kako se kali(lo) nasilje

počelo je sa zapušavanjem ustiju

tuđih

        pesnicama

                         šamarima

                                         demokratijom kapitalizma

                                u stilu

              bolje nam je

       nego

ranije

a onda se servira trpljenje kao vid obitavanja

nije me briga

nije

    briga

            me

                briga

                       me

                          briga

                                me

                                   briga~▓▶⌂⌒✁～~～~～~～⋰⌒↯↙↜⋰⌒⋱                                       

                       〰〰〰〰⌠za njihove zakržljale mozgove⌡〰〰〰〰

                                   〰〰〰│za frenetične ekstaze│〰〰〰

                                        〰〰│novih kristalnih noći│〰〰

                                             〰│za njihova pljuvanja│〰

                                    ☈     │za njihove udarce│      ⏎.    

                                        〰⌠za moje kontuzije kostiju⌡〰

                                                 vilice

                                                 nosa

                                                 i drugih

                                                      me

                                                 briga

                                              me

                                         briga

                                      me

                                 briga

                              sve    .

             za njihove ⋉⋗∼↺krvave↻∿⋖⋊ košulje

__________________________

06.02 pm – 06.06 pm

nedelja

16.12.2018.

(praznik materice)

CITOSTATICI / REAKTOR DANAŠNJICE / EKSTREMNO PAKOVANJE

U novom broju kulturnog mesečnog dodatka Beton, dnevnog lista Danas, u rubrici vreme smrti i razonode možete pročitati i tri moje pesme. Tema je naravno socijalna, ali svakako anagažovana. Jer, umetnost u drugačijoj formi nije moguća. Ne postoji neangažovana umetnost, apolitična umetnost.... Umetnost je jedan izraz, lično mišljenje određenog autora, umetnost je stav. Samim tim postoji neka vrsta angažovanja. Angažovanje u mišljenju. U ovom slučaju angažovanje je direktno u drugoj ili čak i u prvoj pesmi. Dok je treća postala angažovana prevashodno stavljanjem u kontekst sa prve dve, u kulturnom dodatku Beton koji sam po sebi ima određeno angažovanje kroz umetničke izraze različitih autora, kroz određeni kontekst. Prve dve pesme se nalaze u novoj zbirci koja je u pripremi, dok je treća nastala u međuperiodu, kada je zbirka već bila zaokružena konceptualno. Kulturni dodatak Beton predstavlja, za mene, u ovom trenutku, jedini književni list u kojem je moguće objaviti radove i na neki način ispratiti proces stvaranja na godišnjem nivou. Svako objavljivanje u štampanom izdanju predstavlja veliki uspeh, često i značajnije od ulaska u finale nekog zvučnog konkursa. Jer, dok na konkursima rad mora proći subjektivnu selekciju nominalnog žirija, gde se često rukopisi 'upodobljavaju' pravljenjem bezbroj ustupaka ili se, ako je reč o pojedinačnom radu a ne kolekciji, rad bira metodom 'sviđa mi se - ne sviđa mi se', a tada angažovana dela, apstraktna, eksperimentalna ispadaju u prvim krugovima selekcije. Stoga nije lako doći do priznanja, čak i danas u eri hiperprodukcije konkursa, ali i autora. Naviknut na činjenicu da je spontano odabrani stil 'neprikladan' za dalju komercijalnu eksploataciju na konkursima, ako se odlučim za učešće, učestvujem bez mnogo ili bez ikakvih očekivanja. Tako je i ova jesen protekla. Ali uspeh je tu - pesme su objavljene u kulturnom dodatku dnevnih novina. To je, smatram, značajnije od nagrada ili objavljivanja u zbornicima koje međusobno čitaju isključivo autori i njihovi prijatelji. Dok pesme u novinama svakako dolaze do mnogo većeg broja čitalaca, a poenta pisanja, smatram, jeste da radovi budu čitani i od onih slučajnih 'prolaznika' a ne samo od strane autora i prijatelja.

Do pesama objavljenih u novembarskom izdanju betona može se doći klikom na link (u tekstu označenom crvenim slovima), dok se kao dopuna može pročitati pesma iz najnovijeg ciklusa posvećenog Gilets Jaunes, baveći aktuelnim temama današnjice:


Institucionalno nasilje i samoodbrana društva

5.38 pm

Ponavljala je "strašan zločin"
ne usuđujući se (ili ne želeći) da izgovori genocid
i tim koji stoji iza
mora da se pripremi unapred
iznova je zaključila razum
deset puta o vojsci i puškama
čišćenje kao opcija na stolu
u ovom trenutku se čita doslovno
Odgovor je jednostavan:
ne zaustavljaju se na pukom brojanju (reči i glasova)
zaboravljaju prošlost
i iz vidokruga brišu neposrednu sadašnjost
zahvaljujući njima
vlasnici firmi novih pretnji
u obzir uzimaju rat naroda i države
a poenta je iznova pogubna

5.51 pm

________________________

08.12.2018.
subota
(Pisalište, stajalište "Žednik", voz NS-SU)

Secrets

Something’s on your mind

I can’t look the other way

I can’t touch your thoughts

The things you’re about to say

Now I know how it feels when rethink goes wrong

And that's way through in I feel I'm changing
I'm there.....anymore

It ain't no use
No, I am not who I was before
If this is what you want, then
You better know, you better know this
It ain't no use
No, I am not anymore
When waves crashing again the shore
We're own firearm

Now I know how it feels when rethink goes wrong
And that's way through in I fell I'm changing
I'm there.....anymore

It ain't no use
No, I am not who I was before
If this is what you want, then
You better know, you better know this
It ain't no use
No, I am not anymore
When waves crashing again the shore
We're own firearm

It ain't no use
No, I am not who I was before
But if this is what you want, then
You better know, you better know this
It ain't no use
No, I am not anymore
When waves crash against the shore
We're own firearm

Author:

Sun Glitters

P.S.

I am highly recommending this song for listening. Not sure dough that it will be liked by everyone. Sun Glitters, which I had opportunity to meet in 2013 at his concert in my hometown, is excellent artist, making really inspiring music. Maybe I am a bit subjective...... But, this song, especially above posted lyrics touched me, going deeper into my mind, right to the spot where I am now..... 

Danse macabre

Ja neću da gledam drugima u leđa

Ja neću klijentelizam

Ja neću da budem dio šablona

dok kočnice tlaka guše moj lik

Ja neću da nosim stožer Listopadske revolucije

Ja neću da budem ograničeni nadražaj erogene zone

nedostatak kritičke i naučne misli

Ja neću današnji prekarni rad

nemogućnost da se živi u polju umjetnosti i kulture

Ja neću ljudski software

predatorski i udvorički

Ja neću institucionalizirani hardware

Ja neću da čekam u redu

da nosim sivo poslovno odijelo

all those beautiful tears

washed away by the river

situacija zahtjeva: певај на срБском!!

Ja neću da budem pragmatični motiv

Ja neću mehanizme partizacije

neetičku socijalnu mobilnost za preživljavanje

Ja neću da budem kapo –

žrtva protiv žrtve

Ja neću klike i nepotizam dugoročnih investicija

Ja neću kontinuiranu izolaciju

Ja neću da sve njegove misli postanu stvarnost

situacija zahtjeva status quo mode opératoire

move your body

leave your body

behind

ritmički lice na kraju tunela

___________________

19.21 h – 19.41 h

9. rujna 2018.

nedjelja

Autor:
Vladimir Milojković

Photo(s):
"Umetnost u Protestu"
art performance 2013
(klub 'Žica', BG)

Pesma za vreme rođendana

Među izbljuvcima

Rođen u rupi

Punoj hiperaktivnog smeća

Gde nema razloga

Gde nema svetla

Iz utrobe amputiran

Organ proleće

Kroz prozor čaure

Sa žigom na kapcima

U zagrljaju ograde

Leži do pregrade

Pobeći ne može

Ni pacov iz šake

A svet se pretvara

U gomilu ničega

I kao ne znam šta

Počinje da zaboravlja

Na putu prašina

Sedi i čeka

Neka nova komora

Gde nema micanja

Buka oružja

Klicanje ekrana

Gde stoji u redovima

Gde nešto pokušava

Ostavljen da ugine

Usred fabrike

Grimasa i izraza

Sam u rektumu pećine

07.03.2003.

petak

Autor:
Vladimir Milojković

[objavljena desetak godina nakon što je napisana povodom projekta "100 hiljada pesnika za promene" gde je odabrana kao jedna od najboljih]

snovi / dreams / träume / rêves / álmok

Berlin

Zašto volim Berlin?

Posmatram: Berlin-Charlottenburg, Berlin-Alexanderplatz,

Berlin-Zoologischer Garten, Berlin-Marlene-Dietrich-Platz, Berlin-Mitte, Berlin-Treptower Park,

Berlin-Hackescher Markt, Berlin-Bellevue Palace, Berlin-Lientzesee, Berlin-Hauptbahnhof,

Berlin-Kreuzberg, Berlin-Tiergarten, Berlin-Flughafen Tempelhof,

Banhof Potsdamer, Brandenburger Tor i reka Spree;

razmnožavanje domaćih životinja – neka analiza dnevnih stihova

sabijenih u knjigu, a potom i sinovi nacija poniklih sa farmi;

šutirajući jeftinu nacionalpatetiku – katarza je opšta – ovde

u lokalnim kertvarošima

pevaju pevci i pevaljke, bez pameti i smisla, nepovezano domoljublje,

koncentracija sveopšte bagre testosteronske

testo-steronske

test-ost-eronske

eonske – perspektive

u Berlinu i kante za đubre uživaju u čistom

i đubre je čisto između solitera

raste grmlje

na slikama

volim Berlin

zanimljiv i uzbudljiv prostor

i ostali statusi iz Hauptstadt von Deutschland

Zašto?

Posmatram: Ker, Šandor, Prozivka, Gat i ostali delovi ka centru

iskasapljene staze, ljudi, korenje....

Sveži produkti malih i velikih nuždi lokal-patriota,

urlici u dnevnim novinama;

a kroz mali prozor na šalteru psihijatrije uokvirena mrtva šalteruša – gleda

kao da nikada nije napustila

prostor Szabadkai Közkórház.

______________________________________________

20.48h – 21.27h

27.07.2018.

petak

(Harcosok Sorakozója)

Vreme smrti i razonode

Teško je opisati situaciju koja grabi deo po deo svakodnevice. Borba je ponekad besmislena. Ponekad, jedini način da opstanem jeste da "kriknem" na sebi svojstven način, kroz poeziju. Ne postoje dubokoumne rečenice sa pojmovima koje treba raščlanjivati kako bi se doprlo do dela suštine. Samo jednostavno; poezija u svom najsirovijem obliku; poezija bez težnje za metaforizacijom; poezija kojom saopštavam svoj autsajderski doživljaj života - neki novi stil i forma kojom oblikujem izraz.

Ovoga puta SKOK u vremenu smrti i razonode.

Mogućnost objavljivanja u dnevnim novinama je, smatram, možda i značajnija od objavljivanja u kulturno-književnim časopisima i zbornicima. Pogotovo kada je reč o anagažovanoj umetnosti.

[klik na naziv pesme, istaknuto crvenim]

Joe Fraizer & Marina na petom

Gledam na život dve i po godine,
tog novog života
prvi put sam imao plan
da posetim prijatelja
u ostalim sobama
bilo je više prašine
i ništa mi se ne dešava.
Nikada.
Sve je prah.
Doneseš koleno od blata
znači da nije dobro
visio na tankoj niti
mehanički zvuk u uglu moga oka
glas mrtvih uspomena.

Spustio sam glavu na rasklopni krevet.
Glava u veštačkom cveću
kao grobno mesto
svi ljudi koji prolaze podno solitera.
I kiša koja se najavljuje
kroz šuštanje
kao utvara
zaglavila se knedla,
ne mogu da gutam
bol -
dolazi od nevidljive rane.

________________________

16.06 h - 16.14 h
14. 07. 2018.
subota
(Prozivka/Harcosok Sorakozója)

V.M.

Raspad

Praktično u vreme jedne od najvećih kriza u novijem periodu (mog) života raspao se moj omiljeni bend sa ex-yu prostora. Njihov poslednji album iz 2011. nosi sada se čini simboličan naziv "Vidimo Se". Od raspada je prošlo nešto malo više od godinu dana i teško je reći da li se zaista vidimo ili ne. Poslednje što sam čitao o ovom izuzetnom bendu, za čije pesme je vezano mnogo bitnih momenata iz mojeg života pa i stvaralaštva, jeste da bend radi na novim pesmama. O razlozima raspada sada možemo razglabati do beskonačnosti i povod ovog kratkog osvrta na njihovu muziku svakako nije taj. Povod je želja da se podsetim značajnog perioda, ali i da na neki način opišem taj period dvadesetih i ranih tridesetih godina kroz omiljene pesme Darkwooda.

1.Zapremina Tela

Best of the best - pesma za koju me veže mnogo trenutaka, pesma koja je obeležila jednu deceniju, koja je donela mnogo uspona i padova i, prekretnica, lomova.... Pesma me podseća i na neke od najtežih perioda kada je svaki dan bio pitanje života ili smrti. I dan danas taj brzi ritam budi melanholiju koja je nekada bila svakodnevica. Periodi teškog sivog koji su trajali i trajali. Kada bih sedeo sam na mnogobrojnim inspirativnim mestima. Najviše sam stvarao upravo u tim periodima sivila. Ova pesma je bila ujedno i tužna i sretna. Puštao bih je da pojačam osećaj sivila jer sam tada bio u inspirativnom naboju, ili bih je u trenucima očajanja pustio kao neku vrstu duhovne hrane uz pomoć koje bih uspeo da isplivam u manje sivu zonu. Na vrhuncu, kada je ova pesma bila ultra hit, desio se i koncert na sada odavno usahlom Trench Town festivalu, gde se u prvim redovima jasno može videti moja malenkost kao jedan od najvatrenijih fanova.

2.Život počinje u 30-toj

Pesma bez teksta. Samo ritam elektronike. Zapravo tekst je kompjuterski modifikovan. Dok sam je slušao, zaista sam osećao da to što je trenutno sve odvratno ništa ne znači jer život tek treba da počne. I zaista, početak tridesetih mi je pre svega na umetničkom planu doneo mnogo značajnih i pre svega pozitivnih promena. Neke od njih su trajno uticale na moj način razmišljanja. Činilo se da je život zaista počeo i krenuo uzlazno i da sve ono propušteno u periodu vegetiranja pre 30-te može biti ne samo nadoknađeno nego i prevaziđeno. Vegetiranje koje je trajalo deset godina, tokom dvadesetih, i koje nije donelo ništa toliko značajno da bih se toga setio je bilo završeno u jednom periodu. No, i pre toga sam počeo da slušam ovu pesmu intenzivno. Krajem dvadesetih davala bi mi nadu da će kroz 3-4 godine ipak sve krenuti na bolje. A kada su tridesete počele osećaj da je sve to baš sada, upravo, je ono što bi me održavalo. Ovom pesmom sam se uvek podsećao na to da imam razloga da živim.

3.Kolotečina

Često sam imao utisak da živim u pustinji. Pustinja o kojoj se peva u ovoj pesmi za mene je svakako bio grad. Ne samo moj rodni, već uopšte grad kao naseljeno mesto peščanih zrnaca, gde zapravo nema nikoga, jer me niko ne razume, jer sam sam u toj pustinjskoj gomili ljudi. Uvek sam želeo da pobegnem iz pustinje. Čini se da je u međuvremenu ponegde nikao kaktus, a ja i dalje lutam tražeći izlaz. Ova pesma je takođe bila najviše slušana u periodima kada sam intenzivno razmišljao o smislu života. A kada ga nisam pronalazio razmišljao sam kako staviti tačku na tu agoniju koja me je sve više pritiskala. Ovo je takođe bila moja szomorú vasárnap. 

4.Prostor Između Nas

Negde u tom periodu sam ostao bez ijednog prijatelja. U nekom momentu su svi krenuli drugim putevima. Za mene je promena tek počinjala (bila u začetku), a većina mojih vršnjaka se transformisala u dosadne starce. Devojke su postale ženturače koje uz nekoliko slojeva naslaga celulita guraju svoje polurazvijene jajne ćelije, nemajući više nikakvih drugih tema za razgovor osim onih dosadnih o ispraznom životu čiji je vrhunac rođenje deteta koje takođe, po potrebi, može zameniti i nedostatak karijere. Tako se vrlo često (i dan danas) umesto nekog ličnog uspeha tj postignuća ističe upravo to rođenje. Na primer ta i ta je umetnica i majka (kraljica) - što je vrlo čest opis na raznim umetničkim dešavanjima pogotovo kada osim nekih beznačajnih postignuća dotične nemaju ništa drugo vredno pomena što bi se stavilo u biografiju. Tada je često to famozno dete i nešto što se ističe kao vrhunska umetnost zbog čega je rodkinja bolja i umetničkija od drugih. Muških prijatelja gotovo da i nisam imao pa tih par poznanika koji su isčileli iz mojeg života u tom periodu nisu vredni pomena. Ovaj prostor između nas se zapravo najviše odnosio na moju najbolju prijateljicu Ivanu koja se tada, u tom periodu odselila u inostranstvo i time je zacementiran kraj jedne životne ere. Synth muzika koja je tada baš Ivaninim posredstvom ušla u moj život sve je više preuzimala primat muzičkog ukusa. Polako sam se okretao elektronici, a Ivanin odlazak je ujedno bio i početak nečeg novog, nekog novog talasa koji je na vrhuncu doneo i objavu moje prve samostalne zbirke pesama.

5.Vrtlog Vira

izgubljeno vreme
uspavana mladost
suviše ljudi
zaboravljena lica
plamen kao kamen u vrtlogu vira

treperi svetlo
igra senki
korak bliže gubitku svesti
tragovi nemira u vrtlogu vira

sve što vrtlog vira krije
kao da se nikada dogodilo nije

kao da se nikada dogodilo nije (x5)

I kao da se zaista nikada dogodilo nije, dok sedim na ivici poslednjeg stepenika, gde se niko više ne seća (tvojeg) imena, u crnilu između zuba, u njihovim glavama je praznina velika.....


________________________________________________________________

U Subotici,
8. jula 2018.
u 18.41 h
nedelja

(Vladimir Vladda)

naše borbe

proleter tvoje ruke i tvoja puška u čast tvoje borbe skinuta glava spomenika naše misli proleter proleter proleter proleter u kamenu u bronzi isklesan si yu ex yu ex yu na ex tvoje ruke u kamenu u vodi lekovi escilatopram escila to pram ram načet bol krvi živi proleter proleter dvadesetprvi vek isklesan si kamen bronza gips odsečene glave spomenik proleter tvoje ruke tvoje borbe skinute glave moj grad moj grad moj glad very glad zapravo ne kuhinja javna sos prodavnica narodna moj grad glad kavez aušvic vic auschwitz tz megaherz herz grudi moje ruke tvoje ruke moje borbe tvoje borbe bez lekova sa lekovima u vodi pijemo fontana je suis misérable complexe proleter tvoja puška skinuta glava metak u srce naše misli u kamenu krv živi

__________________

22.49 h – 22.56 h

10.06.2018.

nedelja

(poluautomatski tekst – poezija toka svesti)

__________________

Autor:

Vladimir Milojković

(inspired by musique de YusYus)

ПОДСЕЋАЊЕ НА 2014.

Саопштење жирија - Првенац 2014

На овогодишњем конкурсу крагујевачког СКЦ-а ПРВЕНАЦ је окупио педесетак писаца из 17 градова из Србије и окружења чија је књижевна понуда била врло квалитетна са несумњивим афинитетом ка модерним песничким и прозним коцептима, пре свега. Жири у саставу: Миљурко Вукадиновић(председник), Зоран Петровић и Зоран Пешић Сигма (чланови) донео је једногласну одлуку да се ове године објаве следеће књиге: „ЗАПИСИ ИЗ СТУДЕНТСКОГ ДОМА. Према есејима из књижевности“ Милана Громовића из Чачка, РАЗГОВОР СА ХЕРТОМ“, песничка књига Владимира Милојковића из Суботице и „ТВИТЕР ПРИЧЕ“ Драгана Бабића из Карловца-Новог Сада. Новост овогодишњег избора је вишеструка. Најзад у „Првенцу“ добили смо књигу књижевнокритичких и есејистичких текстова једног младог тумача који није генерацијски оптерећен а чији текстови прате разнолику литерарну продукцију последњих година. Без икаквог кашњења симултано са феноменом друштвених мрежа Бабић је поред кратких кратких прича (понудио је и једну такву збирку проза) исписао приче које се уклапају у нови тип друштвене комуникације а које би се могле сврстати у ред најкраћих прича, радикално залажући се за поетику минимализма и принципа скраћеног излагања. Пројекат колико личан толико и ризичан али недостајући и храбар. Милојковићева песничка збирка такође нуди један особен ауторски пројекат који га је издвојио и утврдио у ред песнички најпровокативнијих. Жири предлаже да се у реализацији и Бабићеве и Милојковићеве књиге брижљиво и примерено уради прелом књига јер су књиге специфичне и у том смислу захтевне.. Посебно су биле запажени песнички рукописи Николе Оравеца, Олге Трубарац. Сузане Ђорђевић, Анђеле Пендић и Иване Сарић, те роман „Хладнокрвна“ Јоване Мурић. Видљив допринос били су и запажени радови младих аутора који студирају или живе у Крагујевцу. ЖИРИ: Миљурко Вукадиновић, Зоран Петровић, Зоран Пешић Сигма СКЦ 2014-06-02 23:00h

Литературни Искри 2018 part II

      Меѓународен Поетски Фестивал  Литературни Искри - Гостивар

One more poem, read at Festival and published on Festival Facebook page:

:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

jedan od onih dana

sa predstavom o nasilju

u stvarnom životu

razrogačila je zenice

obuhvatila nečiji vrat

i počela da steže

čupajući teme noktima

ulazeći pod kožu sve dublje

a onda je izustila

nešto kao:

„zabranjeno je vršiti nasilje

nad ženama“

optužujući me za gušenje

dok hvatam gutljaje kiseonika

pokušavam pojmiti

hertu müller

....tako psećoglavo nezgrapno

i istovremeno gušterski nežno

kao sadašnjost

u abecedi straha

iz koje želim izaći

__________________________

11.53 am – 11.58 am

1. decembar 2017.

petak

Autor:

Vladimir Milojković

°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°° 

:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

еден од оние денови

со претстава за насилство

во реалниот живот

ги проширила зениците

обграбила нечиј врат

и почнала да стега

кубејќи го темето со ноктите

вовлекувајќи се сè подлабоко под кожа

а потоа изустела

нешто како:

„забрането е да се извршува насилство

врз жените“

обвинувајќи ме за давење

додека ги фаќам голтките кислород

се обидувам да ја сфатам

херта милер

... така песјоглаво несоодветно

а истовремено и гуштерски нежно

како сегашноста

во азбуката на стравот

од која сакам да излезам

__________________________

11.53 – 11.58

1. декември 2017 год.

петок

Препев од српски: Елена Пренџова

Литературни Искри 2018

Меѓународен Поетски Фестивал  Литературни Искри - Гостивар ~~ Special reward as one of the best foreign authors, for poem:



losing game

potrebno je zadovoljiti se
pelenama za odrasle

i minimalnim zaradama

ako želite biti sretni

samo zamislite trgovce odnosno vlasnike već sutra

a vi ste bez identiteta i domovnice

bez zdravstvene i bez ikakvog osiguranja

odavno hodaš ivicom kontejnera i pitaš se – ma dokle više?!

dok sjediš pokraj prozora u dva i pol poslije ponoći

sve ti se čini tako jednostavnim

misliš da je dovoljno stati tu gdje si sada

i prostreti život

kao stolnjak prije obeda

i uzeti nož i vilicu i raskomadati ga

02.21 am – 02.27 am
15. mart 2018.
četvrtak

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

losing game

треба да се задоволите

со пелени за возрасни

и со минимум заработувачка

ако сакате да бидете среќни

уште утре замислете ги трговците т.е. сопствениците

а вие сте без идентитет и дом

без здравствено или какво и да било осигурување

одамна одиш по работ и се прашуваш – до кога веќе?!

додека седиш покрај прозорот во два и пол по полноќ

сè ти изгледа така едноставно

мислиш дека е доволно да се запре онаму каде си сега

да се спростре животот

како чаршаф пред ручек

и да се земе нож и вилица па да се разчеречи

02.21 – 02.27 

15. март 2018 год.
Четврток

Препев од српски: Елена Пренџова

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Autor:
Vladimir Milojković