Edicija nova poezija:

Priča o djevojci koju su usput napustile sve prijateljice i prijatelji

 

Szeretem a madarakat.

Šušti lišće.

Šapat mogućih drama.

Eho raste.

Kao šampon za odrasle sa ukusom banane.

Niko nije čuo Zvezdanu kako izgovara “budi dobro”.

Uvjeravam sebe jer znam da ona i dalje postoji u dubini

                                    svojih nebo-plavih očiju.

Odatle izlaze rečenice.

Svi nedorečeni razgovori postaju dorečeni.

Ja je čujem.

Vidim je.

I svi neboderi i sve sivo i crno iz prošlih septičkih jama.

Vidim djevojčicu, vidim djevojku koju poznajem odavno.

Vidim djetinjstvo.

Neukrotivi dah mogućnosti.

Grizem usne.

Nema nikakvih granica.

Kao jutarnja magla ispod sivih londonskih oblaka.

I ta djevojčica/djevojka koja i dalje živi u dubini punog mjeseca.

U otvorenoj šutnji pokretanja vratova živih koji je poznaju;

koji se udaljavaju, vezujući svoja tijela celuloidnom vrpcom ‘drugarstva’.

 

----------------------------------------------------------------------------------------------

 

17.55 h – 18.10h

01. 10. 2023.

nedjelja

/Stockley Golf-Court/

(mojoj sestri Zvezdani)

toxic people & poison pens

 

Kada on postaje lični pratilac

 

Pojedinci su nekada tvrdili da su videli Hertu

kako na stolu u maloj birtiji u Berlinu

reže reči i slova iz dnevnih novina

kako pušta mačke na parkingu

i stavlja ih u neke fascikle ili fioke sa hartijom

život kakav smo poznavali razvukao se

prelomljen i premali postao je gubitak

a taj jad, mali čovek gurnuo je u svom ogorčenju

koje u ovim uslovima svakako propada

kada sam mu to rekao, u prenesenom značenju naravno

odlučio je prohisterisati u pokušaju da odbrani

opušak kolaboracionizma, bačene istrošene cigarete ili gomile snickers omota na stanici

nekad bi započinjao neke diskusije iz kojih

bi u otrcanom ogledalu uvek bio ovaj vladar –

psećoglavi kralj

kao kad je Čaušesku bio živ negirajući proces razvoja

tišina često hoda ovih dana

kao gonioc

opreznih pokreta;

na početku nekog novog života uvek se zahteva hod kroz blato.

 

______________________________________

 

13.18h – 13.16h

8. septembar 2020.

utorak

(Whitley Wood, Recreation Ground, Reading)

Joe Fraizer & Marina na petom

Gledam na život dve i po godine,
tog novog života
prvi put sam imao plan
da posetim prijatelja
u ostalim sobama
bilo je više prašine
i ništa mi se ne dešava.
Nikada.
Sve je prah.
Doneseš koleno od blata
znači da nije dobro
visio na tankoj niti
mehanički zvuk u uglu moga oka
glas mrtvih uspomena.

Spustio sam glavu na rasklopni krevet.
Glava u veštačkom cveću
kao grobno mesto
svi ljudi koji prolaze podno solitera.
I kiša koja se najavljuje
kroz šuštanje
kao utvara
zaglavila se knedla,
ne mogu da gutam
bol -
dolazi od nevidljive rane.

________________________

16.06 h - 16.14 h
14. 07. 2018.
subota
(Prozivka/Harcosok Sorakozója)

V.M.