,
jer svemu treba zraka prije vatre.
Od ukupne količine mlijeka odvojite,
ostatak stavite zatim dodajte, izmiksajte,
postepeno izmišljajte.
Kada zakuha smanjite vatru,
kad se zgusne, odmaknite se.
Kuhačom recite

snijeg, jagnje moje.

Pustite da se ohladi preko noći,
prije posluživanja obilno posuti šećerom u prahu,
da se ne vidi.

++++++++++++++++++++++

Kotači kofera paraju tišinu jutra kao papir. Ne znam ćemu toliko stvari. Tolika popunjenost vanjskoga da u određenom trenutku na sve moramo staviti kotače.                                                                     Uskoro ću biti među 12 nepoznatih, 12 literarnih majmuna... pretpostavljam da svi će složiti - Brad Pitt je odlično odigrao ulogu, ako se uopće spomene taj film. No Hollywood je uvijek tu, kao svaka mogućnost pada.                                                                                                                             Nadam se da netko će, s vremenom, raseliti taj prazan prostor, raseliti pomoćne kotače i stat na kraj sistemu.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Autor:

Alen Brlek

Magija Signalizma

Magija signalizma, za mene veoma značajna knjiga objavljena je početkom ove, 2016. godine u izdanju Everest Media i međunarodne kulturne mreže "Projekat Rastko". To je zbirka naučnih i umetničkih signalističkih radova u kojoj sam zastupljen sa 6 radova, što pesama, što priča, što kolaža. U pitanju su noviji radovi nastali nakon objavljivanja zbirke vizuelne poezije 'Razgovor sa Hertom'. Objavljeni, odabrani radovi ukazuju u kom pravcu se razvija moj umetnički rad. Zastupljenost u ovom zborniku za mene je svojevrsna nagrada, priznanje za do sada ostvareno i podstrek za nastavak. Potvrda da je spontano odabran pravac ono pravo, ono što moj rad jeste i što je oduvek bio - SIGNALIZAM.                                                                                                                                                         Vladimir Milojković                                                       

• Signalizam (lat. signum – znak) je međunarodni neoavangardni književno-umetnički pokret, nastao u srpskoj kulturi sredinom šezdesetih, a pristalice na širem jugoslovenskom prostoru stekao je krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina. Počeci signalizma vezuju se za 1959, kada osnivač i teoretičar ovoga pokreta Miroljub Todorović počeo s eksperimentima u jeziku, uveren da nema revolucije u poeziji ukoliko se ona ne izvrši u njenom osnovnom medijumu — u jeziku.

opis knjige "MAGIJA SIGNALIZMA":                                                                  

Zbornik naučnih i umetničkih signalističkih radova. Deo biblioteke "Signal" osnovane 1970. od strane Miroljuba Todorovića. 

Izdavači: Everest Media (BG), Međunarodna kulturna mreža "Projekat Rastko".                                            

• Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.                                   Copyright: Traditional Copyright: All rights reserved                                 Download as PDF, TXT or read online from Scribd                                 Download here

Hard on the Mind

100 Years Of DADA

Exhibition (Split, Croatia, January 2016) regarding to 100 years of DADA movement and my 3 art-works (visual poetry and collages) which are exhibited there.

After performance 'TEŠKO U GLAVI' 23.1.2016. Modern gallery - Subotica

Poezija kao socijalni slučaj

2.42 pm

Sa krajem godine došlo je i razmišljanje o smislu. U tom razmišljanju više nego ikad, u situaciji sve većeg beznađa, našla se i gotovo zaboravljena socijalna poezija odnosno poezija socijalne tematike. Zbornik poezije do zuba u vremenu iz 2014. odnosno predgovor koji je tim povodom priredila Ivana Maksić kao i same pesme uvrštene u zbornik, postavljaju pitanja koja ostaju utišana, ušuškana u krugove 'prijatelja i poznanika', istomišljenika. Odgovor postaje eho koji se sve slabije čuje.

"Borba se dešava samo tamo gde je ishod neizvestan, a u poeziji on kao da je postao izvestan, te je to polje iz kojeg je u velikoj meri prognana po­buna i borba. Ima li odvratnije stvari od činjenice da se pesnici u Srbiji gotovo svi lično poznaju, te je određena antologija ili zbornik (pesnika i pesnikinja) ujedno neretko antologija i zbor­nik (nečijih) prijatelja i poznanika. Da, neko će reći, elita je uvek predstavljala nekolicinu (pa i „elita“ danas u Srbiji), ali govorimo istovremeno o polju upisivanja ili eliminisanja iz ne­ke (ipak, šire) poetske ili književne prizme/ preseka. Ta jednom ustanovljena „manjina“, potpuno je indiferentna na činjenicu da su njihovi čitaoci takođe mahom poznanici i prijatelji (istog kruga), a time se upravo vrši reprodukovanje i održavanje jed­nog te istog poretka i stanja stvari. Nestajanje „rizika“ (usko povezano i sa filozofijom tržišta) vrlo je opasna stvar u knji­ževnosti."

Upravo zbog toga, iz razmišljanja o kraju godine i mogućnosti novog, drugog početka a ne konačnog kraja i definitivnog sunovrata, osim novih tekstova i stihova socijalne (i druge) tematike proizašla je i potreba za podsećanjem na proleće 2014. kada je ovaj zbornik izašao iz štampe i kada su, možda, ti glasovi odzvonili malo jače, šireći volumen i izvan krugova u kojima je borba postala izvesna. Time je bar na trenutak ubrizgana doza neizvesnosti, kao nada da može biti drugačije ali bolje. Da li će eho konačno odzvoniti, označavajući početak kraja ili je borba kao takva ipak moguća u nekim realnim okvirima ostaje da se vidi. Bar do kraja ove, nove godine kada u jeku blještavila  sa vatrometom ponovo budemo sumirali ostvareno i mogućnosti, gde idemo, zašto idemo i ima li sve to nekog smisla ili je sav sjaj samo cover za blato i mulj onoga što sve više liči na Aušvic 21. veka.

3.07 pm

u Subotici
Vladimir Milojković

ПРИНЦИП

link:   Принцип 'zin - recenzija zbirke pesama 'Razgovor sa Hertom'

'...imamo pesnike sa čudnim i često neobjašnjivim, neshvatljivim talentom, hermetičarski nastrojenim ka formama izražavanja, gde se uvek računa na domišljatost i svestranost, kao i bolesna opsesivnost za originalnošću i spontanošću, što zapravo ne predstavlja ništa loše. Zato avangardnih i modernističkih strujanja ni u XXI veku ne manjka, ušuškanih u okrilje postmoderne. I Vladimir Milojković je pod tim tajnovitim velom, a njegov lični (mal)tretman i obračun sa poezijom prikazuje u svojoj debitantskoj zbirci "Razgovor sa Hertom" (SKC Kragujevac, 2014), koja čini fragmente njegovog multimedijalnog delanja.'

'Sam narativ ove zbirke je u formi (rekao bih elektronskog) dnevnika, postoje datumi i časovi kada su misli zabeležene, metrika i versifikacija su tu namerno izostavljeni iz teoretskog okvira, radi autentičnosti. Tu je i duhovni sagovornik, gospođa Müller......................pomenut je signalizam kao smernica u tumačenju stihova...'

'....smelost dadaizma i bizarnost nadrealizma su uronjeni u makluanovsku viziju sutona XX veka – kvazi-računarska prepiska sa spiritualnim entitetom je položena na emotivno nestalan temelj pesnikove eksperimentalne poezije, kao pečat vremena i (surove) stvarnosti.'

'....cut-up poezija, direktna posveta Herti (koja je još živa i verovatno ne zna za ovu zbirku) i omiljeni ludizam autora, čiji su koreni u Dadi, 'pokušaji' haikua (iako prate metriku uz začin nonsensa) kao i grafičko-misaoni ogledi u fizičkoj formi poezije. Smisao takve igre rečima jeste hvatanje u koštac sa životom i dokazivanje uzvišenosti pesničkog čina.'