U susret rodnom gradu

 

O staklu, o ogradi, o zidovima

 

Vozim bicikl od davnina kući

gazim suve leševe mrtvih stonoga

na plavim izrezima tepiha

ispred wc-a:

ne zaboraviti povući vodu

obrisati prašinu

odbaciti ničim izazvane nesporazume

o tobožnjim vlasništvom nad rečima i jezikom

oranžada i cut-up prelazi u black-out –

crno pred očima

 

Ne, ti nisi ta osoba

iako sam imao drugačiji utisak pre odrastanja

talasi koji se miču stoje oko metle

njima bi trebalo brnjicu na njušku

Vindišova žena odnosi metlu u šupu

„Bila je poštarka“, kaže.

„Podrigivala je i smrdela.......“

na nivo obdaništa moždane razvijenosti

u kupatilu idem za šinama

sa šlemom

ograda se završava dok prilazim

iz slivnika ka lavabou sredstvima za dezinfekciju.

 

_______________________________________

 

11.26h – 11.34h

četvrtak

03.06.2021.

(West London; Svetski dan bicikala & biciklista)

[tokom priprema za posetu Szabadki]

[kurziv – Herta Müller]

U kući od ljudske kože

Obraća mi se šizofrenija

U prekrivačima od zvezda na 6 - 8 metalnih nogu

Momak za sve, za najdublje sne

A onda kaže - Ciganka mi reče sretan Halloween!

Dok sam ulazila

Sa svojih 5 - 6 ekstremiteta kopala sam

Delovi sećanja udubljeni u memoriju

Čisteći strah blagosti

Između zidova uvlačila sam se u položaj fetusa

U kući od ljudske kože

Hladnoća udara o staklo

Momak za sve, za najdublje sne

Obešene ležale su trenerke za rad

Na žici bez trnja

Hajde da se obesimo! -

Rekla je otvorenoj lobanji.

__________________

10.05h - 10.13h

5. novembar 2020.

četvrtak

(radno mesto majstora, škola, Uxbridge)

ali Grener je imao oči poput

 

doch der Grener hatte Augen wie

 

gledam svoje distimične odraze

naprežem knedle iza kapaka

uspevam: kašika, viljuška, nož, tera brzi voz

glave se mogu naviti više puta

ujutru u podne sa kišom

u bokalu sakupljam te nebeske suze

za oslabljeno mesoždersko cveće

too much to lose

wie ein Stückhen von der Kerze

ispred robne kuće blagoslov za peni

razmišljam o neizvesnosti

na raskrsnici bez semafora i putokaza

koliko vremena prođe pre nego što se pogledi odvoje

velike oči

kao gavranovi ili albatrosi

’Tačan sam, neću

zadocniti ni dana.

Slušaj,

svevišnji inkvizitore!’

 

______________________________

 

završeno u 12.50h

05.09.2020.

subota

(Abbey, Reading, UK)

 

[*stihovi na nemačkom Herta Müller

naslov*ali Grener je imao oči poput

- poput komada sveće]

[završni stihovi Vladimir Majakovski]

herztier

Ako mi je do sada bilo nejasno ili bar ne sasvim jasno zašto je Herta toliko značajna i inspirativna, onda je nakon "životinje srca" to postalo nedvosmisleno, kristalno jasno. Svaka slika piktopoetičnog Hertinog izraza me je vodila u neki deo mojeg ličnog piktosveta. Mogao sam zamisliti, a zapravo jasno videti taj "čupavi park" u koji i sam odlazim u potrazi za inspiracijom, ili šetnju pored obale u potrazi za odgovarajućim kamenjem koje će telo povući nadole. Razmišljanje o konopcu ili džaku. U jednom momentu se pominje i peti sprat zgrade i pogled s prozora nadole. Samoubistvo koje lebdi iznad glava, pulsira negde u predelu slepoočnice poput misli da je ovde nemoguće živeti. Da nije moguće disati slobodno, tu gde vas prate pogledi raznih, malih duša koje su spremne za trice i kučine pregaziti tuđi život, iščupati nečije srce. Tu gde vas u nekoj maloj zadimnjenoj prostoriji "svuku" i pretresaju iako ste vi žrtva a ne krivac.

Svako je imao prijatelja u svakom komadiću oblaka

tako je to sa prijateljima kada je svet ispunjen strahotama

to je sasvim prirodno, govorila je moja majka,

ali prijatelji ne dolaze u obzir

uozbilji se.

I zaista, ko su prijatelji? Jedno pitanje koje već dugo sebi postavljam, a koje se nametnulo još više sa dolaskom ove pandemije korona virusa. Da li imamo prijatelje? Nakon čitanja ove knjige nisam siguran. Da li zapravo ikoga ikada imamo osim sebe? Mislim da su me odgovori na ova i mnoga druga pitanja koja sebi postavljam već duže vreme, a na koja sam odgovore možda jednim delom našao u ovoj knjizi, upravo ono što me je prosto uvuklo u vrtlog razmišljanja o onome što je važno. O osećanjima, bliskosti, ljubavi, pripadanju nekome ili nečemu; jednom prostoru. Onome ovde što neće biti nigde tamo.

U nekom umetničkom, poetskom smislu, nakon ove knjige, apsolutno, iskreno osećam bliskost sa Hertom Müller. Ta melanholija traume koja sve vreme lebdi oko tela, koja izvire iz fotografija pejzaža ili opisa u pismima, na razglednicama; ono je što vezuje.

Na putu da i sam iskusim beg "kroz maglu ili noć", razmišljam o tome da li je "dom tamo gde si ti", kao što Herta u jednom trenutku svojeg obraćanja kaže svojoj majci dok je majka u Augsburgu. Ili je dom tamo gde je groblje (ili grob) kao što joj nekom drugom formulacijom majka odgovara. A možda ipak ne postoji dom. Možda su to one plemenite suze za prijateljem koji je morao da ode nepovratno, upravo u grob, u zemlju, jer nije bilo drugog izbora osim "klanice" i "mašina". Osim "pijenja krvi".

Ipak, prijatelj može biti i ona druga osoba čiji pogled izbegavamo u ogledalu.

Važno je imati srce. Važna je ova priča. Važno je to reći. A na posletku, važna je i Herta. Osoba.

U fazonu "pazi šta pišeš"

SrBski Chun-Li

Somehow I knew you just find me

I thought you’re smarter than that

Strategically designed architecture,

                      architecture that only I have the pinkprint for

Never the less, you took the bait

And oh, I get it

You paintin’ me to be the bad guy

Možeš kupiti kesu za povraćanje ako ti je muka, Sonja

Možeš sakupiti 65.000 požutelih protestanata

                                      čim odeš na godišnji, Jasmina

Možeš paziti da ne upotrebiš šešeljevsku terminologiju, Aljoša

I come alive, I,  I’m always stay high

Designer thigh highs

It’s my lifestyle

Kaže fikus 401, nema iseljavanja

Kaže fikus 1, živimo 46 miliona puta bolje

Kaže fikus milion i 101, ne koristi Šešeljeve izraze

                                    ili budi svestan njihovog značenja

Kaže fikus 4 miliona i 500, koristiš Vučićevu retoriku i bićeš

                                  koristan na sledećim izborima

Kaže fikus 3 miliona i 70, Vladimire pazi šta pišeš

                                                 i objavljuješ

I been on, bitch you been dosmanlijski con

Bentley tints on, Fendi prints on

Ay yo I been North, Laura been Croft

Plates say ’Chun-Li’ drop the Benz off

Možeš okrenuti čmar i gaće požutele od dosmanlijske demokracije

                                                                   sranja i pišanja

Možeš skakati iz mreže u mrežu retoričkih okvira

                                          otpadaka sa smetlišta istorije

Žuto je trulo, korodiralo je kao i srBsko tzv. srce

Kažeš, pričaj srBski, ćirilica brate –

Truliš na rate, srce ti je puno razgrađenih hamburgera

You play checkers, couldn’t beat me playin’ chess

Kažeš, razbijaćeš glave ako postanemo k’o Francuzi

Ali tvoj android voli da se guzi

Žuto, samo žuto – back seats bitch, fuck the gossip

Bitch it’s King Kong, yes it’s King Kong

Chinese ink on, Siamese links on

Call me 2 Chainz, name go ding dong

So they can get on their fuckin’ keyboards

                               and make me, the bad guy

Samo srBski, samo srBski, malo ruski, patriotski

Najbolje kineski, lezbijski

Now I’m about to turn around and beat my chest

Pesnici poput mene, potrebni su

Bitch it’s King Kong

I mean I been Storm, X-Men been formed

Tanjiri govore, radnici-robovi se traže, kosti naci M. Draže

Rehabilitacija kvislinga been on, bitch you been con

Na svojoj tastaturi otkucaj jebeno Chun-Li, lošim me napravi

I’m my Kingdom, yes Miss Bitch yellow con

I been on, city light prints won’t gone

Slušaj nadalje srBski-kineski sa ekrana, it’s been yellowishly on

______________________________________________

≈ 17.53 h – 18.40 h

27.12.2019.

petak

(Sombor, Café SG Priča)

[kurziv na engleskom Nicki Minaj – ’Chun-li’]

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Herta priča svom Nerudi

Herta priča svom Nerudi: - Moja poezija je

                                                 zaključana

imam 40 i kusur godina, a osećam da imam 20

pakuju me u razne kalupe

pijem lekove i alkohol

znam da ne bih smela jer to uništava

ali, ja ne znam drugačije

                           i idem, idem dalje

ulazim sve dublje i onda više ne znam

                         ko sam bila.

_____________________________________

21.41 h – 22.45 h

27.12.2019.

petak

[Studio Vincent, Sombor, Poeziodrom #4]

Prvomajske pesme

:::::::::::::::::::::::::::

U kući ne stanuju
dve noge i parking
na stolovima
išla sam iz grma
ali nisam mogla ništa
bila sam dobro kada sam došla
i kada sam otišla
rekao je:
ali zaista ovo ne poričem
dok je sedeo
prekovremeno
odbijam da odem
ranije sa ovim društvom
za stolom
dve ruke
olovke i pepeljara
Salto za veštački novac
kao danas
za pola litre 250 dinara
nepuna plastična čaša
facijalne ekspresije
iz mašine
prsti i noge
ptičije i pseće
nisam prepoznala
kvadrate slomljene
na fotografijama

__________________
22.44 h - 22.50 h
1. maj 2019.
sreda
[jezero Palics; Festival zanatskog piva - 'Palićka neman']

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Crveno u šaci fazana
tamo gde želiš biti
crno u realnosti
daleko od doma
željezničke stanice
ljudi žive ispod slepila
poništeni
ali postojala je direkcija
bez sumnje
iza govornice
smena mernih instrumenata
na platformi čoveka
Die Farbe der Kohle Weiß
na horizontu
memorije
odsečena glava u krošnji
raširenih krila

________________________
22.58 h - 23.05 h
1. maj 2019.
sreda
(*stihovi na nemačkom Herta Müller)
[Velika Terasa, Festival zanatskog piva - Palicsi tó]

ПОДСЕЋАЊЕ НА 2014.

Саопштење жирија - Првенац 2014

На овогодишњем конкурсу крагујевачког СКЦ-а ПРВЕНАЦ је окупио педесетак писаца из 17 градова из Србије и окружења чија је књижевна понуда била врло квалитетна са несумњивим афинитетом ка модерним песничким и прозним коцептима, пре свега. Жири у саставу: Миљурко Вукадиновић(председник), Зоран Петровић и Зоран Пешић Сигма (чланови) донео је једногласну одлуку да се ове године објаве следеће књиге: „ЗАПИСИ ИЗ СТУДЕНТСКОГ ДОМА. Према есејима из књижевности“ Милана Громовића из Чачка, РАЗГОВОР СА ХЕРТОМ“, песничка књига Владимира Милојковића из Суботице и „ТВИТЕР ПРИЧЕ“ Драгана Бабића из Карловца-Новог Сада. Новост овогодишњег избора је вишеструка. Најзад у „Првенцу“ добили смо књигу књижевнокритичких и есејистичких текстова једног младог тумача који није генерацијски оптерећен а чији текстови прате разнолику литерарну продукцију последњих година. Без икаквог кашњења симултано са феноменом друштвених мрежа Бабић је поред кратких кратких прича (понудио је и једну такву збирку проза) исписао приче које се уклапају у нови тип друштвене комуникације а које би се могле сврстати у ред најкраћих прича, радикално залажући се за поетику минимализма и принципа скраћеног излагања. Пројекат колико личан толико и ризичан али недостајући и храбар. Милојковићева песничка збирка такође нуди један особен ауторски пројекат који га је издвојио и утврдио у ред песнички најпровокативнијих. Жири предлаже да се у реализацији и Бабићеве и Милојковићеве књиге брижљиво и примерено уради прелом књига јер су књиге специфичне и у том смислу захтевне.. Посебно су биле запажени песнички рукописи Николе Оравеца, Олге Трубарац. Сузане Ђорђевић, Анђеле Пендић и Иване Сарић, те роман „Хладнокрвна“ Јоване Мурић. Видљив допринос били су и запажени радови младих аутора који студирају или живе у Крагујевцу. ЖИРИ: Миљурко Вукадиновић, Зоран Петровић, Зоран Пешић Сигма СКЦ 2014-06-02 23:00h

Литературни Искри 2018 part II

      Меѓународен Поетски Фестивал  Литературни Искри - Гостивар

One more poem, read at Festival and published on Festival Facebook page:

:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

jedan od onih dana

sa predstavom o nasilju

u stvarnom životu

razrogačila je zenice

obuhvatila nečiji vrat

i počela da steže

čupajući teme noktima

ulazeći pod kožu sve dublje

a onda je izustila

nešto kao:

„zabranjeno je vršiti nasilje

nad ženama“

optužujući me za gušenje

dok hvatam gutljaje kiseonika

pokušavam pojmiti

hertu müller

....tako psećoglavo nezgrapno

i istovremeno gušterski nežno

kao sadašnjost

u abecedi straha

iz koje želim izaći

__________________________

11.53 am – 11.58 am

1. decembar 2017.

petak

Autor:

Vladimir Milojković

°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°° 

:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

еден од оние денови

со претстава за насилство

во реалниот живот

ги проширила зениците

обграбила нечиј врат

и почнала да стега

кубејќи го темето со ноктите

вовлекувајќи се сè подлабоко под кожа

а потоа изустела

нешто како:

„забрането е да се извршува насилство

врз жените“

обвинувајќи ме за давење

додека ги фаќам голтките кислород

се обидувам да ја сфатам

херта милер

... така песјоглаво несоодветно

а истовремено и гуштерски нежно

како сегашноста

во азбуката на стравот

од која сакам да излезам

__________________________

11.53 – 11.58

1. декември 2017 год.

петок

Препев од српски: Елена Пренџова