A composition for goodbye


You enter life like the melody
Of a picayune orchestra from the telephone
Receiver.
The whole symphony shrieks.
Red, but unlike 
A moussaka flowing and smudged 
Over the walls, floor and ceiling
Of a musty kitchen.
Red like inflamed tonsils
Which I fortunately, lack.
You infiltrate the ground and abound
Like a tomato stack.
The symphony bombinates,
The floors redden.
Then, somehow,
You reach a decision and move
Towards the extrinsic area of the frame.
You retreat.
You depart and are gone.
And the picayune orchestra still
Shrieks, playing a different
Composition.

...................................................

author:
Vladimir Milojković
June 20, 2010
Thursday
2.51 pm - 2.58 pm
Cafe Klub 2, Sombor

....................................................................

minjon sa prelivom metronomička iregularnost sekcija jedan

rezultat je linija u boji podloge poput majstora koji izrađuje

vrištavo derište u centru poslastičarnice

rušeći tanjire sa viljuškama i noževima

prazne čaše i polupune

nova je tehnika sa lateksom i plastikom grebanjem do slike

uzmeš fotografiju i izgrebeš sve ivice

onda ostaviš oštricu

negde sa strane

linija koju ćeš dobiti će biti u boji podloge

uzmeš manji list glatkog papira i grebeš po slojevima mozga

radijator sa rebrima ne znam koliko ih ima

i hajde da jedemo minjon sa prelivom od konopca i dve ploče

od stiropora povezane

uzmi crnu boju i ponovo dobro utrljaj prekrivajući sloj od pre

kao bljuzgavica koja prekriva neočišćene trotoare

kao šizopatski poremećaj koji izabereš da živiš

kao jezero koje će postati parking sa muljem

kao zaključak da ne treba imati vrištavu decu

veliki ekser ili šestar

gladak papir i igla za pletenje

dobija se grebanjem poslednjeg sloja

priprema za rad je gotova i možeš početi svoj crtež

5.24 pm - 5.32 pm (5.40pm)
1.2.2014.

autor:

vladimir milojković

Pesme od ranije/Long ago written but still......

Kao afrodizijak tuđem opstajanju

Osećam otkucaje zelenog sunđera
dok njegovi drečavi zraci dopiru do žute mrlje.
Zenice se šire, a zatim skupljaju
do poslednjeg milimetra očnog prostora.

Nervi su utrnuli od prisilne pasivnosti.
Postajem poput lista salate ili sluzavog namaza
nanoseći svoje refleksije na parče dana.
Osećam malaksalost u mulju informacija.

Povraćam reči trenutne ustajalosti.
Zašto uopšte sedim mirno(?!)
upijajući frekvencije ehotičnih razgovora?
Možda sam samo vlakno hranljivog enterijera(!)?

Gledam unezvereno poprimajući neprijatne mirise
dok postajem mrva današnjeg čizburgera.
Osećam bolove ekstenzivno od tela;
to me nečiji organizam polako proždire(!?).

Tražim pomoć kroz neme vriskove
lebdeći negde u međuetru maglovite sudbine.
Jesam li već delić krvne plazme
ili sam samo biće u lavirintu enigmatičnog kraja?

__________________________________________________________

Vladimir Milojković
29.3.2000.


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~


O godinama

Špricer mehurići izobličuju butine
i priče o tišini jer ne čujem reči ali ih ipak čujem
i žeđ se javlja kao priča o odnosima i depresija
kao trulež primećujem u ogledalu da gubim vreme
pa postaje neprijatno kada neko izusti nešto o godinama
jer ne mogu o tome da pričam dok umirem i odumirem u agoniji
kada se vratim dočekaće me na dvosedu i poješće zasićen vazduh
a tada više neću moći da dišem
jer ne želim ni vezu bezveze
ni pitanje o deci kao najvažnijem
jer nema smisla ponekada ni živeti a kamoli držati nekoga ko priča kineski
znakovno i nerazumljivo dok ne postavi to pitanje o godinama
stavljajući me u kategoriju
a onda iz tog plastičnog kontejnera od otrovne plastike
deportuje na grobno mesto
izobličenje postaje izobličenje
kao što je i bilo dok prolazi kroz mehurove u čaši

_____________________________________________________________

Vladimir Milojković
11.34 pm – 11.41 pm
2.6.2013.
(u zbirci pesama 'Razgovor sa Hertom' / in book of poems 'Interview with Herta')

Starting process of translating my book of poems into French

Ouverture dans le crâne

Sur sans crâne n'importe où
y a un réveil constant
mon souvenir
morte de fatigue

Des troupeaux de merles
J'essaye
Je regarde
Pour voir mon bercement
Il s'agitait qu'il ne peut pas
avant
L'œil dit:
Étrangler la mort.

anno domini

17 june 2013

author:                                                                      
Vladimir Miloykovitch
translator:
Milan Miloshevich                                                                                                             

iritacija malog hitlera

5.00 pm

već nekoliko dana uzastopno pokušavam napisati.....nešto. osećam se slomljeno toplotom i suncem. moje najomraženije godišnje doba je stiglo. proleće nismo ni imali. nekada sam voleo leto. i pored alergije na sunce radovao sam se letnjem raspustu i svemu što donosi. sa dedom i bakom (majkom - ono a je dugačko ali ovde nemam znak - kako bi ovde na lokalu rekli) bismo u iznajmljenoj vikendici provodili najtoplije letnje dane na obližnjem paliću. to jezero je danas kancerogeni mulj. grad smrdi i sve podseća na buđ. pre neko veče, u šetnji, omanji pacov je izleteo iz pukotine pod izlogom zgrade kod gimnazije i otrčao u obližnji kanalizacioni otvor iz kojeg se širio smrad. smrad stanovnika subotice. smrde na starost, na odvratnost, na sve ono što nekada prijatno mesto za život danas čini septički isprdak od kojeg kada ga podgreje sunce u maju na 35 stepeni celzijusa možete i sami da se ubuđavite boreći se sa mučninom, migrenom, alergijama......i kao da shvatam da je zapravo moja najveća alergija, alergija na ovdašnji, ovakav život. ono što je oduvek bilo nenormalno postaje normalno i prihvatljivo. tako sam pre neki dan svratio do američkog kutka da predahnem. kada sam sakupio snage da po odvratnim vremenskim uslovima krenem dalje obratio mi se zaposleni l.h.
- da iskoristim priliku sada dok nikoga nema i da te još jednom upozorim da ne kasniš četvrtkom na konverzaciju jer nećeš moći da prisustvuješ. znam da to radiš namerno. ali kašnjenje ti zaista nije potrebno. dovoljno si iritantan da budeš primećen i bez kašnjenja i zato dođi na vreme.
- ne mogu da dolazim u 5. već sam rekao da imam obaveze.
- kakve obaveze? da nisi možda našao posao?
- da li sam našao posao ili ne, nema nikakve veze.....ali ako baš želiš da znaš jesam. našao sam posao!
- bravo! ali ovde ima i drugih koji rade pa dolaze na vreme, ako mogu oni možeš i ti.
- ne mogu. doći ću onda kada budem mogao. moje je pravo da dolazim kada mi odgovara i kada mogu.
- nije! ako ne dođeš u pet nećeš prisustvovati konverzaciji! ja ću te lično izbaciti napolje! možeš da dolaziš kada hoćeš kada ja nisam tu, dok sam ja tu dolazićeš u pet ili nećeš ući u američki kutak!
- to ćemo još da vidimo!
naravno, podneo sam žalbu na rad zaposlenog. mada ne gajim nade da će rešenje biti pozitivno s obzirom na politiku zapošljavanja u državnim ustanovama. kulminacija će za epilog verovatno imati prestanak odlaženja u američki kutak usled nepodnošljive torture od strane zaposlenog sa little jesus kompleksom. pre nekoliko meseci od stane dotičnog l.h. zabranjena je upotreba toaleta u kutku te svi moramo da se penjemo na sprat, u čitaonicu. među posetiocima kutka ima starih kao i osoba sa hendikepom. takođe od strane iste osobe zabranjena je i upotreba vode sa česme u 'maloj kuhinji' - kako je ja zovem. dakle ne little jesus kompleks nego verovatnije (little) hitler. kao u logoru. na plus 35 stepeni celzijusove skale, bez vode, bez upotebe toaleta, pa još ako zakasnite sledi vam kazna - egzekucija izbacivanja iz zatvorene prostorije na otvoreno, da se ugušite podgrejanim smradom subotičke svakodnevice.
iscrpljen, bacam pogled na upravo uzetu knjigu iz biblioteke. u dnu naslovne strane piše: "o podmuklim patuljcima, nevaspitanim vukovima, razočaranim prinčevima i princezama hladnog srca". danas je sreda. da li će me sutra u 5 i 15 na ulazu dočekati little hitler sa svojom četom podmuklih patuljaka ili će nevaspitani vuk u telu l.h. da se probudi iziritiran mojom pojavom i izloži me javnom poniženju i diskriminaciji ostaje da se vidi.

p.s. mala slova su namerno korišćena. kada sam već toliko iritantan red bi bio da i sam postanem alergija.

5.57 pm
gradska čitaonica, subotica

autor:
vladimir milojković

URLIK AMBISA (Performance)

                              Urlik Ambisa , visual-poetical performance

KA IZAZOVU STVARI

MESEČEV ZNAK

(fragmenti iz algola)

ALGOL

                      Ostvariti jednu pesničku strukturu znakovnim materijalom čija će prevashodno vizuelna svojstva, utemeljena na samo na smisaono-logičnom i jezičko-slovno prepoznatljivom sadržaju naučenih fonoloških celina, /u/kazati na prostornost i metajezičnost neverbalne poetike. To je prostornost svemira još netaknutog našim neuralgičnim mitskim iskustvima, rastegljivog i jednosmernog grafičkog lanca istorije, činjenica i snova, i metajezičnost univerzalnih i nestatičnih elektronskih sistema.
                      Vizuelno kao duh i zaštitni znak, granica i međa civilizacije lineranog pisma, unutrašnjeg kontinuiteta euklidovske lako čitljive misli i novih tek nasluđivanih mogućnosti jednog planetarnog i 'totalnog jezika' u čijoj će konstelaciji podjednako jasno i jako da zrače tajanstvena Persejeva zvezda - Algol i njen ne manje uzbudljiv imenjak, kompjuterski jezik - Algol.



ALFABET

                 Alfabet je lanac slika (icône), komunikativnih aksioma koje smo dobili stavljajući pod znak pitanja sve mitove jednog istrošenog pisma.
                 Pisma koje je napuštalo neke od svojih osnovnih odlika u momentima kada se identifikovalo sa sve prozirnijim jezicima ispisivanja.
                 Is/pisivanje kao očajničko odlaganje stvaranja složenih signala za iznalaženje nekog drugog smisla koji ne definiše stvari i ne simbolizuje ih, koji u njima traga za onim višeznačnim što je istovremeno konkretno.



PATITE LI OD LETEROFOBIJE

                 Pokušaj preslikavanja toka misli neverbalnim elementima, zapravo partikulama jednog, u lingvističkom smislu razbijenog ali zato novim istraživačkim postupcima, samo ovog puta na semiološkom nivou, ponovo organizovanog jezika.
                  Pra-pismo budućeg pesničkog govora, koje uništava mitologiju jezika i mitologiju tradicionalno shvaćene pesme.
                  Poezija koja gotovo i da nema svoje prošlosti.
                  Pesma što je već pretočila misao u znak.



S JAGODAMA REĆI ĆU VAM
ILI U KAVEZU CRVENDAĆ

                  U potrazi za označenim, za elementima govora egzistentnih stvari, mi smo upravo ovde pred otvorenom pesmom sveta. Jer u njoj se ostavruje i ogleda, u beskrajnom tkanju signala i slika, tek izrecivi svet.
                  Našavši ključeve vizuelne poeme, otvorivši je u nepredvidljivoj igri logičkog i intuitivnog, na samoj ivici svetlosti i tame, svesnog i podsvesnog, mi ćemo se približiti označenom, tom putokazu preverbalne energije u kome počiva i zlatno zrno njenog neuhvatljivog bitka.


ZELENI VETAR

telo i gest
            pesma u ogledalu
zapravo
            nemogućnost pesme
matice značenja
                       u celini raskomadanog
                                                  sveta
odlisakavanje
                      tog proteklog trenutka
pokreta
           uhvaćenog budnim okom kamere
odabranog i mogućeg
jedino mogućeg jezika
                                   tela i stvari


MESEČEV ZNAK

                      Iskustvo akcije je iskustvo života u njegovim neposrednim i konkretnim oblicima. Akcija je čin. Isprva vidljiva jedino kao značenje, proces koji povezuje označavajuće sa označenim, čin koji proizvodi znak (Bart). Manifestuje se kao najuočljiviji vid života. Večita potreba za kretanjem, za otvorenim i beskonačnim carstvima igre i duha, smelosti istraživanja i smelosti mišljenja. Akcija je kazivanje i prvorodni krik tek oslobođenog homo ludensa , bačenog u ovaj ponor pitanja i neodgovora, čin koji se ne iscrpljuje niti samo u jeziku, niti samo u znaku.

TEXTUM

TEKST UPIJA JEZIK

razaranje sleda
                   konstrukcije brojčanih odnosa
tekst upija jezik
                   oprostoruje se
              oslikovljuje
smešta u samo vreme
                                    u iskustvo
                            naglašava
                                     otelovljuje
on je telo beline
                                   prostora
                         koji ga opkoljava
njegov sadržaj
                         njegova funkcija



ZATEGNUTA REČ

glas tišine
               delom je
        i glas pesništva
komunikacije NEizraženog


već slutim
               ovaj trenutak
                                    suočenja
krajnju budućnost
                       na granici
gde je zaustavljen znak
              a rođena reč
                            vreme u pitanju
sukob metafizičkog iskustva
                                                 i
                                  ludačkog sna
                               otvorenih očiju
taj glasni                 egzistencije
                  ponor
                 odnos
                 znaka
                  bića
                    i
                 jezika
na brisanom prostoru jedne
                               usijane svesti
reč koja izlazi umivena
                           sopstvenom krvlju
apsolutna u svom pobedničkom
                                                   hodu
zategnuta reč
                     slepoće


MAGIČNOST PISANJA

skriveni oblici
                     magičnost pisanja
                              - semantičnosti
u temeljima celina
                         mraz jasnoće
                              - razgovetnosti


oštra sečiva svesti
kao razdrte zavese
                      tekstovi značenja
logocentrična surovost
               umišljenih "bogova reči"



zatim suočeni sa sopstvenom
                          posvađanošću
neopreznom strategijom
                          ispisanih stranica
ispod teksta/tela protok
                         tok
premeštanje pitanja
                                izvora
                                           i
                                              cilja


DRUGAČIJA UPOTREBA JEZIKA


trag misli
               otisnut u prostoru
prepoznatljiv po zračnoj neumitnosti
ovor i svest stavljeni u pitanje


otisak je mnogo dublji
                     od vidljivog i opipljivog
reči i slova
                  kao gestovi očajničke samopotvrde
                            pisma što iščezava


to je resko zujanje pesme (vilinog konjica)
                   nad ponorima
                            drugačije upotrebe jezika



ZRAČENJE I NESTAJANJE


govori sadržaj i vizuelni znak
u tkivu razorivog teksta/tkanja
trošenje reči
              trošenje upotrebljivih jezika
sa onim što se pojavljuje
iza jedva prozirnih velova značenja
konačni oblici
                    linije nanizanih predmeta
umesto iscrpljenih
                    svetovi neposredne vidljivosti
zračenje i nestajanje



ELEMENTI DISANJA

ovde gde lice smrti razotkrivamo
                kao snivanje bez granica
na zatamnjenim stazama
                        verbalnog i vizuelnog
pred obrisima govora i glasa
elementi disanja
                         reči zamenljive
            i reči nepotkupljive
u igri bez ostatka


mozaično pitanje
u iskidanom vezu trenutaka
            u neodgovornostima forme
oštri ozon nevinih
               tek imenovanih slika/reči


Author:
         
               Miroljub

Todorović