Christmas poem

PopWash

The headache passed on the horizon of the supervisor’s message

Concerns that I may not be on the same position

Breathing hard, the body stood up

Wears bicycle leggings

A huge curve of saliva accumulated on the tongue

Legs with feet in socks and toes went into the shoes

Water flows down my back

After talking in the office and washing in the small kitchen dishwashing room

A gift followed:

- We want you in the team in the new year as well.

He said.

After the shift was over, I rolled on wheels

Turning the pedals to West London

I had something beautiful to hope for.

_______________________________________

20.43 h - 20.54 h

24/12/21

Friday

(Christmas Eve)

Pesme o Hyun

 

Misao koja je pala

 

Jim Bim se dolivao u punu čašu kisele

ne znam zašto nisam rekao dosta

kao kada sam na 30 mg trankilizatora popio pola litre piva

komiran sam legao i probudio sam se kao nov

– dobra zabava, zar ne?

upitala me je misao koja je pala tog trena

pogledao sam u telefon, bilo je 00:00 –

to bi značilo da neko misli na mene

sve te gomile snova koje se stropoštavaju

prevaliti toliki put da budeš čistačica kapitalizma;

možda pola sata kasnije sedeo sam na wc-šolji

gledao sam video klip Hyun-Ji Shin kako korača pistama

osmeh i dva lepa oka

nisam ništa mogao;

tačno minut kasnije ležao sam u krevetu

zaspao sam uz njene korake i poglede

uperene ka meni.

 

_____________________________________

 

22.06h – 22.11h

25.09.2020.

petak

(hladna soba, Abbey Reading)

 

 

                                                                      /stvarna Hyun-Ji Shin/

 

 

Severni vetar i zelena najlon-mašna

 

Ne u Londonu već u Readingu, u Forbury Gardensu, popodne

pored jedne bordo crvene, izanđale kante za smeće

iz koje viri zelena najlon-vreća, ubacih 2 wacko omota

iako u suštini nisam hteo da kupim to – zeznuo sam se.

Popio sam opet trankilizator jer sam ujutru imao apstinencijalnu krizu,

pošto onaj dan pre nisam uzeo ni jedan jedini.

Želeo sam zabavu i imao sam je.

Povratio sam sve što sam u sebe stavio i ležao pod tušem, licem u vodi;

mislio sam da će me voda osvestiti,

ali ova kanta za smeće ima tu zelenu mašnu...

Imam trenutno samo 50 funti.

To je sve.

Hladno je, a ja sam pod presijom da moram uspeti.

Početi da rintam, naći neki posao, bilo kakav.

Pokušao sam sve prekinuti.

Jednom, baš nedavno, nagutao sam se svih tih trankilizatora sa čašom britanskog piva,

ali samo sam zaspao i probudio se odmoran, kao preporođen.

Mislim da sam sanjao Hyun-Ji.

Okrenuo sam se ka ljiljanu mira i njegovim belo-zelenim cvetovima,

pomislio sam da je takva i Hyun-Ji, ta neka, tamo, negde....

 

Ne znam zašto, ali danas osećam pad –

onaj američki izraz za meni omiljeno godišnje doba.

Kanta u bordo boji koja prikriva rđu gledala me je tom zelenom najlon-mašnom.

Pala mi je misao na um – jednom ću upoznati jednu Hyun-Ji.

 

___________________________________________________

 

15.14h – 15.24h

26.09.2020.

subota

(Forbury Gardens)