U susret rodnom gradu

 

O staklu, o ogradi, o zidovima

 

Vozim bicikl od davnina kući

gazim suve leševe mrtvih stonoga

na plavim izrezima tepiha

ispred wc-a:

ne zaboraviti povući vodu

obrisati prašinu

odbaciti ničim izazvane nesporazume

o tobožnjim vlasništvom nad rečima i jezikom

oranžada i cut-up prelazi u black-out –

crno pred očima

 

Ne, ti nisi ta osoba

iako sam imao drugačiji utisak pre odrastanja

talasi koji se miču stoje oko metle

njima bi trebalo brnjicu na njušku

Vindišova žena odnosi metlu u šupu

„Bila je poštarka“, kaže.

„Podrigivala je i smrdela.......“

na nivo obdaništa moždane razvijenosti

u kupatilu idem za šinama

sa šlemom

ograda se završava dok prilazim

iz slivnika ka lavabou sredstvima za dezinfekciju.

 

_______________________________________

 

11.26h – 11.34h

četvrtak

03.06.2021.

(West London; Svetski dan bicikala & biciklista)

[tokom priprema za posetu Szabadki]

[kurziv – Herta Müller]

AKT 2019 / 2020

Na margini

Odlučila je da se ne ubije. To je teška odluka.

Na margini je ispisala ime i prezime devojke koja je okončala život. Podsetila me je na Anne Sexton. Izračunao sam da imam još nekoliko godina do konačne odluke; što znači da u ovom trenutku ne moram da se bavim ozbiljnim temama.

                                                     Ionako nemam snage ni da ustanem.

________________________________

(maj/juni 2019.)

[trećenagrađena priča časopisa AKT, na konkursu za najkraću priču 2019.]‚


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Nagrada je stigla nenadano, početkom 2020. godine, kada sam već bio zaboravio i na učešće i šta sam to slao uopšte. Da konačno objavim ovo podstakla me je kratka analiza tj. uvod u video za pesmu "Die Another Day" od Madonne. Taj rezime Dušana Maljkovića govori o borbi zmeđu crnog i belog, tj. nagona smrti i nagona života, gde kada bela Madonna usmrti crnu donosi odluku da će umreti neki drugi dan. I to me je vratilo na Anne Sexton i moje razmišljanje o odlaganju umiranja za neki drugi dan, za neko bolje vreme za takav čin. Mnogo puta sam bio u poziciji unutrašnje borbe između crnog i belog. Ovih dana se osećam posebno poljuljano. Kao da se vreme ubrzava, svega je premalo, nedostaje i ja ne mogu više izdržati pritisak, a nikada nisam dobro funcionisao pod pritiskom. I sada i tada, kao i kada sam pisao tu kratku priču osećam se stegnuto što unutrašnju borbu čini neizvesnijom.
Možda je vreme da prekinem ciklus?

CITOSTATICI / REAKTOR DANAŠNJICE / EKSTREMNO PAKOVANJE

U novom broju kulturnog mesečnog dodatka Beton, dnevnog lista Danas, u rubrici vreme smrti i razonode možete pročitati i tri moje pesme. Tema je naravno socijalna, ali svakako anagažovana. Jer, umetnost u drugačijoj formi nije moguća. Ne postoji neangažovana umetnost, apolitična umetnost.... Umetnost je jedan izraz, lično mišljenje određenog autora, umetnost je stav. Samim tim postoji neka vrsta angažovanja. Angažovanje u mišljenju. U ovom slučaju angažovanje je direktno u drugoj ili čak i u prvoj pesmi. Dok je treća postala angažovana prevashodno stavljanjem u kontekst sa prve dve, u kulturnom dodatku Beton koji sam po sebi ima određeno angažovanje kroz umetničke izraze različitih autora, kroz određeni kontekst. Prve dve pesme se nalaze u novoj zbirci koja je u pripremi, dok je treća nastala u međuperiodu, kada je zbirka već bila zaokružena konceptualno. Kulturni dodatak Beton predstavlja, za mene, u ovom trenutku, jedini književni list u kojem je moguće objaviti radove i na neki način ispratiti proces stvaranja na godišnjem nivou. Svako objavljivanje u štampanom izdanju predstavlja veliki uspeh, često i značajnije od ulaska u finale nekog zvučnog konkursa. Jer, dok na konkursima rad mora proći subjektivnu selekciju nominalnog žirija, gde se često rukopisi 'upodobljavaju' pravljenjem bezbroj ustupaka ili se, ako je reč o pojedinačnom radu a ne kolekciji, rad bira metodom 'sviđa mi se - ne sviđa mi se', a tada angažovana dela, apstraktna, eksperimentalna ispadaju u prvim krugovima selekcije. Stoga nije lako doći do priznanja, čak i danas u eri hiperprodukcije konkursa, ali i autora. Naviknut na činjenicu da je spontano odabrani stil 'neprikladan' za dalju komercijalnu eksploataciju na konkursima, ako se odlučim za učešće, učestvujem bez mnogo ili bez ikakvih očekivanja. Tako je i ova jesen protekla. Ali uspeh je tu - pesme su objavljene u kulturnom dodatku dnevnih novina. To je, smatram, značajnije od nagrada ili objavljivanja u zbornicima koje međusobno čitaju isključivo autori i njihovi prijatelji. Dok pesme u novinama svakako dolaze do mnogo većeg broja čitalaca, a poenta pisanja, smatram, jeste da radovi budu čitani i od onih slučajnih 'prolaznika' a ne samo od strane autora i prijatelja.

Do pesama objavljenih u novembarskom izdanju betona može se doći klikom na link (u tekstu označenom crvenim slovima), dok se kao dopuna može pročitati pesma iz najnovijeg ciklusa posvećenog Gilets Jaunes, baveći aktuelnim temama današnjice:


Institucionalno nasilje i samoodbrana društva

5.38 pm

Ponavljala je "strašan zločin"
ne usuđujući se (ili ne želeći) da izgovori genocid
i tim koji stoji iza
mora da se pripremi unapred
iznova je zaključila razum
deset puta o vojsci i puškama
čišćenje kao opcija na stolu
u ovom trenutku se čita doslovno
Odgovor je jednostavan:
ne zaustavljaju se na pukom brojanju (reči i glasova)
zaboravljaju prošlost
i iz vidokruga brišu neposrednu sadašnjost
zahvaljujući njima
vlasnici firmi novih pretnji
u obzir uzimaju rat naroda i države
a poenta je iznova pogubna

5.51 pm

________________________

08.12.2018.
subota
(Pisalište, stajalište "Žednik", voz NS-SU)