Šizofrenija

Obešen o sopstveni um... klatiš se

Vrtiš se kao vrteška, izgubljen u  realnosti

Zaleđen u svojoj šizofreniji, posmatraš sebe u ogledalu dualnosti

Osvaja te prijatno ludilo, sa primesom normalnog... keziš se

Osmeh hijene i utrnuli zubi u usnoj duplji, ne daju usnama da se spoje

Da umukne krik koji skiči iz tvoga grla

Sakatiš ruke, noge, kosiš po njima noktima,

štrokavim i dugim, 

stresaš sa sebe prašinu sopstvene egzistencije, nesvestan sebe

nesvestan drugih normalnih ludaka...

Živiš zarobljen u kavezu

koji ti je odredila karma,

da se koprcaš u ovom svetu ludila, dok ne shvatiš da možda i jesi... Bonaparta.

Author: 

Branka Šanta

Poezija konteksta / Diverzitet diverziteta

inter city train imported larger

popiti gorku tečnost

sa poreklom odakle i voz

brežuljci se smenjuju

i domaće jare sa crnim okovratnikom

bez poplave u dve reči

nepodnošljivo sunce

jer sunčanca je lošiji izbor

kao senke koje izviruju

kuća u polju bez prozora

kao suvi pastel iznad uzglavlja

ruševine od zidova

moja tvrđava

oko tela

kran podiže blok

fabrika ničega

jer imati strah za uspomenu

od krucijalnog je značaja

za sunčanicu

nivo se podiže

od knedle pored grkljana

ubili su je/ga

prostitucija postaje opcija

sa pokvarenim zubima

i rascvetalim krajevima

kada shvatam da to nije opcija

toliko željena i tražena

a nije ni ponuđena

na jedan i dva

tri ne postoji ni četiri

otvoren prozor bez oblaka

naduvani zec i medved

sa glavićem u rukama

školjka od ekrana

tela se njišu

dišu

udišu

i ja u gomili

masovno se pomeram

drhtim bez šećera

umirem

tražićeš smisao u danima

u noćima

u međuvremenu

na grobu sasušeno cveće

od pre nekoliko meseci

bez imena

sa alergijom

gorka tečnost bez iritacija

uzimam jedan

uzimam dva

uzimam tri

četiri

pet

šest

deset

dvadeset

uzimam sve što stoji u konzervi

otvaram i zaključavam

u tvrđavi

predugo za život bez zida

za život bez kore

od grejpfruta

za život sa bakterijama i virusima

otvoreno za sunčanicu

za tupi bol u glavi

u pljuvačnim žlezdama

za ekran koji šušti

za telo koje guši

na plahti

leš

bela usta na betonu

izmišljeni čuvari reda ispituju

izmišljeni događaj

sa ptičijim govnetom

flašom od mineralne

plastičnom

ogledalom

u krugu

mrtvačkom kolu

ja sam leš

ja sam duh

u životu

uzimam dvadeset i sve

od konzerve

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

26.5.2014.

7.51 am - 8.10 am

(train, Belgrade - Subotica)

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

sloboda je gorka

i teška

jer nije moguće            da poletim pre nego što             se razbijem u podnožju

isto kao što nije moguće                                  da iz žila poteče crveno

                                      i da isteče a da ipak ustanem

iz poluležećeg stava u                                                    belom koritu sa penom

                                     obučem se         očešljam kosu

namažem telo veštačkim mlekom                  ogrnem havelok u teget boji i krenem

                     kroz vrata                                                            u pravcu sobe

u pravcu kreveta

u kojem

se nalazi

bela

praznina

ali sloboda ponekad dolazi tiho

kao revolucija

iz pozadine

iz malog mozga

u kojem

nema

hematoma

samo oporost u ustima

papile se grče

a na sivom ekranu velikim slovima RADNIČKE NOVINE i ISTINA

kao da će neko to da primeti

u noćnom terminu

davno posle ponoći

kada već i skoro sve ptice spavaju                                             a kamoli ljudi sa mozgom

~~~~~~~~~~~~~~~~~

5.7.2013.

about 2.07 am

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Author:

Vladimir Milojković

Front and back cover of my book of poems!

front =

back = 

Chasse au prédateur

L'ivresse de la volupté 
sur la faïllance de ma volonté 
indolente repose, 
telle la rose 
derechef éclose 
dans le martyre de la réclusion 
prête à s'épanouir en soumission 
à ce fardeau libertin. 
Quand l'étalon s'érige, insolent, 
le chevalier l'aborde, inquet d'abord, 
en tentant d'amadouer la bête il s'éprend 
de sa grâce et de sa force des quatres vents. 
Ce n'est pas le Zéphyr 
ni ses oisifs sbires 
qu'il craint, 
mais le glacial Borée 
et ses inhospitables contrées 
qu'il voit déjà 
comme but du voyage. 
Et si le laostic il entends dans les boccages, 
il préfférerait l'aigle ou le faucon, 
rapaces solenels et élégants 
à ce menu, mais faible passereau 
dont le doux chant 
enivre le nuits printannières 
par son ramage bel et mièvre, 
furtif comme est le lièvre. 
Non, la proie et devant le chevalier, 
il s'y approche, aux aguêts. 
'Fardeau de la volupté !', 
il s'exclame, frôlant de s'égosiller - 
'Je suis prêt à te porter!'

Author:
Milan Milošević

If you follow the link below, you will find my newest playlist on 8tracks, composed for my birthday, and called

playlist d'anniversaire

http://8tracks.com/nyct-phili/playlist-d-anniversaire

XXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXX


~~~~~~~~~~~~~~~

Čekam da srce prođe

i njegovi udari
među rebrima

Ta noć

uhvaćena u stupicu

onih koji su daleko od zveri

Sve krvari
ipak
i raspada se

dva-tri dana

pre bojazni
da će se dan pojaviti

Kosti
da osvetli
da bljesne srž onoga

što će neizbežno propasti

među nama se udomiti
kao jež

da na njegove bodlje

pobodemo sve radosti.

Mrtve,

valjda,

neće nam izmaći.

XXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXX

MARIONETA

U gomili zaustavljenih srca

jedno se provlači kroz ključaonice

izmedju dve kapi otrova

U prvi mah kaže sebi Ne boj se

Onda se sve vraća s kopljima i tenkovima

i komore i pretkomore rasvirava

konci pucaju i muzika je sve

glasnija

dok odjednom ne prestane da se čuje

i ona ruka gore više ne može da učini

Ništa.

XXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXX


~~~~~~~~~~~~~

Došla sam kod majke na grob

da popijemo po rakiju

I šta sad

pita ona

Ništa 

odgovaram
bez ikakvih namera

Ajde da se gledamo samo

i pravimo da neće proći 

onaj čas u kome ti je toliko lepo
a nisi pijan

i čuješ neku muziku gde god se okreneš

breze pevaju

trava peva

a u tebi se ništa ne komeša

Mirno je.

Naivno moje dete
kaže majka i 

Nasmeši se:

Ajde da popijemo još po jednu.

XXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXX


~~~~~~~~~~~~~~

Za večeru:

moje srce istucano u avanu

Kao beli biber

Jedemo ga suznih očiju

s nelagodom

zbog crne rupe u mojim grudima

Žao ti je

vidim

Mada ćeš već sutra sve zaboraviti

Nasmejan

doručkovaćeš osnažen

dok ti se iz tanjira budu osmehivala

dva ljubopitljiva oka -

Poverljiva, Nova.


XXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXX


Author:
Gordana Ninković

Težina osmeha

Samo gledaj me.

Pamet nije prelazna,

a još manje zarazna.

I dalje gledaj me,

možda pronađeš se

u preziru sa visine

što iz pogleda mi nemušto ti govori.

Toliko si lep da zaboli duša,

a još divnije čudo što me pamet sluša

dok pokušavaš da me kušaš

snagom si i silom upornom

postidevši se namerno

manje no instinktivno.

Nastavi s gledanjem,

ali izbegni mi oči

kao što nikada pre

izdržati nećeš moći

snagu pogleda mi

poput one ishica ti.

Stameni i postojani jesmo

dičeći se svojim besom
što nam iz ponosa vri,
kano iz grotla vulkana snenih,
sve dok jednog dana
ne postidimo se od sopstvena
ponosa,
oblake parajući od visokog nosa,
dok gorimo iznova od skrivenog
zanosa,
da i slepi vide
i namesto nas se postide
kad ni rezila ni sama
ni trunke ni grama
ne postoji u nama.

(22-July-2014)
Milan Milošević