Pesnicima

Ja ti rekoh pesniče

vremena su došla teška,

u duši tinja tiha slutnja

da svaki korak još jedna

je greška.

Ali život grabi veoma brzo

i vrata za sobom uvek zatvara,

ostaje samo pravilo jedno

opstaje onaj koji se pretvara.

I lica više na maske liče,

istina odavno ne postoji,

ja ti kažem prijatelju da

samo pesma dobro ti stoji.

Zato piši, piši mnogo i lepo,

miluj stihove perom svojim,

dok još nas poeta ima u

svetu svome ničeg se ne bojim.

Autor:

Adrijana Marijanušić

A composition for goodbye


You enter life like the melody
Of a picayune orchestra from the telephone
Receiver.
The whole symphony shrieks.
Red, but unlike 
A moussaka flowing and smudged 
Over the walls, floor and ceiling
Of a musty kitchen.
Red like inflamed tonsils
Which I fortunately, lack.
You infiltrate the ground and abound
Like a tomato stack.
The symphony bombinates,
The floors redden.
Then, somehow,
You reach a decision and move
Towards the extrinsic area of the frame.
You retreat.
You depart and are gone.
And the picayune orchestra still
Shrieks, playing a different
Composition.

...................................................

author:
Vladimir Milojković
June 20, 2010
Thursday
2.51 pm - 2.58 pm
Cafe Klub 2, Sombor

....................................................................

minjon sa prelivom metronomička iregularnost sekcija jedan

rezultat je linija u boji podloge poput majstora koji izrađuje

vrištavo derište u centru poslastičarnice

rušeći tanjire sa viljuškama i noževima

prazne čaše i polupune

nova je tehnika sa lateksom i plastikom grebanjem do slike

uzmeš fotografiju i izgrebeš sve ivice

onda ostaviš oštricu

negde sa strane

linija koju ćeš dobiti će biti u boji podloge

uzmeš manji list glatkog papira i grebeš po slojevima mozga

radijator sa rebrima ne znam koliko ih ima

i hajde da jedemo minjon sa prelivom od konopca i dve ploče

od stiropora povezane

uzmi crnu boju i ponovo dobro utrljaj prekrivajući sloj od pre

kao bljuzgavica koja prekriva neočišćene trotoare

kao šizopatski poremećaj koji izabereš da živiš

kao jezero koje će postati parking sa muljem

kao zaključak da ne treba imati vrištavu decu

veliki ekser ili šestar

gladak papir i igla za pletenje

dobija se grebanjem poslednjeg sloja

priprema za rad je gotova i možeš početi svoj crtež

5.24 pm - 5.32 pm (5.40pm)
1.2.2014.

autor:

vladimir milojković

Pesme od ranije/Long ago written but still......

Kao afrodizijak tuđem opstajanju

Osećam otkucaje zelenog sunđera
dok njegovi drečavi zraci dopiru do žute mrlje.
Zenice se šire, a zatim skupljaju
do poslednjeg milimetra očnog prostora.

Nervi su utrnuli od prisilne pasivnosti.
Postajem poput lista salate ili sluzavog namaza
nanoseći svoje refleksije na parče dana.
Osećam malaksalost u mulju informacija.

Povraćam reči trenutne ustajalosti.
Zašto uopšte sedim mirno(?!)
upijajući frekvencije ehotičnih razgovora?
Možda sam samo vlakno hranljivog enterijera(!)?

Gledam unezvereno poprimajući neprijatne mirise
dok postajem mrva današnjeg čizburgera.
Osećam bolove ekstenzivno od tela;
to me nečiji organizam polako proždire(!?).

Tražim pomoć kroz neme vriskove
lebdeći negde u međuetru maglovite sudbine.
Jesam li već delić krvne plazme
ili sam samo biće u lavirintu enigmatičnog kraja?

__________________________________________________________

Vladimir Milojković
29.3.2000.


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~


O godinama

Špricer mehurići izobličuju butine
i priče o tišini jer ne čujem reči ali ih ipak čujem
i žeđ se javlja kao priča o odnosima i depresija
kao trulež primećujem u ogledalu da gubim vreme
pa postaje neprijatno kada neko izusti nešto o godinama
jer ne mogu o tome da pričam dok umirem i odumirem u agoniji
kada se vratim dočekaće me na dvosedu i poješće zasićen vazduh
a tada više neću moći da dišem
jer ne želim ni vezu bezveze
ni pitanje o deci kao najvažnijem
jer nema smisla ponekada ni živeti a kamoli držati nekoga ko priča kineski
znakovno i nerazumljivo dok ne postavi to pitanje o godinama
stavljajući me u kategoriju
a onda iz tog plastičnog kontejnera od otrovne plastike
deportuje na grobno mesto
izobličenje postaje izobličenje
kao što je i bilo dok prolazi kroz mehurove u čaši

_____________________________________________________________

Vladimir Milojković
11.34 pm – 11.41 pm
2.6.2013.
(u zbirci pesama 'Razgovor sa Hertom' / in book of poems 'Interview with Herta')

Starting process of translating my book of poems into French

Ouverture dans le crâne

Sur sans crâne n'importe où
y a un réveil constant
mon souvenir
morte de fatigue

Des troupeaux de merles
J'essaye
Je regarde
Pour voir mon bercement
Il s'agitait qu'il ne peut pas
avant
L'œil dit:
Étrangler la mort.

anno domini

17 june 2013

author:                                                                      
Vladimir Miloykovitch
translator:
Milan Miloshevich                                                                                                             

iritacija malog hitlera

5.00 pm

već nekoliko dana uzastopno pokušavam napisati.....nešto. osećam se slomljeno toplotom i suncem. moje najomraženije godišnje doba je stiglo. proleće nismo ni imali. nekada sam voleo leto. i pored alergije na sunce radovao sam se letnjem raspustu i svemu što donosi. sa dedom i bakom (majkom - ono a je dugačko ali ovde nemam znak - kako bi ovde na lokalu rekli) bismo u iznajmljenoj vikendici provodili najtoplije letnje dane na obližnjem paliću. to jezero je danas kancerogeni mulj. grad smrdi i sve podseća na buđ. pre neko veče, u šetnji, omanji pacov je izleteo iz pukotine pod izlogom zgrade kod gimnazije i otrčao u obližnji kanalizacioni otvor iz kojeg se širio smrad. smrad stanovnika subotice. smrde na starost, na odvratnost, na sve ono što nekada prijatno mesto za život danas čini septički isprdak od kojeg kada ga podgreje sunce u maju na 35 stepeni celzijusa možete i sami da se ubuđavite boreći se sa mučninom, migrenom, alergijama......i kao da shvatam da je zapravo moja najveća alergija, alergija na ovdašnji, ovakav život. ono što je oduvek bilo nenormalno postaje normalno i prihvatljivo. tako sam pre neki dan svratio do američkog kutka da predahnem. kada sam sakupio snage da po odvratnim vremenskim uslovima krenem dalje obratio mi se zaposleni l.h.
- da iskoristim priliku sada dok nikoga nema i da te još jednom upozorim da ne kasniš četvrtkom na konverzaciju jer nećeš moći da prisustvuješ. znam da to radiš namerno. ali kašnjenje ti zaista nije potrebno. dovoljno si iritantan da budeš primećen i bez kašnjenja i zato dođi na vreme.
- ne mogu da dolazim u 5. već sam rekao da imam obaveze.
- kakve obaveze? da nisi možda našao posao?
- da li sam našao posao ili ne, nema nikakve veze.....ali ako baš želiš da znaš jesam. našao sam posao!
- bravo! ali ovde ima i drugih koji rade pa dolaze na vreme, ako mogu oni možeš i ti.
- ne mogu. doći ću onda kada budem mogao. moje je pravo da dolazim kada mi odgovara i kada mogu.
- nije! ako ne dođeš u pet nećeš prisustvovati konverzaciji! ja ću te lično izbaciti napolje! možeš da dolaziš kada hoćeš kada ja nisam tu, dok sam ja tu dolazićeš u pet ili nećeš ući u američki kutak!
- to ćemo još da vidimo!
naravno, podneo sam žalbu na rad zaposlenog. mada ne gajim nade da će rešenje biti pozitivno s obzirom na politiku zapošljavanja u državnim ustanovama. kulminacija će za epilog verovatno imati prestanak odlaženja u američki kutak usled nepodnošljive torture od strane zaposlenog sa little jesus kompleksom. pre nekoliko meseci od stane dotičnog l.h. zabranjena je upotreba toaleta u kutku te svi moramo da se penjemo na sprat, u čitaonicu. među posetiocima kutka ima starih kao i osoba sa hendikepom. takođe od strane iste osobe zabranjena je i upotreba vode sa česme u 'maloj kuhinji' - kako je ja zovem. dakle ne little jesus kompleks nego verovatnije (little) hitler. kao u logoru. na plus 35 stepeni celzijusove skale, bez vode, bez upotebe toaleta, pa još ako zakasnite sledi vam kazna - egzekucija izbacivanja iz zatvorene prostorije na otvoreno, da se ugušite podgrejanim smradom subotičke svakodnevice.
iscrpljen, bacam pogled na upravo uzetu knjigu iz biblioteke. u dnu naslovne strane piše: "o podmuklim patuljcima, nevaspitanim vukovima, razočaranim prinčevima i princezama hladnog srca". danas je sreda. da li će me sutra u 5 i 15 na ulazu dočekati little hitler sa svojom četom podmuklih patuljaka ili će nevaspitani vuk u telu l.h. da se probudi iziritiran mojom pojavom i izloži me javnom poniženju i diskriminaciji ostaje da se vidi.

p.s. mala slova su namerno korišćena. kada sam već toliko iritantan red bi bio da i sam postanem alergija.

5.57 pm
gradska čitaonica, subotica

autor:
vladimir milojković

URLIK AMBISA (Performance)

                              Urlik Ambisa , visual-poetical performance