Razmišljao sam o uvodu, ali onda su reči same potekle i nastala je jedna socijalna pesma. Razmišljanje o današnjem danu i jučerašnjoj večeri. Ne znam kako da tumačim nastale promene. Možda sam u fazi pada motivacije. Možda mi je zapravo previše ove situacije, ovakvog života. I iako ponekad delujem sasvim zadovoljno i sposobno da se nosim sa izazovima situacije, moj karakter i temperament dovode do fizičkih promena koje ukazuju da nije sve tako sjajno. Prva pesma u ovom nizu je ona koja je danas nastala direktno unosom na blog. Ostale su iz različitih perioda poređane po godini nastanka, da bih zaključio ovaj 'ciklus' sa pesmom iz 2019. godine.
Naizgled sve je isto ili možda i bolje, ali suštinski je gore. Zapravo, ako je isto kao ranije, onda je zapravo lošije u ovom trenutku. Nedavno stvorena neizvesnost oko mojeg ostanka u radnom odnosu (na crno preko države) dovela je do mnogih dilema. Stres je doveo do toga da sam za nekoliko nedelja osedeo još više. Prvi put ovakva drastična promena se dogodila 2016. / 2017. godine, u jesen nakon jednog od najbrutalnijih napada na mene i nakon zime provedene u radu u call centru gde sam svakodnevno trpeo poniženja, uvrede, ucene i pretnje otkazom. Ovaj nedavni stres je drugi veliki u ovoj godini. I nije zapravo nimalo čudno što se isto ponavlja tri godine kasnije. Početkom godine sam pretrpeo napad tokom kojeg mi je čak prećeno smrću, a onda opet nesigurnost u vezi sa poslom.....
Preživljavanje u neo-kapitalizmu se nastavlja......
u Subotici, u 20.57 h
13. jula 2019.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Propadanje
Konstatovao sam da sam osedeo, udebljao sam se poput neke sredovečne žene
prijatelj je primetio moje propadanje
jedan prijatelj, pa drugi –
polako se primećuje rashodovano telo, oklop
još se jedino mozak opire
ugrušcima, aneurizmama, čvorovima koji pritiskaju vitalne centre
i nemam objašnjenje
sem da je sled nedavnih događaja ubrzao proces
koji se odvija godinama unazad
sedim na podu razmišljajući u mestu inspiracije
oblaci su sivi i teški
život na ivici se nastavlja
plivam ukoliko je moguće otvorene lobanje
da li je kraj blizu?
stadijum postaje očigledniji
sa pogledom na horizont sa visine letnjih ptica u letu.
________________________
20.31 – 20.37
13. juli 2019.
subota
(Szabadka / Subotica)
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Dok okrećem pedale
Bezlično je dok se topi belo
sliva se niz obraze i šake
točkovi se okreću
vozim i polazim
a prolazim do zaborava
Stope u belom i slova smera
New
York ili beton predgrađa
sivo-bela
šema
smeši se sa okna
dok pogled se baca
U svetu snova i ta mogućnost postoji
negde ispod pokrivača
belog kao belo na krovovima
kao belo u očnim dupljama
kao belo u lobanji
kao belo kada pogled pada
na teme iznad neona
uglavljenih u srž betona
_________________________
28.12.2009.
21.54 h – 22.00 h
ponedeljak
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Vožnja sivom kucavicom
Nema takvog dana dok ne
popucam po šavovima
Ili propucam po venama
i arterijama
Ako frižider bude
glavna nagrada
U auri mraka na stejdžu
od kamenčića
Ili jednostavnije
šljunka
Na obali
neiskristalisanoj sa odsjajima nijansi
Zvuk mola se čuje sa
niskim tonovima
I fijuk na točkovima sa
burekom i voćnim jogurtom
U plastičnoj kesi za
poneti
Sa bodljama spašeno
stablo kaktusa
Od namera gomile sa
tastaturama na stolu
U tami film se okreće
scena po scena kreće
Tam-tam odzvanja niz
klikova
Da li je to dosada ili
potreba usahlih tripova
Ili rifova što ponekad
se čuju
Igra je gotova ili nije
ni počela jer starta nema
Kao intenzivna
hidratantna krema
Koju koža sa lakoćom
upija
Dekoncentracija od mase
informacija
Jeftinog zadovoljenja
niskih pobuda
Ili prethodnice
osećanja skrivenih u oblaku prašine
Prekrivaču za sline i
kamuflaži za sedišta
Sa ornamentima i
slikama stakla vitrine ili prozora
Oronule zgrade ljudske
fasade
____________________________
25.10.2010.
3.58 pm – 4.11 pm
ponedeljak
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
u što se sve ovo pretvara
volim kada dođeš
poslije a ja od poslije
bez ustezanja pijemo
pijemo pivo i rakiju
tranzistor je uključen
što ukazuje na to
da u ovoj zemlji nema
dobrog života
mogu jasno čuti
nepristrasan pregled situacije
korake i vidjeti ono
što mi se urezalo u pamćenje
u što se sve ovo
pretvara.
_____________________
8.19 pm – 8.24 pm
utorak
29.08.2017.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Ubistvo u Subotičkoj
peščari
Životinje
su se gušile
ostali
su samo rogovi i tela srna
izgorela
su krila i gnezda
endemske
biljke
počinioci
nepoznati
na
zgarištu
to
je svakodnevica kada otvorim prozor
u
večernjim satima čuju se udarci o zidove
šamari
Voland
i ja se gledamo kroz staklo
hvatam
telefon
ali
onda odustajem
organi
zaštite me nikada nisu zaštitili
od
krikova što vitlaju ulicama
od
kontuzije jagodične kosti
potresa
mozga i slomljenih naočara
od
povraćanja i jakog bola u predelu abdomena
od
pljuvanja
i
’jebanja’ majke mađarske
zariven
u duge pramenove i prepušten patnji
stiskao
sam telefon
Voland
je uporno poručivao pogledima –
gladan
sam!
____________________
9.58
h – 10.06 h
23.
mart 2019.
subota
[*Voland – kornjača
ljubimac]
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
/autor pesama i fotografija Vladimir Vladda Milojković/
