Starting process of translating my book of poems into French

Ouverture dans le crâne

Sur sans crâne n'importe où
y a un réveil constant
mon souvenir
morte de fatigue

Des troupeaux de merles
J'essaye
Je regarde
Pour voir mon bercement
Il s'agitait qu'il ne peut pas
avant
L'œil dit:
Étrangler la mort.

anno domini

17 june 2013

author:                                                                      
Vladimir Miloykovitch
translator:
Milan Miloshevich                                                                                                             

iritacija malog hitlera

5.00 pm

već nekoliko dana uzastopno pokušavam napisati.....nešto. osećam se slomljeno toplotom i suncem. moje najomraženije godišnje doba je stiglo. proleće nismo ni imali. nekada sam voleo leto. i pored alergije na sunce radovao sam se letnjem raspustu i svemu što donosi. sa dedom i bakom (majkom - ono a je dugačko ali ovde nemam znak - kako bi ovde na lokalu rekli) bismo u iznajmljenoj vikendici provodili najtoplije letnje dane na obližnjem paliću. to jezero je danas kancerogeni mulj. grad smrdi i sve podseća na buđ. pre neko veče, u šetnji, omanji pacov je izleteo iz pukotine pod izlogom zgrade kod gimnazije i otrčao u obližnji kanalizacioni otvor iz kojeg se širio smrad. smrad stanovnika subotice. smrde na starost, na odvratnost, na sve ono što nekada prijatno mesto za život danas čini septički isprdak od kojeg kada ga podgreje sunce u maju na 35 stepeni celzijusa možete i sami da se ubuđavite boreći se sa mučninom, migrenom, alergijama......i kao da shvatam da je zapravo moja najveća alergija, alergija na ovdašnji, ovakav život. ono što je oduvek bilo nenormalno postaje normalno i prihvatljivo. tako sam pre neki dan svratio do američkog kutka da predahnem. kada sam sakupio snage da po odvratnim vremenskim uslovima krenem dalje obratio mi se zaposleni l.h.
- da iskoristim priliku sada dok nikoga nema i da te još jednom upozorim da ne kasniš četvrtkom na konverzaciju jer nećeš moći da prisustvuješ. znam da to radiš namerno. ali kašnjenje ti zaista nije potrebno. dovoljno si iritantan da budeš primećen i bez kašnjenja i zato dođi na vreme.
- ne mogu da dolazim u 5. već sam rekao da imam obaveze.
- kakve obaveze? da nisi možda našao posao?
- da li sam našao posao ili ne, nema nikakve veze.....ali ako baš želiš da znaš jesam. našao sam posao!
- bravo! ali ovde ima i drugih koji rade pa dolaze na vreme, ako mogu oni možeš i ti.
- ne mogu. doći ću onda kada budem mogao. moje je pravo da dolazim kada mi odgovara i kada mogu.
- nije! ako ne dođeš u pet nećeš prisustvovati konverzaciji! ja ću te lično izbaciti napolje! možeš da dolaziš kada hoćeš kada ja nisam tu, dok sam ja tu dolazićeš u pet ili nećeš ući u američki kutak!
- to ćemo još da vidimo!
naravno, podneo sam žalbu na rad zaposlenog. mada ne gajim nade da će rešenje biti pozitivno s obzirom na politiku zapošljavanja u državnim ustanovama. kulminacija će za epilog verovatno imati prestanak odlaženja u američki kutak usled nepodnošljive torture od strane zaposlenog sa little jesus kompleksom. pre nekoliko meseci od stane dotičnog l.h. zabranjena je upotreba toaleta u kutku te svi moramo da se penjemo na sprat, u čitaonicu. među posetiocima kutka ima starih kao i osoba sa hendikepom. takođe od strane iste osobe zabranjena je i upotreba vode sa česme u 'maloj kuhinji' - kako je ja zovem. dakle ne little jesus kompleks nego verovatnije (little) hitler. kao u logoru. na plus 35 stepeni celzijusove skale, bez vode, bez upotebe toaleta, pa još ako zakasnite sledi vam kazna - egzekucija izbacivanja iz zatvorene prostorije na otvoreno, da se ugušite podgrejanim smradom subotičke svakodnevice.
iscrpljen, bacam pogled na upravo uzetu knjigu iz biblioteke. u dnu naslovne strane piše: "o podmuklim patuljcima, nevaspitanim vukovima, razočaranim prinčevima i princezama hladnog srca". danas je sreda. da li će me sutra u 5 i 15 na ulazu dočekati little hitler sa svojom četom podmuklih patuljaka ili će nevaspitani vuk u telu l.h. da se probudi iziritiran mojom pojavom i izloži me javnom poniženju i diskriminaciji ostaje da se vidi.

p.s. mala slova su namerno korišćena. kada sam već toliko iritantan red bi bio da i sam postanem alergija.

5.57 pm
gradska čitaonica, subotica

autor:
vladimir milojković

URLIK AMBISA (Performance)

                              Urlik Ambisa , visual-poetical performance

KA IZAZOVU STVARI

MESEČEV ZNAK

(fragmenti iz algola)

ALGOL

                      Ostvariti jednu pesničku strukturu znakovnim materijalom čija će prevashodno vizuelna svojstva, utemeljena na samo na smisaono-logičnom i jezičko-slovno prepoznatljivom sadržaju naučenih fonoloških celina, /u/kazati na prostornost i metajezičnost neverbalne poetike. To je prostornost svemira još netaknutog našim neuralgičnim mitskim iskustvima, rastegljivog i jednosmernog grafičkog lanca istorije, činjenica i snova, i metajezičnost univerzalnih i nestatičnih elektronskih sistema.
                      Vizuelno kao duh i zaštitni znak, granica i međa civilizacije lineranog pisma, unutrašnjeg kontinuiteta euklidovske lako čitljive misli i novih tek nasluđivanih mogućnosti jednog planetarnog i 'totalnog jezika' u čijoj će konstelaciji podjednako jasno i jako da zrače tajanstvena Persejeva zvezda - Algol i njen ne manje uzbudljiv imenjak, kompjuterski jezik - Algol.



ALFABET

                 Alfabet je lanac slika (icône), komunikativnih aksioma koje smo dobili stavljajući pod znak pitanja sve mitove jednog istrošenog pisma.
                 Pisma koje je napuštalo neke od svojih osnovnih odlika u momentima kada se identifikovalo sa sve prozirnijim jezicima ispisivanja.
                 Is/pisivanje kao očajničko odlaganje stvaranja složenih signala za iznalaženje nekog drugog smisla koji ne definiše stvari i ne simbolizuje ih, koji u njima traga za onim višeznačnim što je istovremeno konkretno.



PATITE LI OD LETEROFOBIJE

                 Pokušaj preslikavanja toka misli neverbalnim elementima, zapravo partikulama jednog, u lingvističkom smislu razbijenog ali zato novim istraživačkim postupcima, samo ovog puta na semiološkom nivou, ponovo organizovanog jezika.
                  Pra-pismo budućeg pesničkog govora, koje uništava mitologiju jezika i mitologiju tradicionalno shvaćene pesme.
                  Poezija koja gotovo i da nema svoje prošlosti.
                  Pesma što je već pretočila misao u znak.



S JAGODAMA REĆI ĆU VAM
ILI U KAVEZU CRVENDAĆ

                  U potrazi za označenim, za elementima govora egzistentnih stvari, mi smo upravo ovde pred otvorenom pesmom sveta. Jer u njoj se ostavruje i ogleda, u beskrajnom tkanju signala i slika, tek izrecivi svet.
                  Našavši ključeve vizuelne poeme, otvorivši je u nepredvidljivoj igri logičkog i intuitivnog, na samoj ivici svetlosti i tame, svesnog i podsvesnog, mi ćemo se približiti označenom, tom putokazu preverbalne energije u kome počiva i zlatno zrno njenog neuhvatljivog bitka.


ZELENI VETAR

telo i gest
            pesma u ogledalu
zapravo
            nemogućnost pesme
matice značenja
                       u celini raskomadanog
                                                  sveta
odlisakavanje
                      tog proteklog trenutka
pokreta
           uhvaćenog budnim okom kamere
odabranog i mogućeg
jedino mogućeg jezika
                                   tela i stvari


MESEČEV ZNAK

                      Iskustvo akcije je iskustvo života u njegovim neposrednim i konkretnim oblicima. Akcija je čin. Isprva vidljiva jedino kao značenje, proces koji povezuje označavajuće sa označenim, čin koji proizvodi znak (Bart). Manifestuje se kao najuočljiviji vid života. Večita potreba za kretanjem, za otvorenim i beskonačnim carstvima igre i duha, smelosti istraživanja i smelosti mišljenja. Akcija je kazivanje i prvorodni krik tek oslobođenog homo ludensa , bačenog u ovaj ponor pitanja i neodgovora, čin koji se ne iscrpljuje niti samo u jeziku, niti samo u znaku.

TEXTUM

TEKST UPIJA JEZIK

razaranje sleda
                   konstrukcije brojčanih odnosa
tekst upija jezik
                   oprostoruje se
              oslikovljuje
smešta u samo vreme
                                    u iskustvo
                            naglašava
                                     otelovljuje
on je telo beline
                                   prostora
                         koji ga opkoljava
njegov sadržaj
                         njegova funkcija



ZATEGNUTA REČ

glas tišine
               delom je
        i glas pesništva
komunikacije NEizraženog


već slutim
               ovaj trenutak
                                    suočenja
krajnju budućnost
                       na granici
gde je zaustavljen znak
              a rođena reč
                            vreme u pitanju
sukob metafizičkog iskustva
                                                 i
                                  ludačkog sna
                               otvorenih očiju
taj glasni                 egzistencije
                  ponor
                 odnos
                 znaka
                  bića
                    i
                 jezika
na brisanom prostoru jedne
                               usijane svesti
reč koja izlazi umivena
                           sopstvenom krvlju
apsolutna u svom pobedničkom
                                                   hodu
zategnuta reč
                     slepoće


MAGIČNOST PISANJA

skriveni oblici
                     magičnost pisanja
                              - semantičnosti
u temeljima celina
                         mraz jasnoće
                              - razgovetnosti


oštra sečiva svesti
kao razdrte zavese
                      tekstovi značenja
logocentrična surovost
               umišljenih "bogova reči"



zatim suočeni sa sopstvenom
                          posvađanošću
neopreznom strategijom
                          ispisanih stranica
ispod teksta/tela protok
                         tok
premeštanje pitanja
                                izvora
                                           i
                                              cilja


DRUGAČIJA UPOTREBA JEZIKA


trag misli
               otisnut u prostoru
prepoznatljiv po zračnoj neumitnosti
ovor i svest stavljeni u pitanje


otisak je mnogo dublji
                     od vidljivog i opipljivog
reči i slova
                  kao gestovi očajničke samopotvrde
                            pisma što iščezava


to je resko zujanje pesme (vilinog konjica)
                   nad ponorima
                            drugačije upotrebe jezika



ZRAČENJE I NESTAJANJE


govori sadržaj i vizuelni znak
u tkivu razorivog teksta/tkanja
trošenje reči
              trošenje upotrebljivih jezika
sa onim što se pojavljuje
iza jedva prozirnih velova značenja
konačni oblici
                    linije nanizanih predmeta
umesto iscrpljenih
                    svetovi neposredne vidljivosti
zračenje i nestajanje



ELEMENTI DISANJA

ovde gde lice smrti razotkrivamo
                kao snivanje bez granica
na zatamnjenim stazama
                        verbalnog i vizuelnog
pred obrisima govora i glasa
elementi disanja
                         reči zamenljive
            i reči nepotkupljive
u igri bez ostatka


mozaično pitanje
u iskidanom vezu trenutaka
            u neodgovornostima forme
oštri ozon nevinih
               tek imenovanih slika/reči


Author:
         
               Miroljub

Todorović

mislite o signalizmu

PESME - SIGNALI


     Na zatvorenoj plohi (konačan svemir), koju je pesnik gusto izatkao pisaćom mašinom i umnožio, lebde pesme-signali. Slova, razmrljeni znaci, bele okrugle tačke-planete, skupljaju se i rasipaju na nevelikom pravougaonom prostoru. U knjizi, siguran sam, njihova značenjska energija smanjiće se, biće umrtvljena. Na zidu, ogromnom, otvorenom, ove pesme-signali zračiće punom silinom.




METILJAVA DRŽAVA

    Sve je tuti-fruti. Ne možeš više da provališ ni ko cuga ni ko sija lovu. Kad je država metiljava razne se lopine, šatrovci i dizajneri ubaštraju. Bapnu iz svojih rupa i jazbina pa se frasiraš koliko ih je. Čaruge, šminkeri, levaci, foleri, bacači magle, sve kvarniji od kvarnijeg. Ne znaš na koga pre da odvojiš oko da te ne zavrne.
    Eto i ta privatizacija. I to ti je golema mutljavina. U njoj su se neke mudonje iz vlasti nagemale gomila prljavog veša i niko da ih uštopa, da im udari kveker i stavi u ćuzu.




AUTHOR:
Miroljub Todorović

Ranije objavljeni radovi

Poezija na Spektator-u
Priča na Spektator-u

Neke fotografije na Avlija portalu za književnost i društvene prilike

Nove-Stare-Zaboravljene-Utorkom

16. VII 2002.
utorak

Praznina u travi
U glavi na površini
Negde među algama
Hibridnim biljkama
U nemogućnosti stvaranja
Uzimanja i davanja


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~


18. 11. 2003.  15.40h
utorak

U krugovima

Delovi kamenja
I stopala
Struk glasova
Ispod svetla
U bojama
Sa rukama i nogama
Vrata bez otvora
I brava
Sa reckama
Kutak pamćenja
Na linijama
I tačkama
Preko stepeništa
U uglu ekrana
Do komešanja
Svih odraza
U krugovima