Poezija / Poetry

(on the way to current work, 2021 "Gray over Life")

 

Conquering freedom

 

I wrote to Assange, but no, I didn't report it

I didn't announce it out loud

Freedom was raped and I didn’t get the likes

Because to say openly that you do not agree with a public lynching

              under the pretext of fighting for human rights

You get epithets like "unsung cattle"

Or an invitation addressed to you to the gallows, that "misogynous male pig"

 

That's why I didn't report the hashtag

I wrote a letter to the person in the cell, number A9379AY

That's a man's number

That's the person's number

It is the number of body and mind

It is the number of the soul

It is the number of imprisoned wings in an attempt to fly

 

No, I did not report; I sent a registered letter.

 

____________________________________

 

13.28 h – 13.37 h

12/31/21

Friday

(West London)

(somewhere in Richmond around 2022)

Odstranjivanje slezine nije nasilje u Srbiji

 

Kako Independent tvrdi

         odstranjivanje slezine učenika

         nakon vršnjačkog nasilja

         u Srbiji nije nasilje

Kako Independent tvrdi ,tu,

          u Engleskoj gde mi

          niko nije razbio nosnu hrskavicu

          napravio kontuzije jagodičnih kostiju

          sedam šavova na potiljku

          nekoliko napuklih rebara

          povrede abdomena

To je sve ništa – nije nasilje i nije povreda

jer, statistički, kako tvrdi Gđa Žuta demokratkinja

Statistički, više šanse ovde, u Londonu, ima

                           da me neko izbode

Zato, treba se vratiti u subotičku kanalizaciju

svakodnevnim atletsko-verbalnim povredama

                            zagledati se u čmar stenovitog kipa

                            koji pogledom zapišava vidikovac

                                                               Gradske kuće

Treba se ugurati u neku čmarnu stranačku sendvičaru

                              u kanalizaciju i mulj bez druge opcije

                              osim porodične kripte na Bajskom groblju

Biti sretan što statistički niko ne može da me izbode

                                           ali zato može na neki drugi način

                                           da me svakodnevno povređuje

                                                         život je lep

                                                            život je lep

                                                               život je lep

                                                                  život je lep

                                                                    život je lep

                                                                       život

                                                                         život

                                                                           život

                                                                             (u Subotici

                                                                                  Beogradu

                                                                                   Novom Sadu

                                                                                   itd. Srbiji)

                                        život

život

                         ako                          postanem               /strana--------čki/             bot.

 

_________________________________________________________________________

 

17.46 h – 17.52 h

Shepperton Studios

(radno mesto, pauza)

sreda

23. novembar 2022.

(2016, after being beaten-up on the streets of Szabadka, Serbia)

The last thing

I'm collapsing, breaking down
Silently onto the ground
Above me the azure sky
The last thing I see in my life

A swallow makes a little cry
As I look up for the last time
There won't be a miracle
There's really nothing more to come

And all metaphysical
Unmasks itself now
Did we have each other enough?
Did we connect deep enough?

I'm collapsing, just now
Falling without a sound
An orange sunbeam on the rye
The last thing I see in my life

And no one's even bothered
Whether I even worked
Or felt something like happiness
As I lose out on this heart attack

And all metaphysical
Unmasks itself now
Did we have each other enough?
Did we connect deep enough?

Lebanon Hanover

https://youtu.be/ahJGWww1jNc

tollák utozni

Soha nem megyek utozni tollák és kis füzetek nélkül. A versírás szükséges rituálra. vált annak rögzítésére, ami velem történik. És minden, ami fontos számomra. Nem tudom elképzelni, hogy íróeszköz nélkül menjek sehova. A művészeti fotózást is szeretem. Tehát a Konica fényképezőgép mindig velem van. Mindig várom az analóg fotókat, amelyek mindig meglepetést okoznak, amikor végre elő kell fejleszteni a filmet.

nebo nad našim rodnim gradom

Nebo nad našim rodnim gradom

Eva pozdravlja Vijetnam sa
                                          Good morning Vietnam
dok se u odrazu vidi tirkizni
                                           okvir ogledala
i sive pločice kupatila;

                            kao nebo
            nad našim rodnim gradom.
To je bilo pre 4 godine
                      a sada je 2022.
Pre četiri godine sam radio u
                       vrtiću, predškolskoj
                                                ustanovi
                                        Alisa.

U vijetnamskoj zemlji čudesa:
- Good morning Eva!

I really wish you a good morning......

_________________________

11.47 am - 11.53 am
25. septembar 2022.
nedelja
/London Borough of Hillingdon/

Színes transzformátor doboz (Valentinának)

 

Színes transzformátor doboz (Valentinának)

hogy életben maradt - azt hiszem, így gondolják -
egy tizenhét éves lány, aki önként lógott egy mezőn az egészségügyi központ közelében
Azt mondanám – bárcsak részt vettem volna
az életörömre gondolva a színes fém trafódobozok miatt
amelyek közül minden más nem működik
egy tizenhét éves lányt valószínűleg önként akasztanak fel
időnként a teraszról tapsolt "csodálatos orvosainknak" (ha vannak)
vagy úgy gondolják, hangosan tapsolna a festőknek és ötletgazdáknak
ezekből a színes fém diszfunkcionális transzformátordobozokból
mert itt valami készül, pozitívan, végre értelmet nyer az élet abban a Szabadkán
mert csodálatos és bátor orvosainkon kívül van
és gyönyörű, gyönyörű transzformátor dobozok
így az a szándékosan felakasztott tizenhét éves most lesz az a pillanat
úgy dönt, hogy egy festett fém transzformátor dobozt néz;
élete végre értelmet nyer, és felhagy az ilyen repüléssel a mező felett
mert a valóság agóniájának most szivárványszínei vannak.

___________________________________________________

3.25-kor fejeződött be
2022.05.19
csütörtök
(Nyugat-London)
[zenei inspirációs háttér: Arvo Pärt – „Für Alina”]

Szerző: Milojkovity Vladimir

Obojena trafo-kutija (für Zvezdana)

 

Obojena trafo-kutija (für Zvezdana)

 

U jednom danu moja sestra, u svom stanu-akvarijumu

                             lišena oslonca, neobuzdana u patnji

jednog popodneva jedne metalne, disfunkcionalne, ofarbane trafo-kutiije

tamo gde stanuje lisica, a oduvek monstrum

i zimjska koža (Vlad je otišao od te kuće-kutije)

 

Nije kako si zamišljala:

živi kako možeš, kad ne možeš kako hoćeš –

glasila je poruka kolačića sudbine

kao okrečene trafo-kutije; metalne; disfunkcionalne iznutra

                    A onda, bezbroj puta: - Nisam kriva!

                                                              nisam kriva!

                                                              nisam kriva!

                                                               nisam kriva!

                                                              nisam kriva!

                                                               nisam kriva.....

                                              (ne mogu s njom da se nadvikujem)

pokušaji deluzija da se saberu u rečenicu

dešavalo mi se da najednom  ne mogu zamisliti budućnost

nisam kriva, već sam prava

živa

dišem

Milch ist der zwillig von

TEER in Weiß oder

Schwartz kann Man fügen

kada je otac jedna zelena svinjska muva sa sekirom u rukama, bez krila:

–        „dao sam vam život, pa mogu i da ga uzmem!“

                uzeo je papir i telefon u ruke

beše propast kao što dobro znamo u izveštaju, rojevi izmišljotina

rojevi mogu biti zelene muve koje se sele

parazitske nevidljive bube koje sisaju krv

da operu delove

sa larvama produženog izgleda

                                    On, otac, u slušalicu je ispovratio

                                         ostatke toksičnih govana

                                                 i pretvorio ih

                                                    u rešetke

                                                proizvodnje laži

→{P.S.

       smestio ju je u ćeliju; metalnu; disfunkcionalnu; ofarbanu

od strane lokalnih umetnika, odabranih za te svrhe

–        Znam da nisam kriva!

–        Znam da nisi kriva. (volim te........)}

 

Na kraju ne mogu da shvatim sistem – Arbeit Macht Frei

                                                                  u fazonu: radi bilo šta; pekara; trgovina; 

fabrika→ okreni                                    se budućnosti!

                                                                                                       zavičajnim korakom

                                                           koliko mu još živog mesa i krvi treba?

 

 

_______________________________________________________________________  

     

13.22h – 13.30h

22.06.2022.

sreda

(Harmondsworth Moor)

[stihovi na nemačkom - Herta Müller]

[muzička inspirativna podloga Arvo Pärt – ’Für Alina‘]

Postcard from Hillingdon

 

Razglednica za prijatelja

 

Probudio sam se anesteziran belbienom

a migrena je opet ojačala

ne ustaje mi se

ne smem dugo biti u depresiji

nemam vremena za to (danas)

tu je bensedin za kasnije

i možda rivotril da predupredim napad

(znaš me kakav sam)

„Rastank je reč kao jabuka

zakotrljava se tako slepa i okrugla

ručke vuku kofere dalje

nemajući drugog razloga

osim što žele da žive“

iskosa na jastuku moja kosa

(izvini što tako grozno izgledam)

žao mi je što ne mogu uvek da se radujem

i to plavo ponekad je tu za tebe

u uglovima sobe ove zajedniške kuće

 

Jedan raštimovani uplašeni sićušni čovek

leži na krevetu sa crnim plahtama

cvetno sivo-roze prekrivačem

i madracem upakovanim u najlon

probuđen iz sna u kojem se bacam na sat

pre nego što ubije druge snove

uzvraćam ti onaj zagrljaj iz dvorišta

malog nepostojećeg filmskog kluba

i govorim:

hajde da jedemo čokoladu galeb

                   &

medeno srce od višnje

 

Pričvrstio sam mozak tabletama migraleve

nepomičnim sivim oblacima Engleske

i ponavljam u sebi:

– biće sve u redu

– biče sve u redu

   biće        u redu

   biće        u redu

           sve

           sve

           sve

           sve

       u svim pravcima

sakupljam iznutrice zbrda-zdola

i život

u prizemlju:

stojimo jedan naspram drugog

došao si mi u susret

tražio sam te

našao si me

i sada si tu

i onda kada nemam snage

                          da postojim

sada je ja sakupljam

kako bi nastavio da (me) gledaš

kada uskoro dođem preko neba

 

_______________________________________

 

11.55h – 12.10h

nedelja

West Drayton

/kurziv stihovi Herta Müller/

(za Pavla)