tri dana poezije

Weston Walk

J. je ostala da jede govna

u engleskoj Bačkoj Topoli

noću bez noktiju na nogama

isfrustrirane spodobe

u odabranoj mizeriji sopstvenog života

podižu štednjake i frižidere

žderu svaki oblik empatije i ljudskosti;

i pitam se, zašto uopšte

o njima razmišljam -

bezvredni & beznačajni su!

Na stazi od žute zemlje

između travnjaka i drvoreda

čuju se ptice

u svojim kavezima pod vedrim nebom

sedim na panju

gledam u žbunje

dah se može opipati

tratinčice u cvatu

crvendaći i nemušti jezik albatrosa

u daljini,

treba zašiti dugmad na kaputu.

_______________________________

12.19h -12.23h

25.12.2020.

petak

(Weston Walk)

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Christmas wishes

Vi, što visite

hleb će mi ispariti

na dan poezije

skriveni mrežom usamljenosti

i gorčine automatski

svaka kost Adamovog rebra

među policama

Ljudska lica iza staklenog rafa

u supermarketu

i ispred, na kartonu

za recikliranje

gledajte; možda ćete se setiti

prošlosti mesa

Moći ću da preživim

samo unapred pijan

jer vi, zarobljenici novca

neopevani kečap kanalizacije

u otklopljenoj WC-šolji

za jutarnje kafe i čajeve

stranite i uporedite tugu tog WC-a

za napuštenim bideom

(ako postoji)

Želim samo

da me ne odvuku mrtve reke

vaših usranih životartenja

jer niste stalni

kao nužda u tečnom stanju

ili toalet papir

destilovani kao fabričke greške

serete, Vi, ovčice ovekovečene

Uplašio sam se jutra:

kada otvorim oči

susrešću bezličnu zgradu

početak i kraj se spajaju

i to je to.

______________________________

20.56h -21.05h

subota

(West Drayton, London Borough of Hillingdon)

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Mislilac

Pred kraj života ostao je bez finansija

umro je kao beskućnik

a njegova dela u toplim stanovima - tuđim

preminuo je od smrzavanja 1917.

ispod desnog oka

nije ni poezija ni slikarstvo

već pravac tipografske stranice umiranja

dadaistički ređanje slika pesnika

reči po belom papiru

kao pogrešne kajsije -

otkaz

svrstavanje sa tzv autošovinizmom

poput remena oko vrata

stikera koji se lepi

dok su tuđe, smrdljive stidne dlake

spavale ušuškane pored toplog radijatora

_________________________________ 

12.31h - 12.36h

(za Auguste-a Rodin-a)

nedelja

27.12.2020.

(West Drayton)

Judita, Ana, Eugeniusz, Hera, Black-Out.......

 

Jednom, ambis, u zgradi

 

Tri pse-Ta

5 telefonskih ime-nika

konstrukci-je ruše-ne

odlučnošću

prija-telja.

 

Ži-vele jed-nom

u zgradi

iz pamćenja

temelj u oblac-ima

ten~den-cij-om nje.

 

Rekla mi je

s namerom

na hartiji

o preživljavanju

zemljotresi – pustiš....

 

Telo armirano

čvrste pro-mene –

lom~im~se

LOTO kombinacija

ne zvoni.

 

Decembar seče sloj-Eve

krijem je na dnu fioke –

ova č-aura

se spušta i diže....

 

Na~nosi dave:

prašina, tišina;

sada sama biram dom

nasmešena s ne kim dru gim

pre-vozi stotinak kila tišine.

 

Možda bi~b-lio-te-karka

’kukavni cvilež’

pronicanje

možda i pro~govori

o vlasnicima i adresama.

 

This is ~ spinning

This is ~ inload-reading

Small ugliness ~ mediocrity

Terrible things ~ you say I am ~

≈≈≈≈≈≈≈≈~√~≈≈≈≈≈≈≈≈≈≈≈≈

≈≈≈≈≈≈≈≈svi~~~~~~~

~~~~~obično

~~~~ćute

u ambis.

_______________________

 

14.55h – 15.02h

05.12.2020.

subota

(West Drayton, Greater London)

[inspiracija i cut-up-mix poezije:

Ana Ristović & Eugeniusz Tkaczyszyn-Dycki & Hera Lindsay Bird]

________________________________________________________________________

sötvattentårar

 

limunada popunjava šupljine

u ponoć mojih 6 minuta

za vremensku literaturu

početak novog nivoa

bolnički marina department ili minutizam je umetnost

koja govori

o govoru tela

o umetnosti mog života sa C vitaminom

za biobibliografiju

um govori: usudi se da osećaš

neka padaju niz obraze

previše umoran za spavanje

agencija ’plava strela’ u prevodu sa engleskog

u kojoj sam zaposlen

šalje me da čistim govna

minut spavanja

minut brisanja

minut ćutanja

minut ćutanja

minut ćutanja

minut čekanja

minut čekanja

minut odluke

da navedem svoju komplentnu bio-bibliografiju.

 

______________________

 

00.11h – 00.16h

06.12.2020.

nedelja

(West Drayton, na krevetu, u sobi novog doma)

[spiritualna inspiracija poezija Judite Šalgo

& pesma, naslov, od Loreen, sa švedskog – ’slatkovodne suze’]

 

Heathrow Villages (2020)

Pesme o Hyun

 

Misao koja je pala

 

Jim Bim se dolivao u punu čašu kisele

ne znam zašto nisam rekao dosta

kao kada sam na 30 mg trankilizatora popio pola litre piva

komiran sam legao i probudio sam se kao nov

– dobra zabava, zar ne?

upitala me je misao koja je pala tog trena

pogledao sam u telefon, bilo je 00:00 –

to bi značilo da neko misli na mene

sve te gomile snova koje se stropoštavaju

prevaliti toliki put da budeš čistačica kapitalizma;

možda pola sata kasnije sedeo sam na wc-šolji

gledao sam video klip Hyun-Ji Shin kako korača pistama

osmeh i dva lepa oka

nisam ništa mogao;

tačno minut kasnije ležao sam u krevetu

zaspao sam uz njene korake i poglede

uperene ka meni.

 

_____________________________________

 

22.06h – 22.11h

25.09.2020.

petak

(hladna soba, Abbey Reading)

 

 

                                                                      /stvarna Hyun-Ji Shin/

 

 

Severni vetar i zelena najlon-mašna

 

Ne u Londonu već u Readingu, u Forbury Gardensu, popodne

pored jedne bordo crvene, izanđale kante za smeće

iz koje viri zelena najlon-vreća, ubacih 2 wacko omota

iako u suštini nisam hteo da kupim to – zeznuo sam se.

Popio sam opet trankilizator jer sam ujutru imao apstinencijalnu krizu,

pošto onaj dan pre nisam uzeo ni jedan jedini.

Želeo sam zabavu i imao sam je.

Povratio sam sve što sam u sebe stavio i ležao pod tušem, licem u vodi;

mislio sam da će me voda osvestiti,

ali ova kanta za smeće ima tu zelenu mašnu...

Imam trenutno samo 50 funti.

To je sve.

Hladno je, a ja sam pod presijom da moram uspeti.

Početi da rintam, naći neki posao, bilo kakav.

Pokušao sam sve prekinuti.

Jednom, baš nedavno, nagutao sam se svih tih trankilizatora sa čašom britanskog piva,

ali samo sam zaspao i probudio se odmoran, kao preporođen.

Mislim da sam sanjao Hyun-Ji.

Okrenuo sam se ka ljiljanu mira i njegovim belo-zelenim cvetovima,

pomislio sam da je takva i Hyun-Ji, ta neka, tamo, negde....

 

Ne znam zašto, ali danas osećam pad –

onaj američki izraz za meni omiljeno godišnje doba.

Kanta u bordo boji koja prikriva rđu gledala me je tom zelenom najlon-mašnom.

Pala mi je misao na um – jednom ću upoznati jednu Hyun-Ji.

 

___________________________________________________

 

15.14h – 15.24h

26.09.2020.

subota

(Forbury Gardens)