Edicija nova poezija:

Priča o djevojci koju su usput napustile sve prijateljice i prijatelji

 

Szeretem a madarakat.

Šušti lišće.

Šapat mogućih drama.

Eho raste.

Kao šampon za odrasle sa ukusom banane.

Niko nije čuo Zvezdanu kako izgovara “budi dobro”.

Uvjeravam sebe jer znam da ona i dalje postoji u dubini

                                    svojih nebo-plavih očiju.

Odatle izlaze rečenice.

Svi nedorečeni razgovori postaju dorečeni.

Ja je čujem.

Vidim je.

I svi neboderi i sve sivo i crno iz prošlih septičkih jama.

Vidim djevojčicu, vidim djevojku koju poznajem odavno.

Vidim djetinjstvo.

Neukrotivi dah mogućnosti.

Grizem usne.

Nema nikakvih granica.

Kao jutarnja magla ispod sivih londonskih oblaka.

I ta djevojčica/djevojka koja i dalje živi u dubini punog mjeseca.

U otvorenoj šutnji pokretanja vratova živih koji je poznaju;

koji se udaljavaju, vezujući svoja tijela celuloidnom vrpcom ‘drugarstva’.

 

----------------------------------------------------------------------------------------------

 

17.55 h – 18.10h

01. 10. 2023.

nedjelja

/Stockley Golf-Court/

(mojoj sestri Zvezdani)

U kući od ljudske kože

Obraća mi se šizofrenija

U prekrivačima od zvezda na 6 - 8 metalnih nogu

Momak za sve, za najdublje sne

A onda kaže - Ciganka mi reče sretan Halloween!

Dok sam ulazila

Sa svojih 5 - 6 ekstremiteta kopala sam

Delovi sećanja udubljeni u memoriju

Čisteći strah blagosti

Između zidova uvlačila sam se u položaj fetusa

U kući od ljudske kože

Hladnoća udara o staklo

Momak za sve, za najdublje sne

Obešene ležale su trenerke za rad

Na žici bez trnja

Hajde da se obesimo! -

Rekla je otvorenoj lobanji.

__________________

10.05h - 10.13h

5. novembar 2020.

četvrtak

(radno mesto majstora, škola, Uxbridge)

Prvomajske pesme

:::::::::::::::::::::::::::

U kući ne stanuju
dve noge i parking
na stolovima
išla sam iz grma
ali nisam mogla ništa
bila sam dobro kada sam došla
i kada sam otišla
rekao je:
ali zaista ovo ne poričem
dok je sedeo
prekovremeno
odbijam da odem
ranije sa ovim društvom
za stolom
dve ruke
olovke i pepeljara
Salto za veštački novac
kao danas
za pola litre 250 dinara
nepuna plastična čaša
facijalne ekspresije
iz mašine
prsti i noge
ptičije i pseće
nisam prepoznala
kvadrate slomljene
na fotografijama

__________________
22.44 h - 22.50 h
1. maj 2019.
sreda
[jezero Palics; Festival zanatskog piva - 'Palićka neman']

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Crveno u šaci fazana
tamo gde želiš biti
crno u realnosti
daleko od doma
željezničke stanice
ljudi žive ispod slepila
poništeni
ali postojala je direkcija
bez sumnje
iza govornice
smena mernih instrumenata
na platformi čoveka
Die Farbe der Kohle Weiß
na horizontu
memorije
odsečena glava u krošnji
raširenih krila

________________________
22.58 h - 23.05 h
1. maj 2019.
sreda
(*stihovi na nemačkom Herta Müller)
[Velika Terasa, Festival zanatskog piva - Palicsi tó]

Pesma za vreme rođendana

Među izbljuvcima

Rođen u rupi

Punoj hiperaktivnog smeća

Gde nema razloga

Gde nema svetla

Iz utrobe amputiran

Organ proleće

Kroz prozor čaure

Sa žigom na kapcima

U zagrljaju ograde

Leži do pregrade

Pobeći ne može

Ni pacov iz šake

A svet se pretvara

U gomilu ničega

I kao ne znam šta

Počinje da zaboravlja

Na putu prašina

Sedi i čeka

Neka nova komora

Gde nema micanja

Buka oružja

Klicanje ekrana

Gde stoji u redovima

Gde nešto pokušava

Ostavljen da ugine

Usred fabrike

Grimasa i izraza

Sam u rektumu pećine

07.03.2003.

petak

Autor:
Vladimir Milojković

[objavljena desetak godina nakon što je napisana povodom projekta "100 hiljada pesnika za promene" gde je odabrana kao jedna od najboljih]