poezija četvrtkom

Tajmizam

U trenutku migrena je moja jedina obaveza

da za tačno četiri sata popijem drugu dozu,

oporavim se do subote

i navedem svoje potpuno gađenje javnim silovanjima.

Govoriti dok aura traje, izuzetno je teško; ali ne menja

zasidenost erupcijama histerije.

Na Islandu nema toliko vulkana,

a postoji cenovnik večitih tema i vreme kojim se one pladaju;

sa sobom , takođe, donose simptome šizofrenije

sa primesama paranoje;

Distancirajmo se! Dva metra razmaka, plus maska, plus

dezinfekcija koja ubija 100 posto – to je komunikacija sadašnjice.

U suprotnom, još neko silovanje može ustati,

možda iz Tutankamonove grobnice; samo odbrojava minute,

godine, decenije.....

__________________________________

11.24 pm – 11.31 pm

08.04.2021.

četvrtak

(soba u VI zoni Londona)

AKT 2019 / 2020

Na margini

Odlučila je da se ne ubije. To je teška odluka.

Na margini je ispisala ime i prezime devojke koja je okončala život. Podsetila me je na Anne Sexton. Izračunao sam da imam još nekoliko godina do konačne odluke; što znači da u ovom trenutku ne moram da se bavim ozbiljnim temama.

                                                     Ionako nemam snage ni da ustanem.

________________________________

(maj/juni 2019.)

[trećenagrađena priča časopisa AKT, na konkursu za najkraću priču 2019.]‚


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Nagrada je stigla nenadano, početkom 2020. godine, kada sam već bio zaboravio i na učešće i šta sam to slao uopšte. Da konačno objavim ovo podstakla me je kratka analiza tj. uvod u video za pesmu "Die Another Day" od Madonne. Taj rezime Dušana Maljkovića govori o borbi zmeđu crnog i belog, tj. nagona smrti i nagona života, gde kada bela Madonna usmrti crnu donosi odluku da će umreti neki drugi dan. I to me je vratilo na Anne Sexton i moje razmišljanje o odlaganju umiranja za neki drugi dan, za neko bolje vreme za takav čin. Mnogo puta sam bio u poziciji unutrašnje borbe između crnog i belog. Ovih dana se osećam posebno poljuljano. Kao da se vreme ubrzava, svega je premalo, nedostaje i ja ne mogu više izdržati pritisak, a nikada nisam dobro funcionisao pod pritiskom. I sada i tada, kao i kada sam pisao tu kratku priču osećam se stegnuto što unutrašnju borbu čini neizvesnijom.
Možda je vreme da prekinem ciklus?